Društvo
Hormoni pokušavaju da vas štite: Evo zašto ste umorni i nervozni tokom toplotnog talasa
Ako vas tokom vrelih dana muče umor, pospanost, nervoza ili slabija koncentracija, razlog nije samo visoka temperatura. Telo zapravo pokušava da nam olakša - organizam u takvim uslovima pokreće čitav niz mehanizama kako bi se zaštitio od pregrevanja, a važnu ulogu u tome imaju hormoni.
Toplotni talasi predstavljaju veliko opterećenje za organizam, pa pored srca, krvnih sudova i kože, pod dodatnim pritiskom je i hormonski sistem.
Kako objašnjava endokrinolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS, upravo hormoni pomažu organizmu da održi normalnu telesnu temperaturu, sačuva vodu i elektrolite i lakše se izbori sa posledicama velikih vrućina.
Hormoni pomažu organizmu da se izbori sa vrućinom
Organizam tokom ekstremnih vrućina aktivira više hormona koji učestvuju u održavanju telesne temperature, ravnoteže tečnosti i normalnog funkcionisanja organizma.
Jednu od ključnih uloga imaju adrenalin i noradrenalin. Iako mogu da ubrzaju rad srca i povise krvni pritisak, oni istovremeno poboljšavaju prokrvljenost kože, što omogućava efikasnije oslobađanje viška toplote.
Važnu ulogu ima i kortizol, hormon koji organizmu pomaže da se prilagodi stresu, prenosi RTS.
"Kortizol može da nam vrati energiju produkcijom glukoze, a u slučajevima niskog pritiska, kada se preznojimo i dehidriramo, može da poveća krvni pritisak i pomogne adaptaciji organizma", navodi profesorka.
Ona dodaje da kortizol istovremeno doprinosi očuvanju imunog odgovora, što je značajno i u uslovima velikog toplotnog opterećenja.
Pored njega, aktiviraju se i vazopresin, odnosno antidiuretski hormon, kao i aldosteron. Njihova uloga je da smanje gubitak tečnosti zadržavanjem vode i natrijuma u organizmu, čime doprinose održavanju normalnog krvnog pritiska i ravnoteže elektrolita.
Oticanje nije uvek znak zadržavanja tečnosti
Mnogi tokom leta primećuju da im otiču noge ili šake, ali profesorka ističe da to nije nužno posledica prirodnih mehanizama kojima se organizam štiti od dehidracije.
Kako objašnjava, oticanje je češće kod osoba sa povećanom telesnom težinom i povišenim nivoom insulina.
"Kod ljudi koji imaju hiperinsulinemiju, insulin vezuje vodu, pa i to može biti razlog zbog kojeg su otečeni", objašnjava endokrinolog.
Dehidracija stoji iza većine simptoma
Umor, pospanost, razdražljivost, glavobolja i problemi sa koncentracijom, koji su česti tokom toplotnog talasa, najčešće su posledica gubitka tečnosti.
"Glavni razlog svega ovoga jeste upravo dehidracija, koja dolazi zbog velike temperature, znojenja i gubitka tečnosti", naglašava profesorka.
Zato ističe da je najvažnije redovno unositi dovoljno tečnosti i rashlađivati organizam kako bi se sprečio razvoj toplotnog udara.
Hronični bolesnici moraju biti oprezni
Poseban oprez neophodan je kod osoba koje boluju od dijabetesa i poremećaja rada štitaste žlezde.
"Sam povišen šećer u krvi nosi rizik dehidratacije, tako da će dodatna dehidracija negativno uticati na njih", upozorava dr Dimitrijević Srećković.
Ona podseća da mnogi dijabetičari zbog autonomne neuropatije imaju poremećeno znojenje, što otežava prirodno rashlađivanje organizma i može dodatno povećati nivo šećera u krvi.
Kada je reč o osobama sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde, odnosno hipertireozom, one teže podnose visoke temperature jer već imaju ubrzan metabolizam i pojačano znojenje.
S druge strane, kod osoba sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde, odnosno hipotireozom, visoke temperature uglavnom nemaju značajniji uticaj. Profesorka dodaje da postoje podaci koji ukazuju da se kod zdravih ljudi tokom vrućina može smanjiti lučenje hormona štitaste žlezde, kako bi organizam proizvodio manje toplote.
Mediteranska ishrana i dovoljno tečnosti najbolja su zaštita
Osnovni savet, posebno za hronične bolesnike, jeste da bolest bude dobro regulisana, da se terapija redovno uzima i da ishrana bude prilagođena letnjim uslovima.
"Da piju dovoljno napitaka, da se pridržavaju mediteranske ishrane i jedu namirnice koje sadrže dosta vode", savetuje dr Dimitrijević Srećković.
Ona preporučuje krastavac, paradajz, jogurt, kefir i kiselo mleko, kao i voće bogato vodom, poput lubenice, dinje, bresaka i nektarina.
Istovremeno savetuje izbegavanje pržene, masne i jako začinjene hrane, a prednost daje laganim obrocima, kao što su grilovana piletina ili ćuretina sa povrćem, kao i salate sa tunjevinom, mladim sirom ili jajima.
Tokom dana potrebno je uneti oko dva do dva i po litra tečnosti. Pored vode, preporučuje se domaća limunada sa nanom i đumbirom, kao i umerene količine čaja od nane, kamilice ili majčine dušice.
"Kada ustanemo, treba popiti dve čaše vode, a isto toliko i pred spavanje", savetuje profesorka, dodajući da u ukupan dnevni unos tečnosti treba uračunati i supe, čorbe, jogurt i druge napitke.
Kada je vreme da se javite lekaru
Određeni simptomi mogu biti znak da organizam više ne uspeva da se izbori sa toplotnim stresom. To mogu da budu jako ubrzan puls, glavobolja, vrtoglavica, veliki umor i izražena pospanost.
Ukoliko se ovi simptomi jave, neophodno je što pre potražiti lekarsku pomoć kako bi se sprečio razvoj toplotnog udara.
"Posebna pažnja treba da se posveti i ljudima čija je poslovna aktivnost vezana za boravak na visokim temperaturama", naglašava ona, dodajući da su među najugroženijima građevinski radnici, poljoprivrednici i sportisti, kod kojih je rizik od dehidracije i toplotnog udara znatno veći nego kod ostalih.
Live
