Ruski stručnjak otkriva kako da izbegnete telefonske prevare: Ovo pravilo može da vas zaštiti

Telefonski poziv sa nepoznatog broja nije uvek bezazlen, a jedno jednostavno pravilo vam može pomoći da izbegnete prevare. Ruski specijalista za informacionu bezbednost Andrej Masalovič savetuje da se na poziv sa nepoznatog broja ne odgovara, već da se od pozivaoca zatraži da pošalje poruku.

"Glavno pravilo je da, ako vas pozove nepoznat broj, jednostavno pošaljite poruku 'Poruka'. Neko kome nešto zaista treba obično prvo pošalje poruku, umesto da pozove", rekao je Masalovič za "RIA Novosti". Kako je objasnio, prevaranti obično pozivaju žrtve sa lažnih brojeva, sa kojih je tehnički teško slati poruke. 

Pozivi nisu jedina briga - drugi znaci upozorenja na hakere

Opasnosti, međutim, ne dolaze samo kroz telefonske pozive. Hakerski upad može se pokazati i kroz neobične promene u radu uređaja, a jedan od češćih znakova je naglo pražnjenje baterije. Stručnjak za informacionu bezbednost Aleksej Mironov objašnjava da, ako telefon koji je ranije mogao da izdrži ceo dan odjednom ostane bez energije za samo nekoliko sati, moguće je da neki proces radi u pozadini bez znanja korisnika.

Znak za oprez mogu biti i kamera ili mikrofon koji se aktiviraju iako korisnik ne obavlja pozive i ne koristi aplikacije koje zahtevaju pristup tim funkcijama. Kod računara, upozorenje mogu biti samostalno buđenje iz režima mirovanja, kao i pojava dodataka ili programa koje korisnik nikada nije instalirao.

Ukoliko se pojave ovakvi problemi, nije dovoljno samo ponovo pokrenuti uređaj. Preporuka je da se telefon odmah prebaci u režim rada u avionu. Potom bi, sa drugog, bezbednog uređaja, trebalo promeniti lozinke za najvažnije naloge, poput imejla i elektronskog bankarstva.

Svako može biti izložen riziku

Rizik od sajber napada nije ograničen na velike kompanije i poznate ličnosti. Nedavno istraživanje, u kojem je analizirano više od 230 miliona lozinki iz procurelih podataka širom sveta, pokazalo je da se 60 odsto njih može dešifrovati za manje od sat vremena, dok se oko 68 odsto može probiti u roku od jednog dana.

Analiza je pokazala i da su među najčešćim lozinkama jednostavne kombinacije poput "1234", dok se 53 odsto lozinki završavalo brojevima, a 17 odsto počinjalo brojevima.

Iako filmovi često prikazuju hakere koji ciljano napadaju pojedince, najveći broj napada obavlja se automatski. Specijalni programi neprestano pretražuju internet u potrazi za uređajima koji koriste fabričke lozinke, imaju bezbednosne propuste ili nisu ažurirani. Kada pronađu ranjivu metu, pokušavaju da dobiju pristup bez obzira na to ko je vlasnik uređaja. Zbog toga svako ko koristi slabo zaštićene uređaje može postati deo masovnih kampanja sajber napada.