Gaza kao novi "Perl Harbor" i druge "teorije zavere"

Verovatno je mentalno najlakše prepustiti se narativu o velikom propustu izraelske obaveštajne službe i vojske i jednostavno navijati za Izrael da dođe glave "životinjama u ljudskom obliku" iz Hamasa koje su podmuklo napale i masakrirale izraelske civile u okolini Gaze, a onda i na drugim mestima.

Pogotovo jer će onda biti lakše svariti i opravdati tekući izraelski rat protiv palestinskih civila i najavljenu opsadu i etničko čišćenje Gaze.

U današnjem cenzurisanom zapadnom medijskom prostoru, bolje je podržati zločine protiv čovečnosti nego biti "teoretičar zavere" koji širi "dezinformacije" – za šta je, bez ikakvih dokaza, optužen Maskov Iks (bivši Tviter) od strane jednog EU komesara, koji smatra da samo EU može da odredi šta je istina a šta ne…

No ima nas koji bi radije da budemo teoretičari zavere, pa da vidimo do kojih zaključaka će nas to dovesti:

Egipat tvrdi da je upozorio Izrael o predstojećem napadu tri dana pre nego što se desio.

Bivša izraelska obaveštajka Efrat Fenigson kategorički tvrdi da "nema šanse" da Izrael nije znao šta se sprema. Ona je nekad služila baš u rejonu Gaze i svedoči da ni mačka ne može da prođe blizu ograde a da se ne upale svi alarmi. Svuda su senzori, i nad zemljom i pod zemljom, a ljudski posmatrači neprekidno dežuraju i ne odvajaju oči od ekrana dok su na smeni. Ipak, prošli su sati pre nego što je izraelska vojska reagovala.

Još jedna sumnjiva stvar je da se preko društvenih naloga nekih pilota izraelskog vazduhoplovstva pustila lažna vest da su izraelski ratni avioni bili u vazduhu i dejstvovali po neprijatelju već posle 45 minuta – što Efrat Fenigson kategorički negira. Čemu toliki trud da se plasira lažna vest?

Još par drugih mladih Izraelaca sa vojnim iskustvom na granici je svedočilo na sličan način – da je "iznenađenje" ovakve vrste jednostavno isključeno, s obzirom na to da se masovno i neposredno reaguje čak i na nenadani let goluba.

Marija Zaharova je takođe izrazila skepsu prema zvaničnom narativu o "iznenađenju", izjavivši da je "nemoguće da SAD nisu znale da se nešto priprema u regionu", s obzirom na to da "Vašington toliko dobro pokriva region, i putem satelita i putem sajber kontrole regiona, da nije moguće da nisu videli velike pripreme Hamasa za operaciju ovakvih razmera".

E, sad, zašto je termin "Perl Harbor" korišćen u naslovu ovog teksta? Najpre zato što asocira na napad pod lažnom zastavom koji treba da bude okidač, odnosno izgovor za započinjanje rata za koji inače ne bi postojala adekvatna (među)narodna podrška.

Ali i zato što su taj termin nakon Hamasovog upada masovno potezali i zapadni mas-mediji, od koji su mnogi takođe lansirali i izmišljenu priču o 40 beba koje je navodno masakrirao Hamas.

To je mnoge podsetilo na epizodu koja je prethodila prvom američkom napadu na Irak 1991. godine, kada je devojka Naira lažno svedočila pred američkim Kongresom o tome kako su Sadamovi vojnici vadili bebe iz inkubatora u jednoj kuvajtskoj bolnici i ostavljali ih na podu da umru.

Laž o 40 masakriranih beba je kasnije ponovio i – a ko bi drugi – Džo Bajden, od čega su kasnije njegovi ljudi morali da se ograde. No, poznato je da demanti dopre do mnogo manje ljudi nego izvorna laž. Tako da je propagandni zadatak ipak ispunjen.

Da podsetimo da je čuveni neokonzervativni tink-tenk Projekat za novi američki vek, sanjajući o uspostavljanju američke globalne hegemonije krajem 1990-ih, setno konstatovao da će biti vrlo teško obezbediti javnu podršku za tako nešto u odsustvu nekog "katalizatorskog" događaja, poput japanskog napada na Perl Harbor.

A onda – gle čuda – svega nekih godinu dana kasnije, desio se baš taj željeni "novi Perl Harbor", u vidu napada na kule Svetskog trgovinskog centra u Menhetnu, 11. septembra 2001, posle čega su lansirani imperijalni ratovi na Bliskom istoku, sa ambicijom – koju je obelodanio Vesli Klark – napadanja "sedam država za pet godina".

Uzgred rečeno, mnogi mas-medijski izveštaji su, izveštavajući o Hamasovom upadu iz Gaze, osim poređenja sa Perl Harborom, takođe koristili i analogiju sa 11. septembrom. Zanimljivo, slično poređenje je upotrebila i izraelska vojska.

