Ruski naučnici uspeli da "pročitaju" misli pomoću nove tehnologije

Reč je o tehnologiji poznatoj kao interfejs mozak-računar, koja registruje električne signale mozga i pretvara ih u komande za spoljne uređaje. Da bi takvi sistemi mogli da pomognu osobama koje ne mogu da komuniciraju, neophodno je naučiti kako da se iz moždane aktivnosti prepozna ono što osoba želi da kaže, čak i kada reči izgovara samo u mislima.

Istraživači su zato analizirali elektroencefalograme 22 zdrava dobrovoljca. Učesnici su imali zadatak da naglas, a zatim i samo u mislima, izgovore šest komandnih reči "gore, dole, levo, desno, napred, nazad".

Cilj istraživanja naučnika iz regiona Dona bio je da se utvrdi da li se iz moždane aktivnosti može prepoznati razlika između reči koju čovek zaista izgovara i reči koju samo zamišlja - a rezultati su pokazali da unutrašnji govor ostavlja prepoznatljiv trag u aktivnosti mozga. Iako čovek ne pomera usne i ne proizvodi zvuk, tokom mentalnog izgovaranja nastaju stabilni obrasci moždane aktivnosti koji se mogu registrovati standardnom EEG kapom sa senzorima.

Algoritmi mašinskog učenja uspeli su da razlikuju ove signale sa tačnošću do 78 odsto.

Jedan od autora istraživanja objasnio je da bi ovakva tehnologija mogla da bude posebno značajna za ljude koji ne mogu da govore ili da se kreću, jer bi im u budućnosti mogla omogućiti da kontrolišu tehnologiju, kucaju tekstove i komuniciraju sa virtuelnom stvarnošću koristeći samo svoje misli.

Zašto deca danas kasnije počinju da govore? Ruski psiholog objašnjava šta se promenilo

"Rečnik" moždanih signala

Istraživači su napravili i otvorenu bazu podataka koja je dostupna naučnicima širom sveta. Šapošnikov je objasnio da baza predstavlja svojevrsni rečnik moždanih signala - signale koji odgovaraju različitim rečima. Za sada sadrži šest komandi, ali je plan da se broj reči proširi na nekoliko desetina.

Sledeći cilj naučnika je da dodatno poboljšaju tačnost prepoznavanja, na 90 do 95 odsto. To bi pokušali da postignu usavršavanjem metoda za analizu EEG signala i primenom naprednijih algoritama veštačke inteligencije.

Pomoć ljudima koji ne mogu da govore

Potencijalna primena ovakve tehnologije posebno je značajna za ljude sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom, sindromom izolacije, ali i za pacijente koji su pretrpeli moždani udar, tešku traumu ili neurodegenerativne bolesti.

Kod nekih od njih telo može biti gotovo potpuno nepokretno, dok su istovremeno svesni okruženja i mogu da razmišljaju. Neki ne mogu da pošalju poruku, pomere ruku, pa čak ni jezik.

Upravo tu bi interfejs mozak-računar mogao da promeni način na koji komuniciraju. Umesto govora ili pokreta, dovoljno bi bilo da osoba pomisli na određenu reč ili komandu, a sistem bi je prepoznao i pretvorio u radnju.

To bi moglo da znači da osoba samo pomisli na odgovarajuću reč, a sistem je pretvori u tekst, komandu računaru ili instrukciju invalidskim kolicima, prenosi "Komsomoljska pravda".

Za sada je reč o istraživanju sa ograničenim brojem reči i učesnika, ali naučnici planiraju da prošire rečnik i dodatno povećaju preciznost prepoznavanja. Cilj je da tehnologija jednog dana omogući ljudima koji su izgubili sposobnost govora i kretanja da ponovo komuniciraju i upravljaju uređajima - i to samo pomoću njihovih misli.