Magazin
Neočekivano otkriće: Periodično gladovanje (fasting) može povećati rizik od prevremene smrti
Režim ishrane periodičnog gladovanja (intermittent fasting), koji je popularan širom sveta (posebno među slavnim ličnostima koje smatraju da je to ključ njihovog dobrog izgleda i zdravlja), zapravo može imati neželjene posledice. Za koga ova ishrana predstavlja veliku opasnost i šta bi trebalo uzeti u obzir pre uključivanja fastinga u plan za mršavljenje?
Periodično gladovanje (fasting), koje podrazumeva unošenje hrane samo u okviru ograničenog vremenskog perioda, poslednjih godina postao je veoma popularan režim ishrane, za koji mnogi (od stručnjaka do poznatih ličnosti) tvrde da podstiče mršavljenje, regeneraciju organizma i bolju kontrolu šećera u krvi.
Ipak, otkriveno je da može imati i neočekivane neželjene posledice, a rezultati se odnose na najpopularniju verziju gladovanja od 16 sati, kada osoba u toku dana hranu unosi samo tokom osmočasovnog perioda.
Novo istraživanje pokazalo je da su pojedini ljudi koji praktikuju ovu vrstu fastinga u čak 91 odsto većem riziku od smrti usled srčanih bolesti, nego oni koji nisu praktikovali ovaj režim (to jest, koji su konzumirali hranu u vremenskim okvirima koji su trajali između 12 i 16 sati).
Studija je analizirala podatke o navikama u ishrani kod 20.000 odraslih osoba širom SAD, u vremenskom periodu od nekoliko godina. Važno je napomenuti da su naučnici otkrili da se taj povećan rizik odnosi i na ljude koji su već živeli sa hroničnim bolestima ili rakom. Ljudi sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, koji su povremeno gladovali, bili su u 66 posto većem riziku od smrti usled bolesti srca ili šloga.
Oni koji su imali karcinom, imali su veći rizik da umru od te bolesti, ukoliko su sledili principe ovog režima ishrane, u poređenju sa ljudima obolelim od raka koji nisu praktikovali periodičan post, prenosi "Vašington post".
Rezultati upućuju da bi osobe koje već imaju probleme sa srcem ili boluju od karcinoma, trebalo da budu "ekstremno pažljive", kaže Viktor Venze Džong, vođa studije i načelnih Odeljenja za epidemiologiju i biostatistiku Medicinskog fakulteta "Điao Tong" univerziteta u Šangaju.
"Na osnovu postojećih dokaza, važnije je usredsrediti se na to šta ljudi jedu, nego na vreme u koje jedu", dodao je on. "Očekivali smo da je dugoročno usvajanje osmočasovnog, vremenski ograničenog režima ishrane, povezano sa nižim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih problema, pa čak i smrti usled svih ostalih uzroka", dodao je Džong, objašnjavajući kako su rezultati bili drugačiji od očekivanja istraživačkog tima.
Gubljenje mišićne mase
Dobijeni podaci ne daju objašnjenje zašto povremeno gladovanje povećava zdravstvene rizike, ali je utvrđeno da osobe koje jedu 8, a gladuju 16 sati, imaju manje mišićne mase u poređenju s ljudima koji jedu tokom dužeg perioda vremena u jednom danu. To je u skladu sa ranijim kliničkim istraživanjima u kojima je dokazano da ljudi koji praktikuju fasting imaju znatno manju mišićnu masu nakon samo dva ili tri meseca.
S godinama je održavanje mišića sve važnije, jer pored toga što su ključni za stabilno kretanje, podstiču i metaboličko zdravlje. Studije su pokazale da je niska mišićna masa povezana sa većom stopom mortaliteta, uključujući i veći rizik od smrti od bolesti srca, kaže Džong, tako da je ovo verovatno veliki razlog za pogoršano zdravlje.
Za sada, studija je samo otkrila korelaciju između vremenski ograničenog jedenja i povećane smrtnosti, ali nije mogla da pokaže uzročno-posledični odnos. To znači da je moguće da ljudi koji su praktikovali takav režim ishrane imali druge navike koje spadaju u faktore rizika i objašnjavaju verovatnoću od smrtnosti usled bolesti srca.
Naučnici takođe ističu i da se studija oslanjala na informacije o ishrani koje su im dostavljali sami ispitanici, tako da je moguće da učesnici studije nisu uvek tačno izveštavali o tome u kom vremenskom okviru jedu.
Skepticizam i detaljno proučavanje
Iako ova studija donosi značajna otkrića, važno je napomenuti da druge zdravstvene navike ispitanika nisu uzete u obzir (vežbanje, spavanje, pušenje, nivo stresa), kao ni njihove demografske razlike.
Takođe, drugi naučnici smatraju da je važno uzeti u obzir koju vrstu hrane su učesnici konzumirali tokom osmočasovnog perioda, jer i to može da utiče na rezultate - da li su to bili proteini, salate, voće i povrće ili slatkiši, brza hrana, gazirana pića...
Pre isprobavanja bilo kojeg režima ishrane, neophodno je da se posavetujete sa lekarom, jer ako imate zdravstveni problem kojeg možda i niste svesni, restriktivni režimi mogu samo da ga pogoršaju, kao što je pokazala ova studija.
