Svet
Rušenje svih mostova: Sud u Hagu izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina
Tribunal koga finansiraju saveznici SAD izdao je nalog za hapšenje zbog sumnje da je protivzakonito deportovao decu i ljude sa teritorije Ukrajine u Rusku Federaciju
Međunarodni krivični tribunal (MKT) u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini.
Moskva je više puta opovrgla optužbe da su njene snage počinile zločine tokom trajanja Specijalne vojne operacije.
Kako piše u optužnici, predsednik Putin je "navodno kriv za nedozvoljeno prebacivanje i deportovanje dece iz okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije", a koji su "navodno izvršeni nakon 24. februara 2022. godine".
Ova optužba zapravo se odnosi na evakuaciju dece iz zona borbenih dejstava.
Tribunal tvrdi da postoje "razumne osnove sumnje" da predsednik Putin "snosi individualnu krivičnu odgovornost za navedene zločine, kao i da je zločine počinio direktno, zajedno sa drugima i putem davanja instrukcija drugima", kao i zbog "propusta da pravilno izvrši kontrolu nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili dela, ili dozvolili njihovo izvršenje, i koji su bili pod njegovom stvarnom vlasti i kontrolom, shodno odgovornosti nadređenog".
Dodaje se da je "vanpretresno veće, na osnovu zahteva tužilaštva od 22. februara 2023. godine, zaključilo da postoje razumni osnovi za verovanje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine Ruskoj Federaciji, na štetu ukrajinske dece".
Dalje, navodi se i da je "veće smatralo da nalozi (za hapšenje) treba da budu tajni kako bi se zaštitile žrtve, svedoci, i istraga", ali je kasnije "imajući u vidu da ponašanje o kojem se govori u sadašnjoj situaciji navodno i dalje traje i da objava informacija o nalozima može doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina, veće odlučilo da je u interesu pravde" da se "javno otkrije postojanje poternica, imena osumnjičenih, krivična dela za koja su poternice izdate i vidovi odgovornosti koje je utvrdilo veće".
Vanpretresno veće koje je izdalo nalog za hapšenje čine sudije Rozario Salvatore Aitala iz Italije, Tomoko Akane iz Japana i Anotan Kesia-Mbe Mindua iz DR Konga.
Rojters je ranije ove nedelje izvestio da se očekuje da sud izda naloge, prve u istrazi o sukobu u Ukrajini.
Pored toga, sud je po istim optužbama izdao naloge za hapšenje ruske komesarke za prava deteta Marije Aleksejevne Lvov-Belove.
Šef kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Andrej Jarmak rekao je da je nalog za hapšenje predsednika Putina "tek početak". "Ovo je tek početak", napisao je on na Telegramu.
O pravom cilju ovog poteza svedoče reči vrhovnog državnog tužioca Ukrajine Andreja Kostina, koji je na svom Fejsbuk nalogu napisao:
"To znači da van Rusije Putin mora biti uhapšen i izveden pred suđenje. A svetski lideri će triput razmisliti pre nego što se rukuju ili sednu za pregovarački sto sa njim. Svet je dobio signal da će ruski zločinački režim i njegovo rukovodstvo snositi odgovornost."
Ukupan budžet suda tokom 2020. godine bio je 148 miliona dolara, a među 10 glavnih donatora, čak devet su američki saveznici koji su Rusiji uveli sankcije. Najveći pojedinačni donator je Japan, a za njim slede Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija.
Šta je Međunarodni krivični tribunal?
Inače, Međunarodni krivični tribunal je prvi i jedini stalni međunarodni sud koji ima nadležnost da procesuira pojedince optužene za zločine genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina agresije.
Aktuelni predsednik tribunala je poljski sudija Pjotr Hofmanski, koji je na tu funkciju izabran 2021. godine, dok je glavni tužilac Karim Ahmad Kan, britanski advokat živopisne biografije.
Tribunal je osnovan je 1998. godine usvajanjem Rimskog statuta, koji je stupio na snagu 2002. godine nakon što je ispunjen uslov od 60 ratifikacija. Do sada, Statut su popisale 123 države. Među potpisnicima se ne nalaze zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije, Turske i Saudijske Arabije.
Sud je tokom nešto više od 20 godina rada naišao na velike kritike, uključujući one za evrocentrizam i rasizam, s obzirom na to da se među optuženima prevashodno nalaze pojedinci iz Afrike i islamskog sveta.
Kongres Sjedinjenih Američkih Država je u junu 2002. godine usvojio Zakon o zaštiti pripadnika vojnih snaga, kolokvijalno poznat kao "Zakon o invaziji Haga", koji eksplicitno zabranjuje da se američkim vojnicima, ali i političarima i drugim zvaničnicima, sudi u međunarodnim tribunalima.
Cilj tog zakona je, kako piše na njegovom početku, "zaštita vojnog osoblja Sjedinjenih Država i drugih izabranih i imenovanih zvaničnika vlade Sjedinjenih Država od krivičnog gonjenja od strane međunarodnog kriminalnog sud u kome Sjedinjene Države nisu strana potpisnica".
Zakon je donet nešto manje od godinu dana nakon početka invazije na Avganistan i oko devet meseci pre početka invazije na Irak.
Amerikanci su, čak, sredinom 2020. godine uveli sankcije protiv nekoliko visokih zvaničnika tog suda, među kojima je bila i glavna tužiteljka Fatou Bensuda, zato što su "protivzakonito pokušali da stave Amerikance pod svoju jurisdikciju". Međunarodni sud pravde je u tom trenutku istraživao zločine američkih trupa u Avganistanu.
Predsednik generalne skupštine UN: Spreman sam da se sastanem sa Putinom
Predsednik generalne skupštine UN Čaba Koroši je spreman da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ukoliko on to bude želeo, rekla je portparol Generalne skupštine Polina Kubijak.
"Rusija je članica Ujedinjenih nacija, to se nije promenilo i neće se promeniti, osim ako Savet bezbednosti i Generalna skupština ne poprime druge oblike", rekla je ona.
"Kao predsednik Generalne skupštine, gospodin Čaba Koroši predstavlja sve države članice tog tela. On ostaje spreman da razgovara sa predsednikom Putnom ukoliko on to bude želeo", rekla je ona.
Borelj: Nalog za hapšenje "važna odluka međunarodne pravde"
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj pozdravio je odluku Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina kao "važnu odluku međunarodne pravde" i "samo početak u međunarodnom pravnom procesu kojim se Putin poziva na odgovornost".
"Težina zločina i izjava MKT govore sami za sebe", rekao je Borelj.
"Ovo je važna odluka međunarodne pravde i za narod Ukrajine. U Evropskoj uniji smo uvek jasno stavljali do znanja da oni koji su odgovorni za nezakonitu agresiju na Ukrajinu moraju biti izvedeni pred lice pravde", dodao je Borelj.
On je rekao da je ovaj nalog za hapšenje "samo početak procesa držanja Rusije i drugih zvaničnika odgovornim za potencijalne ratne zločine u Ukrajini".
Zelenski: Nalog za hapšenje istorijska odluka
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski nazvao je nalog za hapšenje predsednika Putina "istorijskom odlukom, od koje će početi istorijska odgovornost".
"Šef terorističke države i još jedan ruski zvaničnik zvanično su postali osumnjičeni za ratni zločin. Deportacija ukrajinske dece je ilegalno prebacivanje hiljada njih na rusku teritoriju", napisao je on na Telegramu.
