Medeni spas u Rusiji: Zašto devojke mažu đonove cipela medom na prvi dan Gospojinskog posta

Medeni spas je prvi dan Gospojinskog posta i prvi od tri praznika poznata kao Spas. Slede Jabukov spas, koji se obeležava 19. avgusta na Preobraženje Gospodnje, i Orahov spas, 29. avgusta. Praznik se u Rusiji obeležava još od 9. veka, a uz njega su se vremenom razvili brojni verski običaji i narodna verovanja - a jedno od njih povezuje med ne samo sa blagostanjem i dobrim prinosom, već i sa ljubavlju.

"Da bi se muškarci lepili"

Prema jednom od narodnih verovanja, med na Medeni spas treba da pomogne devojci da "namami" budućeg verenika. Med se u ovom običaju povezuje sa slatkim i uspešnim životom, dok bi njegovo stavljanje na stopala trebalo da privuče pažnju muškaraca i pomogne da se brže dođe do braka.

Postoji nekoliko varijanti ovog običaja.

Prema jednoj, devojka ujutru namaže tabane medom, a zatim hoda bosonoga po rosi. Veruje se da bi posle toga u roku od godinu dana mogla da upozna svoju srodnu dušu.

Druga varijanta podrazumeva da se med stavi na đonove cipela. Devojka zatim napravi sedam koraka oko kuće i izgovori reči: "Da bi se muškarci lepili."

Postoji i običaj u kojem majka ili baka pomažu devojci tako što joj same namažu taban medom i izgovore posebne reči. Prema verovanju, usamljena devojka bi posle toga mogla da pronađe ljubav, dok bi devojka koja je već u vezi mogla da očekuje prosidbu, prenosi "Argumenti i fakti".

Praznik meda i početak posta

Iako su ovakva narodna verovanja deo običaja koji su se razvijali kroz vreme, Medeni spas je pre svega povezan sa početkom Gospojinskog posta. Naziv "Medeni spas" vezuje se za med koji se tradicionalno prinosi na osveštanje. Nekada su pčelari iz košnica vadili saće i nosili ga u crkvu, dok se danas najčešće donose teglice sa medom. Posle osvećenja, med se koristi za posluženje gostiju.

Počeo Velikogospojinski post: Traje dve nedelje, strogo se posti

Postoji više tumačenja samog naziva "spas". Prema jednom, reč je povezana sa značenjem "sačuvati", odnosno sa pravljenjem zaliha meda za zimu. Drugo tumačenje naziv povezuje sa Isusom Hristom Spasiteljem, dok treće potiče od staroslovenskog naziva za prve dve nedelje avgusta. Ovaj dan se ujedno smatra i praznikom pčelara i pčela.

Kako Medeni spas pada na prvi dan Gospojinskog posta, praznična trpeza je posna, a jedan od specijaliteta koji se priprema ovim povodom su šiliki, posni keks koji se preliva medom.

Medeni spas je i "Spas na vodi"

Praznik se naziva i Mokri spas ili Spas na vodi. Prema jednoj legendi, u drevnom Konstantinopolju izbila je teška epidemija koju niko nije uspevao da zaustavi. Tada su sveštenici izneli iz hrama Svete Sofije deo krsta na kojem je bio razapet Isus i njime osvetili izvore vode. Posle toga je, prema legendi, epidemija nestala.

Zbog toga se uz ovaj dan razvio i poseban odnos prema vodi. Medeni spas se smatra poslednjim danom za kupanje u rekama i jezerima, jer se verovalo da voda nakon tog datuma postaje suviše hladna i da kupanje može dovesti do bolesti. Istovremeno, prema narodnom verovanju, poželjno je tog dana bar nakvasiti noge jer voda "čisti" i telo i dušu.

Prema starim verovanjima, Medeni spas označava i kraj leta. Lastavice i druge ptice selice tada počinju da odlaze ka jugu, noći postaju hladnije, a približava se sezona kiša i kasnije snega - a ako tog dana sa ruža otpadnu i poslednje latice, verovalo se da do kraja godine više neće biti toplih dana.