Analena Berbok (opet) provocira

Čini se da je ikona nemačke Levice Sara Vagenkneht najpreciznije opisala nastupe zelene (ne samo po stranačkim bojama) šefice nemačke diplomatije: ponaša se (često) kao slon u staklarskoj radnji.

Nije to bio, očigledno, izraz stranačkog i ženskog animoziteta i suparništva: Analena Berbok se trudi uvek iznova da to nediplomatski potvrdi. Počesto do granice skandala.

Učinila je to nedavno, provocirajući (opet) zvanični Peking. U razgovoru s novinarom američke televizijske mreže "Foks njuz" rekla je ono što godi američkom uhu: nazvala je kineskog lidera Si Đipinga – diktatorom.

Reagovanja zvaničnog Pekinga bila su, očekivano, promptna i oštra. Diplomatskim kanalima i javnim obraćanjima. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ninug nazvala je izjavu Analene Berbok "otvorenom političkom provokacijom" i "apsurdnom". I označila je kao grub "napad na dostojanstvo Kine".

Nije u "kineskom slučaju" Analene Berbok pomogla lekcija koju je gošći, pred novinarima u Pekingu prilikom njene posete Kini, održao njen (tadašnji) domaćin Ćin Gang: ono što je našoj zemlji najmanje potrebno, rekao je resko, jesu lekcije sa Zapada.

Nije pomoglo ni, takođe javno, upozorenje (uticajnog) predsednika Nemačke industrijske i trgovinske komore Petera Adrijana na opasnost od "misionarskog nastupa kad je reč o odnosima s Kinom: ne smemo dozvoliti da sebe doživljavamo kao pametnjakoviće"...

Trgovinom do promena

Sadašnja šefica nemačke diplomatije pravi radikalan raskid sa dugom tradicijom nemačke spoljne politike prema Kini, od Helmuta Kola, preko Gerharda Šredera do Angele Merkel.

Svi ovi nemački kancelari i njihovi ministri spoljnih poslova su, u dugom vremenskom rasponu, bez velikih (javnih) političkih varničenja, gradili postupno, pragmatično i uspešno ekonomske odnose sa velikim istočnim partnerom. Na krilima tog uspona i uspeha dve zemlje su 2014. godine (vreme vladavine Angele Merkel) podigle međusobne odnose na stepen "sveobuhvatnog strateškog partnerstva".

O takozvanim ljudskim pravima, pravima manjina i medijskim slobodama, govorilo se, u nemačko-kineskom dijalogu, "otvoreno, ali tiho". Uz dugo važeće (nemačko) geslo: trgovinom do promena.

A onda uočljiv i zaista radikalan zaokret: Analena Berbok nastupa, posebno kad je reč o Kini (Rusiju je već "otpisala"), nesustalo provokativno i bučno: kao (ne)diplomatski jastreb.

Rat u Ukrajini, praćen žestokim pritiscima iz Vašingtona (konstatacija "Dojče velea"), stavio je zvanični Berlin pred velika iskušenja ne samo kad je reč o nemačkoj politici prema Rusiji, nego još i više i teže, prema Kini. Imperativni zahtev bio je, naime, da se radikalno smanji nemačka ekonomska zavisnost od Kine. Još jedan udar, posle onog energetskog u ruskom slučaju, na najjaču privredu Starog kontinenta.

Kina je, da podsetim, a ne Sjedinjene Američke Države, sedmu godinu zaredom najveći i najvažniji nemački trgovinski partner: u 2022. godini robna razmena između dve zemlje iznosila je gotovo trista milijardi evra (nemački izvori).

I "semafor" koalicija tri stranke različitih političkih profila i interesa krenula je u "istorijski poduhvat": sročena je (u junu ove godine) prva nemačka strategija odnosa sa Kinom, kao deo sveobuhvatne (u nastajanju) nacionalne bezbednosne strategije.

U ovom dokumentu se sada manje govori o partnerstvu s Kinom, a više o suparništvu. Ekonomskom i (sistemski) političkom.

"Istorijske strategije"

Polazno (i problematično) stanovište "istorijske strategije": Kina se promenila, postaje sve agresivnija, pa ta promena zahteva promenu nemačkog odnosa prema Kini.

U dugom stranačkom naganjanju i preganjanju, kompromisno je, uz nezadovoljstvo Zelenih i njihovog radikalizma, pronađen "ključ" novog odnosa sa Kinom: smanjenje zavisnosti, bez prekidanja (uz dovođenje u rizik) ekonomskih odnosa.

Na kritike da bi taj "rez" mogao, kao i u slučaju ruskih energenata, da se nemačkoj ekonomiji vrati kao bumerang, kancelar Olaf Šolc je pokušao da umiri zabrinutost, i nezadovoljstvo, poslovnog sveta.

Na konferenciji za štampu posle NATO samita u Viljnusu rekao je: Ne radi se o prekidanju odnosa sa Kinom, nego o minimalizaciji rizika. De-risking, naglasio je, a ne de-coupling...

Ranije spomenuti Peter Adrijan, prvi čovek Nemačke industrijske i trgovinske komore, gleda na sve to kritički. Ne veruje, kaže, da se odustajanjem od trgovine stiže do pozitivnih promena i boljeg sveta. Pre će doći do suprotnog efekta: ako se odvija trgovinska razmena, druge možemo bolje da razumemo i da, istovremeno, govorimo o našim vrednostima i kulturi.

"Veliki zaokret" kad se radi o odnosima s tako važnim partnerom, dolazi, inače, u trenutku krajnje nezavidne situacije nemačke ekonomija: Nemačka je jedina zemlja u Evropi koja nije uspela da ostvari privredni rast pre pandemije. Nalazi se u minusu i recesiji.

Kina je, takođe očekivano, oštro i energično reagovala na nemačku strategiju. Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je konstatovao: građenjem međunarodnih odnosa tako što ćete druge posmatrati kao konkurente, suparnike i protivnike, i normalnu saradnju pretvarati u pitanje bezbednosti i politike,  oteraćete samo naš svet u spiralu podela i konfrontacijnje.