Češkanje peta i lutke: Neobične navike ruskih careva

Kada razmišljamo o ruskim carevima, obično nam na pamet padaju reforme, dvorski život, ratovi. Ipak, iza svečanih portreta i velikih odgovornosti ruskih careva postoji i druga strana, koja otkriva neke njihove manje poznate osobine. 

Na primer, Katarina II, poznata kao jedna od najmoćnijih vladarki, volela je da pije vrlo jaku kafu. Svako jutro počinjala je sa dve šolje, u kojima je bilo po pet do šest kašičica kafe. Napitak je bio toliko snažan da su dvorjani koji bi ga probali osećali ubrzan rad srca, a ponekad čak i tražili lekarsku pomoć. U vremenu kada se kafa smatrala "muškim pićem", ova navika je dodatno naglašavala njen samouveren karakter.

S druge strane, Nikolaj II je svoju energiju usmeravao na detalje. Vodio je opsežan "album nakita" u koji je beležio svaki komad koji je dobio, sa opisima i ilustracijama. Album je imao više od 130 stranica, ukrašenih gvašom i bronzanim bojama. Ova neobična, pedantna navika nije ga napuštala ni tokom Prvog svetskog rata, što dosta govori o njegovoj potrebi za redom i sistematičnošću, čak i u haotičnim vremenima.

Iza raskoši i balova: Ovo su 4 najveće zablude o ruskom plemstvu u koje mnogi još uvek veruju

Nikolaj I, poznat po strogosti i disciplini, u privatnosti je imao vrlo jednostavne navike. Nije voleo slatkiše i živeo je prilično asketski, ali je imao jedan ritual od kojeg nije odstupao: Svako jutro počinjao je čajem i hlebom, uz pet kiselih krastavaca. 

Petar III, suprug Katarine II, ostavio je sasvim drugačiji utisak - i u odraslom dobu provodio je vreme igrajući se lutkama i marionetama, često satima, naročito uveče. Dvorjani su pokušavali da sakriju igračke, ali bezuspešno - on bi ih uvek pronašao. Taj kontrast između vladarske funkcije i detinje zabave bio je toliko upečatljiv da je izazivao čuđenje čak i u njegovom bliskom okruženju.

Jelisaveta Petrovna unela je u dvor nešto što je delovalo još neobičnije: Noćno češkanje peta. Ta navika, preuzeta iz narodne svakodnevice, dobila je sasvim novi oblik u palati - obavljale su je dvorske dame, i to kao čast. Supruge visokih zvaničnika čak su se nadmetale za tu "privilegiju", jer je ona značila bliskost sa vladarkom.

Petar I, poznat po velikim reformama i modernizaciji Rusije, imao je vrlo specifičan osećaj za prostor. Od detinjstva je bio naviknut na niske plafone, te se nije dobro snalazio u velikim i raskošnim prostorijama. Čak i u palatama, ako bi mu prostor delovao previsoko, sluge su razvlačile tkanine kako bi stvorile osećaj nižeg plafona. Više je voleo skučene, intimne prostore nego impozantne dvorane, a u Holandiji je spavao u malom krevetu smeštenom u ormaru - mestu koje se i danas pokazuje turistima.

Ove priče razbijaju uobičajenu sliku vladara kao nedodirljivih figura. Umesto toga, pokazuju da su i oni imali svoje rituale, slabosti i neobičnosti. Upravo ti detalji daju život istoriji, jer, na kraju, iza velikih odluka uvek stoje ljudi sa svojim malim, često čudnim navikama.