Sudbina primirja: Ko je konstruktivna strana u ratu SAD i Irana | Dan uveče

Sudbina fragilnog primirja između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ostaje neizvesna, nakon što je američki predsednik Donald Tramp u poslednjem trenutku otkazao put svojih izaslanika Stivena Vitkofa i Džareda Kušnera u prestonicu Pakistana, Islamabad, gde je trebalo da dođe do druge runde pregovora.

Pametniji (ne) popušta: Koliko je daleko mir između SAD i Irana | Dan uveče

Sa druge strane, iranski šef diplomatije Abas Aragči otputovao je u pakistansku prestonicu, da bi se nakon kratke posete Omanu, zaputio u Rusiju, gde se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Tramp je odluku da otkaže pregovore opravdao tvrdnjom da u ovom trenutku SAD drže sve karte u rukavu, kao i da trenutno ne vidi poentu u dijalogu.

U međuvremenu, američki portal "Aksios" preneo je da je Teheran tokom vikenda, putem posrednika, poslao Vašingtonu novi predlog sporazuma kako bi se prevazišao trenutni zastoj u diplomatskim naporima, koji su, prema prvim informacijama, Amerikanci odbili.

O tome su u emisiji "Dan uveče" govorili Lea Kumer, novinarka i dugogodišnja dopisnica sa Bliskog istoka, i Žarko Rakić, novinar i nekadašnji urednik "Politike."

Lea Kumer je istakla da poslednji potezi obe strane pokazuju da Iran barem pokušava da pokaže svetu da bi konflikt trebalo rešavati diplomatijom, dok SAD imaju drugačiji pristup.

"Jedan od iranskih zahteva je da se pitanje nuklearnih postrojenja koja postoje u Iranu ostavi po strani, jer po njihovom mišljenju, taj problem ne može da se reši brzo. Insistiraju da se govori o otvaranju Ormuskog moreuza i ukidanju sankcija Iranu", počela je Lea Kumer.

Kraj ere: Kako Trampov rat nagriza temelje petrodolara | Dan uveče

Rakić je naveo da rat na Bliskom istoku ima nekoliko segmenata i da, kada bismo gledali čisto vojni, Amerikanci bi kampanju mogli da nastave koliko god žele, pošto su u tom smislu dominantiji od protivnika.

"I jedna i druga strana, što bi rekao naš narod, malo tvrde pazar. Nisu svi aduti u rukama Trampa. Američki zakon je takav da predsednik može da pokrene rat bez dozvole Kongresa i Senata u trajanju od samo dva meseca. Taj rok ističe prvog maja. Ima dodatna opcija koju može da iskoristi, a to je da se produži mesec dana. Posle toga neće moći da vodi jer neće imati podršku Senata i Kongresa", podsetio je Rakić.

Dodao je da sama ta činjenica da američki lider ulazi u cajtnot, ne može da ga ostavi ravnodušnim, zbog čega stalno viđamo poruke i slušamo o novim rokovima.

"Sve prognoze koje smo imali na početku, pale su u vodu. Iran se pokazao kao mnogo žilaviji protivnik, a glavni problem su obaveštajni podaci koji su bili izvrsni na američko-izraelskoj strani", istakao je nekadašnji urednik "Politike".

Međutim, kada su krenula bombardovanja, prema njegovom mišljenju, desilo se nešto što smo i mi na ovim prostorima doživeli 1999. godine.

"Bez obzira na razlike u ideologiji i sve ostalo, došlo je do homogenizacije društva. Na to u Pentagonu nisu računali. Čak i da se nastavi sa bombardovanjem, iranski narod neće 'trčati' da promeni državno rukovodstvo. Taj fanatizam nikako ne treba zanemariti", naglasio je Rakić.

Mimovima na Trampa: Kako Iran dominira u narativu o ratu sa SAD

Kumer je dodala da Izrael kao zemlja veoma dugo nije bio prihvaćen među arapskim državama, ali i da postoji jedan pozitivan primer.

"Prvi koji je potpisao sporazum sa Izraelom je Egipat. To je najmnogoljudnija zemlja na Bliskom istoku sa 100 miliona ljudi. Mirovni sporazum traje skoro pola veka. Znači da može. Izrael ne ratuje sa Egiptom od ratova 1976. godine", kazala je novinarka.

I, kako dodaje, baš u tim odnosima Izraela sa drugim zemljama, Tramp želi da ostavi svoj pečat.

"Prvi sporazum sa Iranom potpisao je predsednik (Barak) Obama, koji je Tramp, u prvom mandatu, odmah ukinuo. Njegova želja je da uđe u istoriju kao američki predsednik koji će potpisati trajne pregovore sa Iranom. To bi sve nosilo njegovo ime jer je svaki američki predsednik odbijao je da uđe u rat sa Iranom. Za to ima nekog razloga", dodaje Kumer.

Jedna od posledica rata jeste i odnos Sjedinjenih Američkih Država sa evropskim partnerima.

Rakić je stava da, sa jedne strane, Tramp ima loše savetnike, dok je sa druge, jasno da su evropski lideri želeli njegov poraz na izborima.

"Najnovije obrušavanje na Španiju apsolutno je nemoguć potez. Zato što u osnivačkim aktima NATO-a ne postoji nijedna klauzula koja govori da bi neka država mogla da bude isključena iz članstva. Može da se svojevoljno povuče, ali ne i da bude izbačena. Taj potez, da SAD same izađu iz NATO-a, ne može da bude završen do kraja njegovog mandata. Sve članice moraju da se usaglase da se savez raspušta, što bi moglo da traje i nekoliko godina. To su bombastične najave koje odmah dobijaju naslove u medijima, međutim, suštinski to nije prava politika", zaključio je Žarko Rakić.