Danas je Miholjdan: Praznik koji najavljuje pravu jesen i početak sezone slava

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Miholjdan, crkveni praznik posvećen hrišćanskom svetitelju i mučeniku Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjačkih osamljivanja, a narod ga zove Sveti Miholj, pa otud i naziv praznika.

Narodna verovanja i običaji

Prema narodnom verovanju, tek posle ovog praznika nastupa prava jesen. Širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja ovaj praznik se obeležava različitim običajima, dok neke porodice Miholjdan slave kao krsnu slavu. U skladu sa narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, ali se radovi na otvorenom, ako ih ima, zbog dolazeće zime ne smeju odlagati, pa se oni smeju obavljati. Osobe rođene na ovaj dan povezuju se sa posebnim talentima i mogu da očekuju sreću i blagostanje u životu.

Miholjsko leto na izmaku, polako stiže hladniji deo godine

Iako se miholjsko leto u narodnom predanju povezuje sa toplim i sunčanim danima oko Miholjdana, meteorolog Nedeljko Todorović objašnjava za RTS da njegova pojava zavisi od rasporeda vazdušnog pritiska nad Evropom i Atlantikom.

Miholjska vrućina najčešće se javlja u prvoj polovini oktobra, kaže stručnjak: "Period je najfrekfentniji negde između petog i dvanaestog oktobra, ali se ta j tip vremena ne ponavlja svake godine. Ponekad čak i izostane, jer zavisi od rasporeda visokog i niskog pritiska iznad Evrope i Atlantika. Da bi se javilo stabilno, sunčano i natprosečno toplo vreme, potrebno je da se iznad srednje Evrope i dela Balkana uspostavi visok pritisak, a cikloni sa kišom ostanu zapadnije ili istočnije", pojasnio je Todorović za RTS i dodao da "grmljavine diktiraju u kom delu godine smo". Povlačenje grmljavina sa kontinenta jedan je od pokazatelja ulaska u hladniju polovinu godine.

Ko je bio prepodobni Kirijak Otšelnik

Rođen je 448. godine u Korintu, gde je u ranoj mladosti postavljen za čteca Saborne crkve, a u 18. godini odlazi u Jerusalim, u manastir Svetog Jevtimija, gde se zamonašio. Već u ranoj mladosti, Kirijak je pokazao interesovanje za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.

Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i jedan obrok dnevno. Ovaj svetac je još za života smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina, a bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.

Upokojio se u 109. godini, 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen. Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat i kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih. Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.