Magazin
Padanje u nesvest i paničan strah od vađenja krvi: Kako se prevazilazi hemofobija
Hemofobija je termin za iracionalni strah od krvi i nije isto što i nelagodnost zbog gledanja krvi koji skoro svi proživljavamo prilikom vađenja iste. Ima ozbiljan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje osobe, jer se zbog preplašenosti izbegavaju posete lekarima.
Vađenje krvi nije prijatno i nelagostnost nastupi pri samoj pomisli da treba to da uradimo. U većini slučajeva, samo "bockanje" prođe bez velike drame i onda nastavljamo dalje. Ipak, neki ljudi se susreću sa velikim problemom i ovaj čin doživljavaju veoma traumatično. Ekstremni strah koji ih parališe, neretko se završi i onesvešćivanjem, lupanjem srca, napadima panike.
Hemofobija je uporan strah od krvi i uključuje burna reagovanja kada se vidi sopstvena krv, krv od druge osobe ili životinje. U nekim sličajevima i slika krvi izaziva veliko opterećenje. Ova fobija je relativno česta i oko 80 odsto ljudi koji pate od nje doživaljava vazovagalni odgovor kad vide krv. Drugim rečima, njihov krvni pritisak naglo pada kao odgovor na stres što dovodi do usporavanja rada srca i sprečava mozak da primi dovoljno krvi bogate kiseonikom. Zauzvrat, dolazi do nesvestice.
Šta je uzrokuje
Često se razvija nakon što osoba doživi direktnu traumu u detinjstvu ili u tinejdžerskom dobu, ali se može razviti i kao rezultat posredne traume. Na primer, osoba je možda čula prijatelja kako priča o svom zastrašujućem iskustvu i kao rezultat toga razvila je strah, piše Medikal Njuz Tudej.
Ljudi koji se boji vađenja krvi ne odlazi na preglede i ne vadi krv, te su izloženi velikom riziku da se propuste dijagnoze, kao i lečenja određenih bolesti koja mogu biti opasna za život.
Često je povezana sa drugim fobijama
Emocionalni i fizički simptomi hemofobije uključuju paniku, anksioznost, teškoću sa disanjem, nesvesticu, ubrzan rad srca, bol u grudima, mučnina.
Naučnici naglašavaju da ljudi koji su skloni paničnim napadima ili na primer, agorafobiji, imaju veći rizik od razvoja hemofobije. Žene se češće susreću sa ovim strahom, a veća je verovatnoća da će se razviti kod osoba koje u porodici imaju slučajeve sa ovom fobijom.
Nije isključeno da je povezana sa drugim fobijama, kao što su tripanofobija - strah od medicinskih igala, hipohodrijaza - strah za svoje zdravlje, nozofobija - strah od bolesti ili povređivanja, jatrofobija - strah od lekara i druge.
Kako se leči
Postoje efikasni načini za lečenje straha. Jedan od njih je kognitivna bihejvioralna terapija, koja uključuje terapeuta koji podučava osobu kako da zaustavi paniku. Stručnjak pomaže da se nauče veštine i strategije u regulisanju emocije, ali i da se identifikuju okidači za anksioznost.
Takođe, primenjuje se terapija izlaganjem koja podrazumeva da stručnjak postepeno ili brzo izlaže osobu situaciji koja izaziva fobičnu reakciju. Terapeut pomaže osobi da svoje anksiozne misli i osećanja zameni konstruktivnijim.
Korisne su i tenziona terapija, kao i terapija opuštanja, a svakako da će stručnjak proceniti koja bi metoda bila najbolja.
