Rajna Dragićević: Na delu je pokušaj rušenja čvrstih mostova među Slovenima

Na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima razgovarali smo sa dr Rajnom Dragićević, redovnim profesorom na Filološkom fakultetu u Beogradu i jednim od naših najeminentijih stručnjaka u slavistici. Prof. Dragićević je predsednik Saveza slavističkih društava Srbije, institucije koja je zadužena za saradnju slavističkog pokreta Srbije sa Međunarodnim slavističkim komitetom, koji organizuje predstojeći kongres.

Poslednji Međunarodni kongres slavista uspešno je održan u Beogradu 2018. godine. Kako funkcioniše organizacija tako velikog naučnog skupa i koji je njegov značaj za slovenski svet?

Međunarodni kongresi slavista predstavljaju najveće svetske slavističke naučne skupove, ali i najveći sabor slovenskih intelektualaca. Kongres ima gotovo stogodišnju tradiciju. Prvi je 1929. godine održan u Pragu, Brnu i Bratislavi, a poslednji u Beogradu, 2018. godine.

Međunarodni slavistički komitet, koji je zadužen za organizaciju skupa, sastoji se od predstavnika iz više od 40 zemalja. Nacionalni komiteti imaju zadatak da odaberu članove delegacije naučnika koji će predstavljati zemlju. Svaka zemlja ima kvotu učesnika koja zavisi od njene veličine. Ovaj kongres je bio i do danas ostao najelitniji svetski slavistički skup.

Od prvog kongresa u Pragu, značaj ovog skupa prepoznavale su i vlade zemalja u kojima je održavan. Najveći srpski lingvista Aleksandar Belić, povodom Kongresa u Čehoslovačkoj 1929. godine, pisao je kako se osećalo da skup prevazilazi naučni sastanak i da predstavlja i nacionalno-kulturnu manifestaciju.

Belić pamti kako su na putu od Praga do Bratislave na železničkim stanicama građani dočekivali i pozdravljali goste. Ministri i ambasade slovenskih zemalja organizovali su prijeme za učesnike.

Tako je bilo i u Beogradu 2018. godine. Učesnici kongresa imali su prijem kod predsednika Srbije, kod ministra spoljnih poslova, a poljska i bugarska ambasada takođe su organizovale svečanosti za goste. Iz svega ovoga jasno je da su međunarodni slavistički kongresi više od naučnih skupova – to su oduvek bili prvorazredni kulturni i društveni događaji, na kojima se slavi slovenstvo i uspostavljaju mostovi među slovenskim intelektualcima.

Čini se da ne postoji međunarodna organizacija čije funkcionisanje nisu uzdrmale političke posledice sukoba u Ukrajini. Koji su problemi u organizaciji kongresa nastali nakon februara 2022. godine? Da li je bilo pokušaja da se ruskim i beloruskim naučnicima zabrani učešće?

Kao da su naslućivali da predstoje teška vremena za slovenstvo, po prvi put u istoriji međunarodnog slavističkog pokreta, nijedna slovenska zemlja nije se na beogradskom kongresu 2018. godine prijavila za organizaciju narednog kongresa. Više od hiljadu slavista prihvatilo je da se sledeći kongres prvi put održi u neslovenskoj zemlji Francuskoj, na Univerzitetu u Parizu. Niko nije bio previše iznenađen što je 10. marta 2022. godine francuski nacionalni slavistički komitet uputio dopis nacionalnim komitetima da se opredele između četiri mogućnosti u vezi sa pariskim kongresom.

Prva je mogućnost bila da se Kongres otkaže, druga da se odloži, treća da se održi 2023. godine, ali bez učešća delegacije ruskih slavista, a četvrta – da se kongres održi bez učešća ruske i beloruske delegacije.

Srpski nacionalni komitet odlučno je prihvatio predlog o odlaganju Kongresa, ne prihvativši ni pod kakvim uslovima da se Kongres održi bez ruske i beloruske delegacije. I nacionalni komiteti ostalih slovenskih zemalja poslali su istu poruku. Tako je Međunarodni slavistički komitet doneo i konačnu odluku da se Kongres odloži i da se održi u avgustu 2025. godine. Uprkos različitim političkim pozicijama i nejednakom istorijskom iskustvu, slavisti su odlučili da ostanu zajedno.

Može li se Međunarodni kongres slavista zamisliti bez Rusije? Kako vidite ulogu ruske akademske zajednice u slavistici?

Jedinstven stav da se ruski lingvisti ne isključe sa kongresa dovoljno govori o tome da je svim slavističkim organizacijama jasno da bez ruskih filologa nema svetske slavistike. Nažalost, organizatori će zabraniti ruskim kolegama da učestvuju kao članovi ruske delegacije i moći će da se uključe samo bez afilijacije. Francuska im neće izdati vize, što znači da će moći da učestvuju samo oni Rusi koji žive izvan Rusije.

Osim toga, francuski nacionalni komitet smatra da nemaju mogućnosti da organizuju hibridnu formu kongresa, što znači da će ruskim slavistima biti onemogućeno da učestvuju elektronskim putem, na daljinu. Pitanje je koliko će ruskih slavista biti spremno da učestvuje pod svim tim uslovima.

