Rad na otvorenom tokom toplotnog talasa: Smernice za bezbednost radnika mogle bi da postanu obavezne

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmatra mogućnost da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama postanu obavezujuće. O tome se već vodi dijalog sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, dok su zbog aktuelnog toplotnog talasa poslodavcima ponovo upućene preporuke za organizaciju rada, kako je izjavila Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Božićeva je podsetila da je Ministarstvo prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama donelo još 2013. godine, zbog sve toplijih leta i sve dužih toplotnih talasa u Srbiji.

Smernice su revidirane 2024. godine kako bi pomogle poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave bezbednošću i zdravljem na radu da što bolje organizuju posao u uslovima sada već ekstremno visokih temperatura.

Ona je navela da su u smernicama detaljno razrađene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.

"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike - da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, kao i da se organizuju češće pauze", rekla je Božićeva.

Ona je istakla da je posebno važno obezbediti prostor u kojem zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu, koja ih dodatno opterećuje tokom rada na visokim temperaturama.

Prema njenim rečima, najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, kao i radnici koji rade na dalekovodima.

Božićeva je podsetila da je i dalje na snazi preporuka Vlade Srbije, doneta pre više od deset godina, da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom.

"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo, postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je ona.

Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ukoliko osete mučninu, glavobolju ili konfuziju.

"Da ne bi došlo do toplotnog udara - kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć", upozorila je.

Ona je dodala da i zaposleni i poslodavci mogu savetodavno da se obrate Inspekciji rada, koja kontroliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, a inspektori mogu naložiti poslodavcima da otklone uočene nedostatke. Ukoliko se njihovi nalozi ne ispoštuju, mogu biti pokrenuti prekršajni postupci.

Božićeva je potvrdila da se ozbiljno razmatra mogućnost da smernice postanu zakonski obavezujuće.

"O tome se dosta razgovara i razmišlja i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima - predstavnicima poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. godine uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije, u saradnji sa Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost'", rekla je ona.

Dodala je da i države članice Evropske unije razmatraju slična rešenja.

Kako je navela, na nivou Evropske unije još ne postoji poseban propis koji uređuje ovu oblast, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu 2022. ili 2023. godine donela smernice. Prema njenim rečima, u izradu domaćih smernica bila je uključena i akademska zajednica, jer je reč o ozbiljnom i složenom pitanju.