Svet
Kraj NATO saveza: Da li je Alijansa pred nepremostivim preprekama| Dan uveče
General Mitar Kovač i predsednik Mreže za odbranu čovečanstva Ratko Krsmanović složili su se da se menja politička mapa sveta i da iz toga proizilazi poljuljanost NATO saveza
Budućnost NATO saveza je upitna. Ideja predsednika SAD Donalda Trampa da otme Grenland od Danske, evropske članice Alijanse nisu prihvatile, ali nisu imale ni spreman odgovor. Posle velikih tenzija Tramp je odustao, ali samo privremeno. Kriza koja se tada rodila i pokazala da Alijansa ima svoje pukotine, dobila je novu epizodu sa ratom na Bliskom istoku.
Trampova administracija razmatrala je mere protiv pojedinih zemalja članica NATO-a za koje smatra da nisu bile od dovoljno od pomoći SAD i Izraelu tokom rata protiv Irana. Prema pisanju "Volstrit džornala", na udaru kritika našle su se pre svega Španija, Nemačka, Italija i Francuska, jer su tokom sukoba ograničavale upotrebu vazdušnog prostora ili vojnih baza za američke operacije.
Isti list piše da, zbog toga, evropske zemlje razrađuju rezervni plan za odbranu kontinenta u slučaju da Sjedinjene Države napuste NATO, i da ta inicijativa dobija sve veću podršku. Kako se ističe, plan nije osmišljen kao konkurencija NATO-u, već kao mehanizam za zaštitu Evrope ukoliko Vašington povuče svoje snage ili odbije da pruži pomoć.
Prema izvorima, idealan scenario podrazumeva da SAD ostanu u NATO-u, ali da veći deo odgovornosti za odbranu kontinenta preuzme sama Evropa.
Deo problema je i sukob u Ukrajini. Da Amerika gubi strpljenje potvrdio je i Tramp koji je rekao da će SAD ozbiljno razmotriti pitanje slanja novca NATO-u za besmislene potrebe. On je naglasio da je Amerika potrošila bilione dolara kako bi pomogla Evropi da se zaštiti od Rusije a to, smatra on, postaje smešno.
Dok Evropa radi na alternativi, iz Alijanse tvrde da nema razloga za brigu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da ne vidi mogućnost da Sjedinjene Američke Države napuste Severnoatlantski savez, uprkos kritikama američkog predsednika Donalda Trampa. Rute je ocenio da su spekulacije o izlasku SAD iz NATO "apsurdne", ističući da američki nuklearni štit ostaje ključni garant bezbednosti Evrope.
I bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ima sličan stav koji je rekao da ne veruje da će Sjedinjene Države zaista napustiti Alijansu, ali je isto tako naveo da nije sigurno da će NATO postojati za deset godina.
Kremlj je svakako na oprezu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naglasio da bi za Rusiju bilo nepromišljeno i kratkovido da potceni snagu NATO-a, ističući da je reč o veoma snažnom savezu. Peskov nije isključio ni mogućnost da će Evropa ići ka stvaranju sopstvenog odbrambenog saveza.
Da li svedočimo kraju NATO saveza? Da li Evropa ima kapaciteta za vojnu autonomiju i kakve bi bile posledice takvog poteza? Kako bi funkcionisao NATO sa većim uticajem Evrope i da li je on uopšte moguć bez SAD? O ovim, ali i drugim temama u emisiji "Dan uveče" govorili su general Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i predsednik Mreže za odbranu čovečanstva Ratko Krsmanović.
Sagovornici RT Balkana složili su se da se menja politička mapa sveta i da iz toga proizilazi poljuljanost NATO saveza.
Mitar Kovač smatra da je prirodno da svaki vojni savez ima svoje trajanje, pa tako i NATO.
"Govorilo se da je stvoren u odbrambenoj nameri, a celo vreme potvrđuje ofanzivan, rigidan karakter. Gde god su intervenisali nije bilo odbrane, već je sve bilo ofanzivnog karaktera. Vodili su se interesima vodećih zemalja NATO pakta. Došlo je vreme multipolarnog svetskog poretka. Vreme otrežnjenja. Prirodno je da u novom svetskom poretku mnoge regionalne organizacije treba da nestanu, da se ozbiljno reformišu", rekao je Kovač.