A ne treba izostaviti ni sledeći bitan momenat – da su se u bar dva navrata od 2019. godine, najviši izraelski zvaničnici zalagali za nastavak izraelske pomoći Hamasu. ”Svako ko želi da spreči stvaranje palestinske države mora da podrži pomoć Hamasu i slanje novca Hamasu,” rekao je, prema izveštaju Hareca, Benjamin Netanijahu na zatvorenom sastanku svoje partije u martu 2019. A isti list 2020. izveštava i o poseti šefa Mosada Kataru, gde je i od Katara traženo da nastavi sa finansijskom podrškom Hamasu. Teme za razmišljanje…

Sad dolazimo do drugog dela priče, a to je najavljena nemilosrdna izraelska odmazda, koju horski podržava Kolektivni zapad. Nije ovde reč samo o očiglednom kršenju svih stubova humanitarnog prava na kojima je Zapad gradio svoj (lažni) autoritet i prividnu moralnu superiornost, o otvorenom preziru prema životima palestinskih civila koji ispoljavaju izraelske vojni i civilni establišment ("Vi me ozbiljno pitate za palestinske civile? Jeste li normalni?", revoltirano je izjavio bivši izraelski premijer Naftali Benet odgovarajući na pitanje novinara "Skaj njuza".)

Kako prenosi "Fajnenšel tajms", čak i licemeri iz EU ispoljavaju određenu dozu nervoze zbog toga što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stigla u Izrael usred poziva izraelskih vlasti da preko milion žitelja Gaze napusti svoje domove.

"Možda ćemo videti masovno etničko čišćenje," upozorava jedan EU diplomata, uz konstataciju da će EU ”platiti veliku cenu na Globalnom jugu” zbog podrške najavljenom izraelskom etničkom čišćenju Gaze.

Naravno da hoće…

Bez obzira na to, lideri Kolektivnog zapada insistiraju na izraelskom "pravu na odbranu", u kojoj je, po rečima izraelskog ministra odbrane, praktično sve dozvoljeno, jer su "uklonjena sva ograničenja".

Pa neka posle razni EU izaslanici trube o svojoj "moralnoj superiornosti", i neka potegnu "ljudska prava" u bilo kojoj konverzaciji. Praktično svi – osim dobrog dela vladajućeg establišmenta u Srbiji – će ih ismejati.

Ovo je zapravo pravi Perl Harbor i za EU, jer je njihov (fejk) moralni autoritet doživeo sudbinu američke flote na Havajima 7. decembra 1941. godine. Nepovratno je potopljen.

No, ostavimo lažni zapadni moral po strani za trenutak. Ne samo da Kolektivni zapad podržava najavljenu izraelsku kolektivnu odmazdu u Gazi, već američki Stejt department aktivno sprečava javno korišćenje bilo takvog termina koji asocira na poželjnost deeskalacije sukoba. Najnoviji interni mejlovi američkog ministarstva spoljnih poslova sadrže uputstva o tome da medijski sadržaji koji potiču iz ministarstva ne treba da sadrže tri specifična termina:"deeskalacija/prekid vatre", "kraj nasilja/krvoprolića" i "vraćanje mira".

I to nije sve. Na nedavnoj konferenciji za medije je glasnogovornica Bele kuće okarakterisala pozive nekih članova američkog Kongresa na prekid vatre "odvratnim" i "sramnim".

Ako ovo nije organizovano i sistematsko huškanje na rat, onda neka neko kaže šta je. Dva američka nosača aviona su raspoređena u regionu, zajedno sa preko 200 ratnih aviona i više hiljada američkih vojnika. Pridružiće im se i Britanci. Besomučni napadi na Gazu su najverovatnije sračunati da izazovu revolt i reakciju islamskog sveta.

Američki neokonsi poput Pompea, Niki Hejli i Lindzi Grema pozivaju na rat protiv Irana, glavnog neokon-izraelskog trna u oku – a i zemlje na listi koju je objavio Vesli Klark.

Da li bi Rusija mogla da ostane po strani, pogotovo jer su njene pozicije na Bliskom istoku sada direktno ugrožene, najpre u Siriji. Kako bi Kina reagovala na napad na Iran i zatvaranje Ormuskog prolaza, kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza nafte?

Konačno, da li su provokacije cionističkih ekstremista protiv džamije Al-Aksa, trećeg najsvetijeg mesta u islamu, od kojih poslednje samo par dana pred Hamasov upad iz Gaze, najava pokušaja njenog rušenja radi izgradnje trećeg jerusalimskog hrama, koji bi trebalo da obnovi jevrejski mesija, koji će za hrišćane biti lažni mesija, odnosno Antihrist? Da li su sadašnji događaji predigra za nešto mnogo veće?

Jedino je sigurno da stvari ne stoje onako kako bi mas-mediji hteli da ih predstave. Ali to već svi ionako znamo.