Otkriveno u koje doba dana žudnja za užinom dostiže vrhunac

Možda mislite da vas želja za hranom "uhvati" niotkuda, ali izgleda da to nije baš tako. Naučnici su otkrili da se žudnja da nešto "samo prezalogajimo" najčešće pojavljuje u vrlo predvidljivom trenutku dana.

Istraživanje sprovedeno među 5.000 učesnika u Americi pokazalo je da su žudnje za hranom redovan deo svakodnevice. U proseku, ljudi imaju oko dve takve želje dnevno, dok skoro četvrtina kaže da se to dešava i češće. 

Obično se javljaju u dva talasa: Jedan ranije tokom dana, kada telu počinje da nedostaje energija, a drugi kasnije, u trenucima opuštanja. Upravo ti periodi najčešće postaju "kritične tačke" - a prema podacima, želja za hranom je najjača u tri sata i 42 minuta posle podne.

Pada u vreme kada je ručak prošao, a večera je još uvek udaljena nekoliko sati. Energija opada, a želja za nečim brzim i zadovoljavajućim preuzima kontrolu.

Želja ili stvarna glad

Razlog za to leži u kombinaciji fizičkih i psiholoških faktora. Nekoliko sati nakon obroka, nivo energije prirodno opada. Ako su doručak ili ručak bili užurbani ili nisu sadržali dovoljno hranljivih materija, taj pad je još izraženiji. Sa druge strane, dugo sedenje, rad za kompjuterom ili čak obična dosada mogu da stvore utisak da nam je potrebna hrana, da bi poslužila kao neka vrsta pauze ili "reset" dugmeta za organizam.

Naučnici ističu da je važno napraviti razliku između stvarne gladi i želje. Glad je potreba tela za energijom, dok je želja često reakcija na umor, naviku ili emociju. Upravo zato jedan od načina da se izborite sa iznenadnim grickanjem jeste da skrenete misli, jer želja, za razliku od gladi, često brzo prođe.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste intenzitet tih impulsa. Žudnje se pojavljuju naglo, deluju hitno i traže pažnju, pa u trenutku mogu da izgledaju jače nego što zaista jesu. Prvi korak ka kontroli je da prepoznate šta je zaista potreba, a šta navika.

Takođe, kada žudnja "udari", većina ljudi ne poseže za laganim ili zdravim opcijama. Istraživanje pokazuje da se najčešće bira takozvana hrana za utehu, zatim pržena i slana jela. Na vrhu liste su pica, burgeri, pomfrit, takosi i pržena piletina - namirnice koje daju brzo zadovoljstvo i imaju jak, prepoznatljiv ukus.

Zanimljivo je i da većina ljudi radije zadovoljava te želje kod kuće nego da kupuje hranu. Skoro dve trećine ispitanika kaže da će pre sami nešto pripremiti, a više od polovine redovno kuva upravo ono što im se u tom trenutku jede. Neki čak provode više od sat vremena praveći složenija jela, samo da bi pogodili taj konkretan ukus, prenosi "Jahu helt".

Sve to pokazuje da želje za hranom nisu samo stvar apetita, već deo šireg obrasca koji uključuje navike, energiju i svakodnevnu rutinu. Kada prepoznate kada se najčešće javljaju, možete lakše da napravite svestan izbor, umesto da reagujete impulsivno.