Pojasnio je da Amerika ne želi jedan takav savez, da su došli do zaključka da ništa ne mogu da urade u Evropi, u smislu promene bezbednosnog konteksta.
"Ne može da ostvari strateške ciljeve prema Rusiji, onako kako žele Evropljani, a da ne ugrozi mir u SAD. Tu je doprinela tehnološka prednost ruske vojske u raketnim sistemima. Njihov zaključak je da oko hipersoničnih raketa ne mogu stići ruske projekte u narednih pet do 10 godina. Ovo vreme je pomoglo Rusiji da ima adut da kreira svoju bezbednost prema Evropljanima na način koji će zadovoljiti njihove strateške interese. Taj zaključak SAD nikada nije saopštila na taj način. Međutim, više puta su rekli da Evropljani moraju čuvati sami sebe, da izdvajaju veća sredstva, izgrađuju svoje kapacitete. Evropski deo NATO-a da bude sposoban da se nosi sa bilo kojom pretnjom", istakao je on.
Dodaje da se NATO perspektiva ne vidi u pojačanom američkom učešća u Evropi. Smatra i da Amerika neće povući vojsku iz Evrope, ali da će verovatno smanjiti baze u Evropi.
"NATO nikada više neće moći da povrati ulogu koju je imao. SAD su bile na vrhuncu '89-'99 godine. Onim što su pokazale u Iranu vidi se da se muče da ostvare svoje ciljeve. Pukotine su ozbiljne", dodao je Kovač.
Ratko Krsmanović navodi da poljuljanost NATO-a proizilazi iz okolnosti da se menja geopolitička mapa sveta.
"Ta promena nalaže i promenu odbrambene strategije cele planete. Danas je zahvaljujući neobičnim izjavama Trampa prema NATO savezu dovedeno u pitanje poverenje članica. Međutim, bez obzira na to što NATO egzistira mogli bi se reći da predstavlja stanje anksioznosti, stanje gde vlada nepoverenje unutar članica", pojasnio je on.
Ukazao je da je postojanje Alijanse obesmišnjeno padom Berlinskog zida, nestankom Varšavskog ugovora.
"Iza toga NATO je krenuo u jednu ekspanziju. Danas smo doživeli vrhunac bahatosti imperijalističkog, globalističkog centra koji se zove SAD. Sa vrhunca se nema gde već imamo potrese u vidu urušavanja jednog poretka i činioca koji predstavlja njegovu odbrambenu snagu", rekao je on.
Smatra da nonšalantne izjave predsednika SAD, koje daje na avionskim vratima- pa nestane, uznemiruju evropske lidere, dovode ih na klizav teren.
"Ipak mislim da te nonšalantne izjave nisu spontane, već su dobro osmišljene. Smisao njegovih poruka proističe iz ekonomskih motiva. Oni smatraju da Evropa troši njihova sredstva, od kojeg oni nemaju koristi. Članice EU su posle Drugog svetskog rata bile uljuljkane, pod kišobranom NATO-a. Sada je drugačije. Evropska komisija planirala 800 milijardi evra do 2030. da odobri kredita zemljama da ulože u odbranu", rekao je on.
Upitan da li je presedan stav SAD, kao članice NATO prema Grenlandu, on je rekao da jeste, ali da smo navikli na takve presedane.
"Presedan je kada jedna članica NATO pakta preti agresijom EU zemlji, da će osvojiti teritoriju. Presedan je bila agresija na SR Jugoslaviju, kada je otet deo teritorije Srbije. To je razlog neodrživosti ovakvog globalnog sistema", zaključio je on.
U emisiji su se podsetili i na izjavu Marije Zaharove, portparolke MSP Rusije o odnosima unutar NATO saveza i stava prema Grenlandu.
"U čemu je problem? Sve članice NATO plaćaju SAD da ih štite, ne govoreći od koga, ali sugerišu na istočnog suiseda- Rusiju. Istovremeno same SAD prete da će anektirati Grenland. Dakle, izvinite od koga ih štite ako rade takve stvari unutar saveza? Ono što je zapanjujuće, ali istovremeno i srceparajuće šta su, pošto su sakupili pet odsto BDP-a, za odbranu SAD uvređene što ih NATO ne podržava u Ormuskom moreuzu. Ovo je nezdrav odnos. Traumatičan odnos. Njima je ovde jednostavno potreban Frojd, nema sumnje", navela je Zaharova.
Live
