"Što je brzo, to je i kuso": Kako nas žurba ometa u svakodnevnom životu i postizanju uspeha

Rano ustajanje, odvođenje dece u školu ili vrtić, odlazak na posao, sa posla po decu, pa na trening, pa u školu stranih jezika, pa kući - približno ovako izgleda jedan dan roditelja. Oni koji još uvek nisu postali roditelji neretko svoj fokus stavljaju na edukaciju i usavršavanje, pa umesto "dečijih" obaveza poput škole ili vrtića, imaju fakultet ili stručno usavršavanje. U obe varijante negde se žuri, a kada takva žurba postane stil života, pre ili kasnije nezadovoljstvo raste, a naša produktivnost, a sa njom i uspeh polako počinju da opadaju.

Zbog čega nije dobro da žurimo

Rukovodioci i top-menadžeri krupnih kompanija, od čijih odluka zavisi uspeh biznisa, vešto umeju da procene prioritetnost zadataka, ali i da ograniče broj odluka koje je potrebno da donose, čak i kada su u pitanju sitnice. Imamo i primer Stiva Džobsa i njegovih crnih rolki - ograničen izbor odeće pomagao mu je da svoje resurse i pažnju koristi na pravi način i za važnije odluke.

Ipak, u svakodnevnom životu često na sebe preuzimamo previše zadataka, a ciljevi koje sebi postavljamo neretko su preambiciozni, zbog čega neprestano žurimo kako bismo odradili sve što smo zamislili. Tada nam takozvani "tunel režim", u kome se mozak fokusira se samo na jedan zadatak i eliminiše sve spoljašnje ometače, postaje prirodno stanje u kome ne vidimo ništa sa strane, već samo ciljeve ispred sebe. Rečenica "Vidim cilj, ne vidim prepreke" na pravi način ilustruje stanje u kome se nalazimo u žurbi. gde život polako postaje trka za kvačicom "završeno".

Izboriti se sa žurbom nije nemoguća misija

Danas priče o uspehu poznatih ljudi masovno prikazuju samo onaj deo puta gde "heroj" naporno radi kako bi postigao svoje ciljeve, dok se retko gde može videti i onaj drugi deo u kome on odmara, uživa i "puni baterije". Ipak, ne smemo zaboraviti da su odmor i relaksacija jedan od osnovnih faktora uspeha, a ne nagrada za trud i vredan rad.

Da bismo se izborili sa žurbom potrebno je:

• Pronaći svoj ritam: veoma je važno razumeti kako funkcioniše naš organizam, u kom delu dana smo najproduktivniji i u kojim uslovima: nekima je fokus najviši u svom domu, rano ujutru, dok drugima više odgovara rad iz kancelarije u popodnevnim časovima. Sve je individualno, pa zato oslušnite sebe, pre nego da se orijentišete na to kako drugi organizuju vreme i radne aktivnosti

• Razviti veštinu brzog donošenja odluka: ništa nije nemoguće, a ova veština zahteva samo neprekidno uvežbavanje. U kojoj sferi ćete uvežbavati zavisi samo od vas, a ono što je važno jeste da sebi skraćujete vreme za donošenje odluka i resurse (poput navedenog Stiva Džobsa) usmerite na produktivnost. Sa vremenom ćete sve brže i sigurnije donositi odluke, a to će vam pomoći i u poslu

• Da naučite pravilno da analizirate: nije samo brzina važna, već i strateško planiranje, predviđanje posledica i mogućih scenarija. Pravilno definisanje svih "za" i "protiv", kao i proračun dobitaka i gubitaka prilikom donošenja neke odluke pomoći će vam da rešenje donesete brže, ali i sa manje rizika

• Život nisu "štiklirane" kvačice: nekada nam se čini da je postizanje ciljeva smisao života, ali za svakim važnim rešenjem stoji ne samo odluka, već i svakodnevna rutina koja podrazumeva potrošnju resursa. Neprekidna trka od jednog do drugog cilja može dovesti do anksioznosti i izgaranja, a kako biste to izbegli proverite da li vam je važniji kvalitet ili samo kvačica da ste zadatak ispunili

• Smanjite broj prioritetnih zadataka: naš mozak nije sposoban da neprekidno radi pod velikim opterećenjem u režimu "multitaskinga". Zbog toga je važno napraviti dobru prioritizaciju zadataka, ali i redukovati spisak svakodnevnih obaveza. Počnite sa tri zadatka visokog prioriteta i svakodnevno povećavajte za jedan zadatak nižeg prioriteta - tako ćete doći do "idealne jednačine" i realnog broja zadataka koji vas neće iscrpeti

• Izdvojite vreme za odmor i "punjenje baterija": kao što i mobilnom telefonu treba vreme da se napuni kada mu se baterija istroši, tako je i našem mozgu neophodno vreme kada će mirovati i odmarati se. Kako ne bi došlo do "zamora materijala" potreban je odmor, a da li ćete samo sedeti u tišini, prošetati ili se pozabaviti zalivanjem cveća u bašti - ostaje na vama

Kada žurba može biti dobra

Naravno, postoje situacije u kojima je žurba opravdana: u trenucima opasnosti ili u uslovima kada je brza i adekvatna reakcija ključna (poput ispita) takav "tunel režim" nam pomaže da svoj fokus stavimo na bitan u tom momentu zadatak, sve spoljašnje faktore zanemarimo i uposlimo maksimum kapaciteta da izvršimo zadato. Ipak, ukoliko nam ovakav režim funkcionisanja postane norma i svakodnevica, kvalitet života, međuljudskih odnosa i produkvitnosti mogu da počinju da  opadaju.

"Dobri samarićanin" - ili ipak ne toliko dobar

Još 1973. godine na Pristonskom bogoslovskom seminaru bio je sproveden eksperiment pod nazivom "Dobri samarićanin", a cilj eksperimenta bio je da se utvrdi koliko religioznost utiče na altruističko ponašanje. Rezultat je iznenadio sve, a naročito istraživače.

Suština eksperimenta bila je sledeća: svi studenti, učesnici eksperimenta, podeljeni su u dve grupe - jednu koja je imala kraće vreme za rešavanje zadatka, i drugu koja je imala više vremena da ga reši, a da bi rešili zadatak morali su da pređu iz jednog dela zgrade u drugi. Ipak, postojala je jedna caka: na njihovom putu ležao je glumac koji je glumio povređenog čoveka kome je potrebna pomoć.

Ispostavilo se da religioznost učesnika ni na koji način nije uticala na njihovu odluku da pomognu "povređenom", već samo to koliko žure da završe zadatak: od onih koji su imali kraće vreme za završavanje zadatka, samo 10 procenata je stalo da pomogne "povređenom", dok je više od polovine druge grupe (čak 63 procenta) odlučilo da se zaustavi i pomogne u nevolji.