Vrhunac radosti: U kojem životnom dobu smo najsrećniji

Mnogi se plaše starenja, jer ga direktno vezuju da prolaznošću života i komplikacijama koje može da donese. Međutim, nekoliko studija je pokazalo da više životnog iskustva može da dovede do znatno više sreće, posebno kod ljudi koji imaju preko 60 godina.

Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko važnih faktora koji određuju zašto su baš ljudi u šestoj deceniji života srećniji i zadovoljniji životom nego pripadnici mlađih generacija. U čemu je tajna? Iako ne postoji samo jedan "tačan" odgovor, nauka je pokazala da ulogu mogu imati sledeći faktori: 

Iskustvo donosi mudrost i spokoj

Podaci pokazuju da je najveća stopa depresije zabeležena kod ljudi starosti od 18 do 25 godina. Iako je pandemija povećala ove brojke širom sveta (uključujući i starije populacije), pokazano je da oni stariji od 50 godina imaju najniže stope depresije.

U jednoj studiji iz 2016. godine, istraživači su anketirali više od 1000 ljudi različitih uzrasta o njihovom fizičkom, kognitivnom i mentalnom zdravlju. Otkrili su da su oni u između 20 i 40 godina prijavili niže nivoe sreće u poređenju sa onima u starijim decenijama. Autori studije pretpostavljaju da, što je čovek stariji, to manje obraća pažnju na svakodnevne okidače stresa (što je direktno vezano za mudrost koja dolazi s godinama).

Život je uglavnom stabilniji

Nezgodne srednjoškolske godine, pubertet, pa zatim burne dvadesete u kojima mnogi postaju samostalni, sve do stvaranja porodice do 40. ili 50. godine su periodi koji sigurno donose brojne izazove i neizvesnost. Rad iz 2018. objavljen u časopisu "Sajkolodži buletin" otkrio je da samopouzdanje dostiže vrhunac kada pojedinac napuni 60 godina, najverovatnije zbog stabilnijeg okruženja.

Većina ljudi je do ovih godina izgradila čvrste međuljudske odnose, karijeru i ispunila brojne lične ciljeve, te dolazi period "odmora" i "uživanja u trenutku".

Strah od starenja: Verovanje u mitove o starenju ubrzava proces starenja

Mozak može biti otporniji na negativne emocije

Istraživanje snimaka mozga objavljeno 2004. godine otkrilo je da starije osobe imaju smanjenu aktivnost u svojoj amigdali (oblasti mozga koja je povezana sa stresom i emocionalnim odgovorima) kada im se prikazuju uznemirujuće slike. To bi moglo značiti da čovekov automatski odgovor na negativne prizore ili situacije može oslabiti s godinama.

Sreća dobija drugačije značenje

Jedno istraživanje je pokazalo da mlađi učesnici češće opisuju sreću kao trenutke kada su se osećali uzbuđeno ili ushićeno, dok oni koji su bili stariji su opisali da se osećaju srećno kada su mirni, smireni ili opušteni, prema "Atlantiku". Ovo znači da su ljudi sa većim životnim iskustvom vremenom naučili da budu zadovoljni "ovde i sada", a ne da se uzbuđuju zbog onoga što tek treba da se dogodi u budućnosti. Ova promena se verovatno pripisuje povećanom osećaju povezanosti sa drugima i trenutnim periodom starenja, prema autorima studije.

Postoje neke stvari koje je vredno pomenuti, posebno kada je reč o sreći. Mnoga istraživanja na ovu temu koja su sprovedena kroz godine sugerišu da sreća i zadovoljstvo životom uglavnom prati krivinu u obliku latiničnog slova U. Drugim rečima, vrhunac sreće dolazi kada smo u dvadesetim godinama, pa često padne u srednjim godinama, a zatim ponovo krene da se uzdiže u kasnim šezdesetim.

Dakle, ne moramo da čekamo do penzionisanja da bismo dostigli veliku sreću, a navedene teorije takođe ne pokrivaju sva moguća objašenjenja koja se tiču starenja i sreće, već predstavljaju samo nekoliko studija o ovoj širokoj temi.

Pored toga, jednostavna istina je da svako, u bilo kom trenutku može povećati svoj osećaj zadovoljstva ili samopouzdanja. Vaše godine ne diktiraju koliko smo srećni, već naše navike, trenutni kvalitet života, ali i način posmatranja različitih izazova koje život donosi.

Ipak, navedena istraživanja su vredna pažnje, imajući u vidu da mnogi ljudi misle da je starenje više negativno nego pozitivno iskustvo.