Masakr u Odesi: Kako je počeo sukob u Ukrajini | Dan uveče

Godišnjice ne služe da zatvore priču - one su tu da nas podsete kada su određene priče počele da izmiču kontroli.

Masakr u Odesi 2014. godine, a koji se odigrao upravo na današnji dan, označio je početak stradanja i napetosti koji traju i dalje.

Udaljavajući se od Rusije nakon pada SSSR-a, Ukrajina je krojila svoju sudbinu koja ju je dovela do ivice ponora, a upravo je događaj iz Odese predstavljao upozorenje. Upozorenje koje je zloupotrebljeno, izvrnuto i iskorišćeno protiv jednog naroda.

Sećanje na masakr u Odesi: Kako su ukrajinski nacionalisti ubijali ljude koji su bežali od požara

O ovoj temi govorili su istoričar sa Instituta za savremenu istoriju dr Goran Miloradović i pukovnik u penziji iz srpsko-ruskog centra "Majak" Sreten Egerić.

Miloradović je, govoreći o razilaženju u SSSR-u i raspadu Jugoslavije, istakao da poređenje toga nije baš adekvatno.

"Praviti neku opoziciju između razlaza SSSR-a i raspada Jugoslavije nije baš sasvim adekvatno. Krajnje političke posledice razlaza SSSR-a su se iskazale tek posle jugoslovenske krize, koja je poslužila kao jedna vrsta eksperimentalnog polja za ono što se može dešavati u SSSR-u", istakao je Miloradović, rekavši da je Jugoslavija izabrana jer je ona nastala kao neka vrsta smanjenog SSSR-a.

Naglasio je da je razilaženje u SSSR-u prošlo mirno jer je postojao dogovor.

"Postojala je situacija u kojoj su lideri najuticajnijih država koje su nastajale na prostoru SSSR-a imali zajednički interes. Kada je u pitanju Jugoslavija, interesi su bili vrlo suprotstavljeni", istakao je Miloradović u emisiji "Dan uveče".

Rekao je da s obzirom da su Srbi bili najbrojniji narod u Jugoslaviji i da su živeli u pet republika od šest, onda je to značilo da se raspadom Jugoslavije raspada i srpski nacionalni korpus.

"To je bilo u suprotnosti interesima Beograda i onda nije moglo da dođe do dogovora", objasnio je, dodajući da je bilo pokušaja da se napravi dogovor, ali pošto nije mogao da se pronađe, rešenje je traženo silom.

Upoznajte "Centuriju", ukrajinsku neonacističku vojsku obučavanu na Zapadu

Što se bivšeg SSSR-a tiče, nastupio je problem, prema njegovim rečima, kada je Ukrajina počela da vodi polititiku drugačiju od onoga što je dogovoreno.

"Sukobi na Majdanu i nasilno svrgavanje sa vlasti predsednika Janukoviča nastupili su oko pitanja približavanja Ukrajine Zapadu. Trebalo je da se potpiše pristupni dogovor da Ukrajina postane kandidat EU, a to je jedan od koraka koji vodi pripajanju NATO paktu. Rusi i oni van Ukrajine i u njoj imali su potpuno drugačije političke interese i tu je postojao materijal da dođe do sukoba", rekao je Miloradović.

Što se Odese tiče, Miloradović kaže da je to pratktično bio početak građanskog rata.

"Nije to bilo samo u Odesi, u Harkovu, u Sumiju i drugim većim gradovima gde je postojala veća koncentracija etničkih Rusa slične su situacije bile. U Odesi je bio najdrastičpniji pogrom", istakao je Miloradović.

Naglašava da to nije jedinstven slučaj i da smo mi imali to u BiH 1992. godine.

Egerić je rekao da su radikalno nacionalističke snage izuzetno uticajne u Ukrajini ne samo u prvom periodu nezavisnosti, nego još od 1918. godine, kada je Trocki došao i išao "na ruku Nemcima", formirao tzv. nezavisnu Ukrajinu i onda se, dodaje, "zgadio samom Lenjinu i komunistima".

"Tu se ništa promenilo nije od 1918, godine. Kao i na prostoru Jugoslavije što se tiče klerofašizma, samo se u određenim trenucima ili više pojavljivao u javnosti ili manje u zavisnoti od njihovih interesa", rekao je Egerić, dodajući da "istoriju pišu konvertiti".

"Ovo što se desilo na prostoru Jugoslavije ne bi desilo, kao ni na prostoru Ukrajine da tzv. zapadni saveznici nisu pomilovali najgore počinioce zločina nakon Prvog i Drugog svetskog rata i ostalih sukoba koji su bili na prostorima Jugoslavije i bivšeg SSSR-a", smatra Egerić.