Svet
Kakva je budućnost evropskog suverenizma posle Orbanovog odlaska s vlasti
Suverenistički proces tek kreće, to je jedan proces koji traje i ne rešava se tako što ćete vi skloniti jednog čoveka. Iscrpljen je neoliberalni koncept, koji isključuje taj suverenistički deo. Više ne prolazi priča da EU može da bude federacija ili konfederacija, EU može da bude samo zajednica nezavisnih država, ocenio je karijerni diplomata Zoran Milivojević
Uprkos tome što je u Briselu priželjkivan poraz Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj, u očekivanju da će odlazak jednog od najprepoznatljivijih lica evropskog suverenizma olakšati put do donošenja odluka, Orbanov gubitak vlasti neće označiti kraj suverenističke politike unutar Evropske unije, ocenjuju analitičari.
Iako je Orbanov naslednik Peter Mađar bliži Briselu nego što je to bio lider Fidesa, karijerni diplomata Zoran Milivojević ukazuje da glas za Mađara nije bio glas protiv suverenizma, već za drugačiji koncept s obzirom na to da stranka Tisa ne predstavlja klasičnu liberalnu alternativu.
"U Briselu nije tema bio samo Orban, već je to suprotstavljanje suverenističkim politikama koje su se preko Orbana pojavile. Uz Orbana, tu je i slovački i češki premijeri Robert Fico i Andrej Babiš, a postoje i političke tendencije u zemljama članicama poput AFD-a", objašnjava Milivojević za RT Balkan.
Sa Orbanovim porazom na izborima, ističe Milivojević, ta tema nije završena jer je pitanje kako će se Mađar ponašati kad preuzme vlast.
"I on je protiv migracija kao što je bio Orban. Vi u Mađarskoj imate jednopartijski sistem, u parlamentu imate dve desničarske stranke - jednu osnovnu i jednu sestrinsku nastalu iz Fidesa. Nemate levicu. Nije odlaskom Orbana ta tema suverenizma završena", navodi Milivojević.
Sa Orbanovim odlaskom sa vlasti posle 16 godina, Fico je, ističe Milivojević, ostao sam na briselskoj čistini.
"Ali, tu je Babiš, i italijanska premijerka Đorđa Meloni. Suverenistički proces tek kreće. Evropa je kontinent država i nacija. Sklanjanjem Kalina Đorđeskua u Rumuniji, Brisel nije rešio pitanje rumunskog nacionalizma. Danas su izbori u Bugarskoj. U skladu sa tim, to je jedan proces koji traje i ne rešava se tako što ćete vi skloniti jednog čoveka. EU za to mora da traži rešenje u sopstvenim reformama", smatra Milivojević.
Osvrćući se i na novog predsednika slovenačkog parlamenta Zorana Stevanovića koji je izazvao buru u EU izjavama da će otići u Moskvu, kao i da će raspisati referendum o izlasku Slovenije iz NATO-a, Milivojević navodi da je on "jezičak na vagi".
"Nije isključeno da Janez Janša sad napravi koaliciju sa njim, jer je razlika između Goloba i Janše - samo jedan poslanik. Sve su izgledi da Janša formira novu vladu, a on je takođe na tim pozicijama desnice i suverenizma", objašnjava Milivojević.
Kako kaže, predstoje i izbori u Francuskoj, koji mogu da promene odnos snaga, napominje i da je AFD prva stranka po snazi u Nemačkoj.
"Iscrpljen je neoliberalni koncept, koji isključuje taj suverenistički deo. Više ne prolazi priča da EU može da bude federacija ili konfederacija, EU može da bude samo zajednica nezavisnih država, o tome i Mađar priča, ne može da prođe koncept da nije važno ko si šta si", zaključuje Milivojević.
Ciljajući suverenističku struju, pojedini mediji, među kojima i "Politiko" počeli su da "kroje" spisak "nevaljalih političara", koji bi posle Orbana trebalo da odu sa vlasti.
Prvi na listi je slovački premijer Robert Fico, za koga se navodi da je "Robin" "Betmenu" Orbanu i verni "partner u vetu". "Češki premijer Andrej Babiš je okarakterisan kao "populistički milijarder", koji je na spisku zbog odbijanja da podrži "zajam" Ukrajini i zahteva za smanjenje slanja pomoći Ukrajini.
Uz Fica i Babiša je i slovenački premijer Janez Janša, koji bi mogao da ponovo formira vlast, kao i bivši bugarski predsednik Rumen Radev.
Live
