Stiže nagla promena vremena - kako utiče na zdravlje i ko mora da bude posebno oprezan

Proteklih dana svi smo imali utisak da smo na početku jula, a ne na sredini aprila. Temerature su bile izrazito visoke i preko 33 stepena, ali u narednom periodu možemo da očekujemo prohladne dane pa u nekim mestima u Srbiji termometar neće pokazivati više od 12 stepeni - zato se nadamo se da niste odložili zimsku garderobu, jer sudeći prema najavama, itetako će vam biti potrebna. 

Promene će uticati na ljude, kaže doktorka Milica Komnenić koja naglašava da u situacijama kada temerature padaju za čak 20 stepeni posebno treba da budu oprezni hronični bolesnici, ali i ostala populacija, jer nije isključeno da će se javiti migrene, promene u raspoloženju i nesanica. 

"Velike temeraturne promene naravno da nisu dobre. Kada se dogode, mi uvek pomislimo na hronične bolesnike, posebno srčane, zatim asmatičare kojima vlažnost ne prija zato što se za taj vlažan vazduh dodatno 'vežu' čestice zagađenog vazduha", kaže dr Milica Komnenić.

Psihičke tegobe prate promene u temeraturi 

Međutim, naglim padom temerature nisu pogođeni samo hronični bolesnici, nego svi. Posebno može da se odrazi na mlade.

"U poslednje vreme, ove promene su postale problem među celom populacijom, a posebno među mlađom. Spomenula bih studiju koju su radili Amerikanici, u kojoj je bilo uključeno preko 10 hiljada đaka od 16 do 25 godina. Blizu 60 odsto je imalo neke manifestacije agresivnog ponašanja, anksioznost, osećaja bespomoćnosti, krivice. To su psihičke tegobe prate te nagle temeraturne promene. Organizam jednostavno ne može da se adaptira", pojašnjava dr Milica.

Brufen ili paracetamol? Doktor objašnjava kada se pije koji lek

Fizičko zdravlje takođe pati

Nesanica je uobičajena pojava kada se vreme koleba, a kad loše spavamo, naravno da to utiče na naredni dan - nervozni smo, neraspoloženi, dolazi do varijacije pritiska i kod zdrave populacije.

"Kod pacijenata koji su već na nekoj kardiološkoj terapiji, preporuka je da češće mere pritisak. Nisam pobornik toga da pacijenti sami doziraju lekove, ali nisam ni pobornik toga da odu kod lekara samo da bi im izmenio terapiju za narednih desetak dana. Kad izmere niži pritisak, zato što se šire krvni sudovi, onda da preskoče ili prepolove dozu tog leka za pritisak (najbolje bi bilo da prepolove ako je moguće) i da se vrate u svoj standarni režim čim temeperature ponovo padnu", kaže lekar i dodaje:

"Ovih dana možemo da očekujemo migrene zbog poremećeja u cirkulaciji, varijacije u pritisku i u pulsu su takođe moguće, tahikardije".

Šta možemo da uradimo u ovakvim sitacijama

"I ne baš mnogo",  kaže lekarka i preporučuje da "manje vremena provodimo na otvorenom, ako je uopšte moguće, da hronični bolesnici koriste redovnu terapiju i prostorije budu klimatizovane".

Vežbanje prilagoditi novonastaloj situaciji

Ukoliko nam je vežbanje "u krvi" i bez njega ne možemo, onda treba da budemo oprezniji. Ovo se odnosi posebno na stariju populaciju: "Žene kažu, 'pa šta ja sam samo oprala prozore' - to je fizička aktivnost koja je u rangu trčanja 15 minuta na traci. Srce se muči, traži veću količinu krvi bogatu kiseonikom, suv vazduh, pluća u restrikciji, ne mogu da to obezbede, te srce tripi, raste pritisak i broj otkucaja. Naravno, da ne može da izađe na dobro. Zato je bitno prilagoditi fizičku aktivnost", naglašava doktorka.

Pad temerature donosi olakšanje

Mnogi kažu da je ove godine leto počelo u aprilu, jer 33 stepena koliko se merilo ovih dana opravdava naš osećaj. Baš zbog toga, svi se žalimo da je vruće, ne možemo da dišemo.

"Pad temerature će doneti olakšanje, jer je naglo postalo toplo. Sa sledećim talasom toplog vremena, nama će se tegobe ponovo vratiti. Sutra je najavljen pad temerature i kiša, pa će ponovo da bude toplo - zemlja neće uspeti da se postepeno isuši, beton se greje, opet velika vlažnost. Taj vlažan vazduh u suštini je najopasniji", pojašnjava dr Milica.