Magazin
Čak i male količine alkohola mogu oštetiti mozak, pokazuje istraživanje
Jedna čašica uz ručak ili malo vina dok gledamo film sigurno ne mogu da naškode organizmu, pa tako iz dana u dan. Ne preterujemo, ali smo ipak konstantni - upravo takve navike bi trebalo preispitati, jer nova istraživanja pokazuju nešto drugačije.
Znamo da preterano konzumiranje alkohola šteti zdravlju, ali novo istraživanje pokazuje da čak i niski nivoi unosa alkohola mogu oštetiti mozak. Istraživači su utvrdili da i veće, ali i umerene količine alkohola mogu biti povezane sa slabijim protokom krvi u mozgu i stanjivanjem korteksa, dela mozga zaduženog za složene misaone funkcije. Rezultati ukazuju da se posledice čak i povremenog konzumiranja alkohola mogu vremenom nagomilavati, posebno sa starenjem.
"Konzumiranje alkohola koje se smatra 'niskorizičnim' može imati posledice po integritet kortikalnog tkiva, naročito sa starenjem. Ovi rezultati mogli bi imati značaj za trenutne strategije smanjenja štete i javnozdravstvene preporuke u vezi sa alkoholom", naveli su istraživači u objavljenom radu.
U studiji je učestvovalo 45 zdravih odraslih osoba starosti od 22 do 70 godina, bez istorije poremećaja upotrebe alkohola ili prekomernog opijanja tokom prethodne godine.
Ispitanici su odgovarali na pitanja o svojim navikama pijenja tokom prethodne godine, prethodne tri godine i tokom života. Prosečna konzumacija kod svih učesnika iznosila je 21 piće mesečno tokom života, a raspon je bio od jednog do 54 pića mesečno.
Ti podaci zatim su upoređeni sa rezultatima magnetne rezonance koja je merila zapreminu i debljinu korteksa, kao i sa merenjima moždane perfuzije, dostupnim kod 27 učesnika. Ova testiranja urađena su samo jednom, pa ispitanici nisu praćeni tokom vremena.
Iako je debljina korteksa bila povezana sa nivoom konzumiranja alkohola, jača povezanost uočena je kod protoka krvi u mozgu. To ukazuje da alkohol možda snažnije utiče na cirkulaciju, što zatim može dovesti do oštećenja moždanog tkiva.
Kao i u ostatku tela, dobra cirkulacija u mozgu ključna je za dopremanje kiseonika i hranljivih materija tamo gde su potrebni, kao i za uklanjanje otpadnih materija.
"Sve zajedno, rezultati mogu odražavati kumulativne efekte niskog nivoa konzumiranja alkohola tokom života, koji u kombinaciji sa starenjem dovode do zajedničkog smanjenja moždane perfuzije i debljine korteksa", naveli su istraživači.
Iako studija ne objašnjava tačan razlog ove povezanosti, već je poznato mnogo o štetnim efektima alkohola. Istraživači smatraju da je oksidativni stres, biološko "habanje" organizma kome alkohol doprinosi, verovatno jedan od ključnih faktora.
Postoji i nekoliko ograničenja: studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, delom zato što prikazuje samo jedan trenutak u vremenu. Takođe, navike pijenja prijavljivali su sami učesnici, pa podaci možda nisu potpuno precizni, a faktori poput ishrane i fizičke aktivnosti nisu uzeti u obzir.
Ipak, ovi rezultati su značajni i uklapaju se u rastući trend zdravstvenih istraživanja. Sve više studija dovodi u pitanje ideju da postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola kada je reč o zdravlju.
Sa ovim novim istraživanjem, kao i ranije objavljenim nalazima, možda je vreme da se preispita koliko često povremeno piće zaista treba da ostane povremeno.
Istraživači zaključuju da je potrebno više studija "kako bi se bolje razumele funkcionalne neurobiološke posledice 'niskorizičnog' konzumiranja alkohola kod odraslih", piše Sience alert.
Live
