Učestali napadi na političare u Nemačkoj i "bauk Vajmara"
Politički lideri i uticajni mediji gotovo užasnuto pozivaju na uzbunu: nad zemljom se nadvija "bauk Vajmara". Ovaj idilični i stari grad (od 899. godine), nekad znan po Geteu, Šileru i Herderu, postao je, nažalost, i simbol mračne, zastrašujuće nemačke istorije
I pre atentata na slovačkog premijera Roberta Fica, u Nemačkoj je uključen alarm: politička klima (i) u ovoj zemlji opasno se usijava. Napadi, sve češće (čak) i oni fizički, brutalni, na političare i stranačke aktiviste, s približavanjem lokalnih izbora u nekim pokrajinama (kraj maja) i onih za Evropski parlament (početak juna) postaju svakodnevica.
Politički lideri i uticajni mediji gotovo užasnuto pozivaju na uzbunu: nad zemljom se nadvija "bauk Vajmara". Ovaj idilični i stari grad (od 899. godine), nekad znan po Geteu, Šileru i Herderu, postao je, nažalost, i simbol mračne, zastrašujuće nemačke istorije: nestabilna i haotična (iako demokratska) Vajmarska republika (1919–1933) "otvorila je kapije" nacizmu i Hitleru.
Podsećanja na mračna vremena
Premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne Vestfalije, iz najjače, iako trenutno opozicione (možda samo do jeseni sledeće godine?) Hrišćansko demokratske unije (CDU) Hendrik Vust konstatuje, s neskrivenom gorčinom: učestali napadi na političare podsećaju na najmračnije poglavlje nemačke istorije.
I Markus Fajdenkirhen u svojoj kolumni u "Špiglu" oseća taj (za)dah Vajmara. Iako ono što se zbiva ovih dana pojedinačno ne bi (neizbežno) moralo to da znači, uzeti zajedno ovi događaji predstavljaju, kaže, predvorje jedne tragedije.
Urednik najuticajnijeg nemačkog političkog nedeljnika citira šefa Hrišćansko demokratske unije (CDU) iz Lajpciga: takve napade nikad nije doživeo, a organizuje izborne kampanje od 1990, od ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Ovoga puta su aktivisti njegove stranke "okačili" četiri stotine plakata na nemačkom, arapskom i turskom, i sve su, preko noći uništene. Takav vandalizam "otvara put" fizičkom nasilju.
A lista napada na političare i stranačke aktiviste postaje sve duža. I, što je interesantno, žrtve nasilnika se nalaze na svim polovima političkog spektra: najčešće i najviše su na udaru (i međusobnom optuživanju) političari i aktivisti levičarske ekološke stranke, Zeleni, i desničarske Alternative za Nemačku.
Najteže je minulih dana prošao socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Matijas Eke. Dok je u Drezdenu lepio plakate, njega su brutalno pretukla četvorica maskiranih nasilnika.
Ovaj slučaj, upozorio je teško povređeni Matijas, ne tiče se samo njega, tiče se "svih koji su strastveno politički angažovani". Uz opasku da u demokratiji niko ne bi trebalo da se plaši da kaže šta misli, socijaldemokratski političar je, za ono što mu se dogodilo, okrivio pristalice Alternative za Nemačku.
Odgovorio mu je Jirg Urban, predsednik AfD u Saksoniji, na mreži Iks: SPD treba da se zapita u kojoj meri je stalna agitacija te stranke protiv političkih disidenata (mislio je očigledno na činjenicu da je u AfD "utočište" našlo i dosta bivših i nezadovoljnih socijaldemokrata) doprinosi eskalaciji nasilja.
U Drezdenu je iste noći kad i socijaldemokratski političar Eke, napadnut i aktivista Zelenih, a u Berlinu bivša (socijaldemokratska) gradonačelnica (nekadašnja ministarka, sada senatorka) prestonice Franciska Gifaj. Potpredsednicu Bundestaga, političarku Zelenih Katrin Gering Ekart, nasilnici su sprečili da, posle jednog skupa u Brandenburgu, dođe do svog (službenog) automobila.
Na udaru lokalni političari
U februaru je u Goti, pokrajina Tiringija, zapaljena kuća socijaldemokratskog političara, koji je, pre toga, organizovao masovne demonstracija protiv desničarskog ekstremizma. Lider Zelenih u ovoj pokrajini Markus Reške kaže da su aktivisti ove stranke i njihove prostorije bili posebno na meti pobunjenih i gnevnih paora: njih teško pogađa famozna "zelena agenda".
Ono što očigledno posebno zabrinjava: na udaru su se, najviše i najčešće, našli lokalni političari i zvaničnici. U jednom velikom istraživanju, koje je obuhvatilo hiljade gradonačelnika, od kojih dosta tu dužnost obavlja volonterski, njih gotovo polovina suočavala se sa fizičkim ili verbalnim napadima.
Mnogi od njih se više, kažu, ne bi bavili tim poslom. Komentarišući tu činjenicu, Sven Teclaj iz fondacije Kerber konstatuje i upozorava: ako više ne budemo imali poverenja na lokalnom nivou da demokratska država može efikasno da funkcioniše, onda zaista imamo ogroman problem u Nemačkoj.
Alarm je uključen. Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nenisi Fejzer (SPD) urgentno je većala o "eksplozivnoj situaciji" sa pokrajinskim ministrima. Sročen je "paket mera" i zahtevano pooštravanje kaznene politike protiv "političkog nasilja".
A to nasilje, po mišljenju ranije spomenutog "Špiglovog" urednika Feldenkirhena, prestavlja "mustru" i sliku nove kulture političkog nasilja koja podseća na političku kulturu Vajmarske Republike, koja je otvorila "rampu" za najmračnije poglavlje, ne samo nemačke istorije, nego i ljudske civilizacije. Na političku kulturu u kojoj je snaga sile bila jača od snage argumenata.
Velika prekretnica
S tim se, kaže ovaj novinar, Nemačka još nije sasvim suočila. Aktuelni događaji su, međutim, "znaci" i nagoveštaji da se slučajevi političkog nasilja ne tretiraju kao regionalni fenomeni, vezani za Saksoniju i Brandenburg: njih treba uzeti veoma ozbiljno.
Iako je "krvavi trag" nasilja u Nemačkoj dug, on je prevashodno "ispisivan" žrtvama migrantskog porekla. Ako se izuzmu atentati nekadašnjeg (zapadnonemačkog) "državnog neprijatelja broj jedan", levičarskog RAF – a na ključne "simbole kapitalizma" i državne moći, industrijalce, političare, diplomate i oficire.
Za "veliku prekretnicu" u političkom nasilju u ovoj zemlji uzima se likvidacija Valtera Libkea 2. juna 2019. koja je "podigla Nemačku na noge". Libke je u tom času bio istaknuti političar Hrišćansko demokratske unije (CDU), predsednik okruga Kasel. Srčano je podržavao politiku Angele Merkel u migrantskoj politici. Zalagao se za masovni prijem izbeglica. I njihov smeštaj u jednom gradiću na severu Hesena. To mu je došlo glave.
A onda su se "mržnja i ludilo", konstatovao je "Dojče vele", "probili u srce Nemačke". Godinu dana posle atentata na Valtera Libkea, dogodio se stravični Hanau: jedan pomahnitali rasista je, snimajući sve to, poubijao deset ljudi migrantskog porekla u dva lokala, nargila bara. Samo čvrsta i zatvorena vrata tamošnje, u tom času prepune sinagoge, koja je izrešetao, sprečili su ga da napravi i još stravičnije krvoproliće…
