Na koji način nam organizam poručuje da unosimo previše ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati u poput goriva za naš nervni sistem, a njihov nedostatak se vrlo jasno može uočiti: postajemo razdražljiviji nego inače, stalno nam je hladno, nemamo dovoljno energije i osećamo simptome moždane magle. Ali, kako da prepoznamo da unosimo previše hidrata putem ishrane? Odgovor je za portal Masl end Velnes dao stručnjak iz oblasti velnesa i nutricionizma, Džejson Evolt.

Osećamo da smo naduti, puni vode i gasova

Prosečno se za svaki gram ugljenih hidrata veže oko tri grama vode. Dakle, što više hidrata jedemo, to se i veća količina vode zadržava u našem organizmu. Onda kada preteramo, ta nagomilana voda stvara osećaj otečenosti, a mi imamo utisak kao da smo previše "vodeni".

Većina namirnica koje su bogate ugljenim hidratima izaziva i osećaj nadutosti u stomaku i pojavu gasova. Stoga, ukoliko primetite da se u stomaku dešava nešto čudno, možda bi trebalo da redukujete unos hidrata i ishranu prilagodite ličnom osećaju.

Žudnja za slatkom hranom i pojačana glad

Slatkiši prouzrokuju oslobađanje dopamina u našem mozgu, a ovaj hormon je poznat i kao hormon sreće i zadovoljstva. Što više šećera pojedemo, to se i više dopamina oslobađa. On deluje poput droge i tera nas da jedemo još više i više, ne bismo li bili srećniji. Otud se javlja i pojačana žudnja za slatkišima onda kada smo već uneli veliku količinu ugljenih hidrata.

Međutim, kada smo puni hidrata, mi žudimo ne samo za slatkišima, već uopšteno za hranom i dodatnim kalorijama. Paradoksalno, ali što više hidrata pojedemo, više smo gladni, jer su obično naši obroci bazirani na rafinisanim hidratima koji pružaju kratkotrajan osećaj sitosti.

Kvalitet kože i zdravlje zuba govore za sebe 

Naša koža je ogledalo našeg zdravlja, a lice prekriveno aknama apsolutno jasno pokazuje da je organizam u disbalansu. Najčešće je razlog tome nepravilna ishrana, puna hrane koja je bogata ugljenim hidratima i namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom.

I usna duplja može otkriti suficit ugljenih hidrata u organizmu. Stomatolozi naglašavaju da su zubi ljudi koji se hrane pretežno hidratima osetljiviji na toplu i hladnu hranu i skloniji nastanku karijesa, dok su desni često upaljene i hipersenzitivne.

Konstantan osećaj umora i pad energije

Kada sa unosom hidrata preteramo (baš kao i kada ih unosimo nedovoljno), naš organizam počne da se ponaša neobično, alarmirajući da nešto nije kako treba: te smo puni energije, te osećamo kao da ćemo svakog trenutka zaspati, te smo razdražljivi i gladni, i tako dalje. Može se pojaviti čak i moždana magla, koja je karakteristična i za nizak unos ugljenih hidrata.

Ovakvu reakciju tela naučnici objašnjavaju promenom nivoa glukoze u krvi. Kada pojedemo hranu bogatu hidratima, nivo glukoze raste i mi odjednom dobijemo nalet energije. Međutim, već kroz kratak period vremena, kada insulin odradi svoj deo posla, nivo glukoze u krvi počne da opada, a sa njim i raspoloženje.

Rizik po opšte zdravlje raste

Dugoročno, unos velike količine ugljenih hidrata ima vrlo negativan uticaj na opšte zdravlje. Povećan nivo šećera koji u organizam dospeva putem slatkiša i drugih namirnica može dovesti do prekomerne gojaznosti i pojave dijabetesa tipa 2, a može se javiti i visok holesterol i kardio-vaskularna oboljenja.

Osim na fizičko, ugljeni hidrati negativno utiču i na mentalno zdravlje. Oni su povezani sa povećanim rizikom od razvoja anksioznosti i depresivnih stanja, pa se nikako ne preporučuju u velikim količinama ukoliko je psiha već fragilna.