Svetske slavistike nema bez ruske, isto kao što je nema ni bez srpske ili slavistike bilo koje slovenske zemlje. Prava slavistika, ona koja je najvišem nivou, neguje se u slovenskim zemljama, a najrazvijeniju i najrazgranatiju slavistiku imaju upravo Rusi. Kongres je nezamisliv bez učešća ruskih i beloruskih slavista.

Još 1992. godine u Sjedinjenim Američkim Državama osnovano je Društvo za lingvističku slavistiku (Slavic Linguistic Society, SLS). To Društvo takođe organizuje svoj kongres. Koje su sličnosti i razlike između ova dva skupa i postoji li među njima rivalstvo? 

Osim slavista iz slovenskih zemalja, Međunarodni slavistički komitet sačinjavaju i predstavnici iz neslovenskih zemalja. Umesto da rade na organizaciji kongresa u Parizu, ove kolege žele da reorganizuju međunarodni slavistički pokret i model održavanja kongresa. Njihov cilj je da ukinu kvote i nacionalne komitete, a da o prijavama učesnika odlučuje neko nezavisno telo. Osim što je to tehnički neizvodljivo, tim reformama bi se narušila organizacija slavističkog pokreta i on bi se, po svemu sudeći, raspao.

Na čelu reformatorskog tima nalazi se američki predstavnik, a reforme je predložio nemački predstavnik. Svoje predloge oni obrazlažu navodnom zastarelošću i konzervativnošću organizacije. Žele da od tog kongresa naprave isti onakav kakvi se organizuju širom sveta.

Između ostalog, i Društvo za lingvističku slavistiku (SLS), američko slavističko udruženje, organizuje kongrese na kojima može učestvovati bilo koji slavista. Prijavljuju se uglavnom mlađe kolege kojima je učešće na kongresima potrebno zbog napredovanja u institucijama u kojima rade.

Zbog čega je, dakle, potrebno razrušiti Međunarodni komitet i svesti ga na mnogobrojne organizacije poput Slavističkog lingvističkog društva koje već postoje širom sveta? Odgovor leži u tome što je na Zapadu postalo jasno da Međunarodni slavistički komitet, organizujući kongrese, povezujući slaviste, učestvujući u objavljivanju kolektivnih slavističkih publikacija, stvara snažnu mrežu slovenskih intelektualaca koji sarađuju i nezavisno od kongresa, koji se druže i privatno i koji, kao misleći ljudi, ispoljavaju snažan otpor novom svetskom poretku.

Pod maskom navodne modernizacije pokreta, na delu je pokušaj rušenja čvrstih mostova među Slovenima. Slovenski predstavnici pružaju snažan otpor ovom pokušaju razrivanja, a među njima jednu od vodećih uloga ima srpski predstavnik prof. dr Boško Suvajdžić, ali i beloruski predstavnik akademik Aleksandar Lukašanec i slovenački predstavnik prof. dr Mladen Uhlik.

Poslednji Međunarodni kongres slavista koji nije održan usled početka svetskog rata bio je planiran u Beogradu 1939. godine. Današnji sukob mnogi opisuju kao svetski rat. Mislite li da trenutne okolnosti mogu dovesti do toga da predstojeći kongres ne bude održan?

Za Savez slavističkih društava Srbije i sa srpski nacionalni komitet organizacija Kongresa u Beogradu 2018. godine predstavljala je i odavanje duga Aleksandru Beliću, koji je to pokušao 1939. godine. Tadašnji jugoslovenski slavisti pripremili su svetski Kongres, a zatim ga otkazali kada je počeo Drugi svetski rat.

Priprema našeg kongresa protekla je u osećanju strepnje koju je izazivala pomisao na 1939. godinu. Već 2018. godine nejasno se osećalo da dolaze teška vremena. Verovatno se zbog toga nijedna slovenska zemlja nije prijavila za organizaciju sledećeg svetskog kongresa.

Čini se da jedan od razloga zbog kojih se toliko govori o reformama Međunarodnog slavističkog komiteta upravo pokušaj da se pažnja članova preusmeri sa organizacije Kongresa na reorganizaciju slavističkog pokreta. Odlučno opiranje Slovena da im ne-Sloveni reorganizuju pokret budi nadu da će se i ovaj kongres, uprkos svemu, ipak održati i da će na njemu učestvovati i istočnoslovenski slavisti. Važno je da tako bude. Svima nam je, više nego ikad, potrebno da se okupimo i zbijemo redove.

6. Kakav je status slavistike u Srbiji danas? Pred kakvim se izazovima nalazi slavistika?

Kao glavni problem savremene srpske slavistike vidim nespremnost srbista da sebe vide kao slaviste, a to potiče iz nedovoljno razvijene svesti o tome da živimo u slovenskoj zemlji i da su nam svi Sloveni braća. Identifikujemo se kao balkanska, evropska, pa čak i podunavska zemlja, a premalo radimo na tome da sebe prihvatamo kao deo velike slovenske porodice, najveće etnojezičke zajednice u Evropi. Srbisti se najčešće drže po strani u odnosu na ostale slaviste, ne učestvuju na slavističkim skupovima, ne porede rezultate svojih istraživanja sa dostignućima stranih slavista, previše su izolovani. Savez slavističkih društava Srbije, kao svoju misiju, vidi povezivanje srbističkih sa ostalim slavističkim organizacijama i institucijama.