Društvo
Otvaraju se vrata za mlade u regionu da studiraju u Srbiji, Roglić: To nije dovoljno, treba nam Azija
U Sporazumu o pristupu visokom obrazovanju za zemlje regiona mnogi su videli šansu da se napune državni fakulteti u Srbiji, na kojima svake godine ostane ogroman broj samofinansirajućih mesta, ali i veliki broj budžetskih mesta. Međutim, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu prof. Goran Roglić ne misli da će biti tako. Razlog je vrlo jednostavan – Beograd je postao preskup grad
Mladi iz Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore mogli bi ubuduće lakše da upisuju studije na državnim fakultetima u Srbiji. Zapravo, mogli bi da upisuju fakultete po istim uslovima kao i srpski državljani, da studiraju besplatno, imaju pravo na smeštaj, stipendije.
Da bi se to ostvarilo potrebno je da se poslanici u srpskom parlamentu usvoje Zakon o potvrđivanju Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu, koji je na dnevnom redu vanrednog skupštinskog zasedanja.
Sporazum podrazumeva reciprocitet, te bi i mladi iz Srbije mogli besplatno da studiraju u Sarajevu, Podgorici, Tirani, Skoplju. Zapravo, u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana Sporazum se već primenjuje.
"Ugovorne strane su saglasne da omoguće kandidatima iz drugih ugovornih strana pristup i prijem na svoje javne visokoobrazovne institucije pod istim ili ekvivalentnim uslovima pristupa i prijema koji važe za kandidate iz strane (zemlje) domaćina", navedeno je u dokumentu.
Navodi se da se pravo na besplatno obrazovanje, smeštaj i stipendiju regulišu u skladu sa pravnim okvirom svake od zemalja. Sporazum se primenjuje na sve stepene visokog obrazovanja.
Predviđeno je osnivanje zajedničke komisije za pristup visokom obrazovanju. U komisiji bi bilo iz svake zemlje po tri člana. Njihov zadatak bi bio da omoguće brže i lakše priznavanje srednjoškolskih diploma i lakši upis mladih na fakultete.
Upućeni kažu da bi za srpske fakultete to bi značilo obavezu bržeg priznavanja stranih isprava, veću konkurentnost na regionalnom tržištu i priliv studenata iz susednih zemalja.
Sporazumom je predviđeno da svaka zemlja Zapadnog Balkana priznaje kvalifikacije koje su izdale druge zemlje. Procedura priznavanja kvalifikacija srednjeg obrazovanja predviđeno je da se završava u roku od najviše 30 (trideset) dana.
Mnogi su u ovom Sporazumu videli šansu da se napune državni fakulteti u Srbiji, na kojima svake godine ostane ogroman broj samofinansirajućih mesta, ali i veliki broj budžetskih mesta. Da se na neki način parira univerzitetima u Sloveniji koji privlače najveći broj studenata iz bivših jugoslovenskih republika.
Interesantno je da se Univerzitet u Beogradu bolje kotira na Šangajskoj listi od Univerziteta u Ljubljani, dok ostali slovenački univerziteti nisu među dva odsto najbolje rangiranih univerziteta u svetu. Međutim, to nije prepreka da se svake godine iz Srbije put "dežele" uputi skoro 2.000 mladih na studiranje.
Oni sa kojima smo razgovarali kao motiv navode besplatne studije, ne polaže se prijemni, a troškovi stanovanja u privatnim studentskim domovima su oko 180 evra mesečno.
Slovenija je sa Srbijom 2016. godine potpisala Bilateralni sporazum o obrazovanju koji omogućava besplatno školovanje za decu i mlade koji dolaze iz Srbije. Takve sporazume Slovenija ima sa svim bivšim jugoslovenskim republikama koje nisu članice EU. To je zapravo deo šireg projekta EU koji predviđa privlačenja mladih sa Balkana, koji se zapošljavaju ili usavršavanje nastavljaju u Sloveniji ili drugim zemljama EU – Austriji, Nemačkoj. Retki su oni koji se vrate u svoju domovinu.
I dok univerziteti u Sloveniji popunjavaju sva mesta, čak poslednjih godina imaju šansu da biraju kandidate zbog velikog interesovanja na najvećem i najstarijem Univerzitetu u Srbiji – Univerzitetu u Beogradu svake godine smanjuje se broj upisanih studenata i ostaje sve veći broj nepopunjenih mesta. Tako je 2023. godine ostalo slobodno 2.896 mesta, 2024. godine oko 3.000, a prošle godine 3.229 slobodnih mesta.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu prof. Goran Roglić ne misli da će otvaranjem vrata za studente iz regiona da se napune državni fakulteti. Razlog je vrlo jednostavan – Beograd je postao preskup grad.
Podseća da su i do sada mladi iz Republike Srpske, Crne Gore, ali i Severne Makedonije (sa srpskim državljanstvom) mogli da studiraju u Srbiji na budžetu, ali da je broj kandidata drastično smanjen poslednjih nekoliko godina.
"Jedan od bitnih elemenata su troškovi života u Beogradu, koji je duplo skuplji od gradova u okruženju. Kod nas na prirodnim naukama je interesovanje kandidata iz susednih zemalja jako nisko, posebno Republika Srpska, pa i Crna Gora. Mi smo ranije imali znatno više studenata, sad ako dođe jedan ili dva kandidata maksimalno", priča Roglić za RT Balkan.
Navodi da studentski domovi i ishrana u studentskim restoranima mogu biti rešenje, ali i tu je limitiran broj mesta.
"Jedino što može da otvori vrata fakulteta je da se uradi državni projekat i privlače strani studenti iz Kine i Indije. To mora država da uradi projekat, to ne mogu fakulteti sami da urade. Znači, da se privlače mladi iz Azije da studiraju u Beogradu. To može da bude rešenje. Mađari su dosta odmakli u tome. Ovo sa regionom plašim se da nećemo mnogo uraditi", istakao je on.
Live
