Svet
Putin i Tramp u Kini: Kako danas izgleda računica odnosa najvećih sila | Dan uveče
O tome da li Amerika još kontroliše igru ili prvi put posmatra kako se veliki dogovori prave bez nje, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su istoričar Saša Adamović i novinar Branko Žujović
Deset godina nijedan američki predsednik nije otišao u Peking. Onda je otišao Tramp. Čovek koji je uspeo da posvađa Ameriku sa pola planete sada je došao da razgovara o stabilnosti sveta. Si Đinping upozorava na Tukididovu zamku. U prevodu - kada imperija u padu susretne silu u usponu, istorija obično ne završi konferencijom o miru. A dok Tramp odlazi iz Pekinga, tamo stiže Putin. Tek da Vašington ne pomisli kako je slučajno.
O tome da li Amerika još kontroliše igru ili prvi put posmatra kako se veliki dogovori prave bez nje, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su istoričar Saša Adamović i novinar Branko Žujović.
Do posete Donalda Trampa Pekingu – ujedno prve posete nekog američkog predsednika glavnom gradu Kine posle gotovo deset godina – dolazi u trenutku kada je svet rastrzan između nekoliko sukoba, od kojih je većinu izazvao upravo Vašington – uključujući Trampov konvencionalni rat protiv Irana, ali i trgovinski rat protiv upravo Kine, u kojem trenutno vlada neizvesno primirje.
Dok se čini da je Tramp otišao u Kinu sa više zahteva za Sija nego što je kineski predsednik imao za Trampa, obe strane su ocenile samit kao uspešan. Ipak, konkretni rezultati nisu bili toliko očigledni.
Tako je Tramp istakao da je postigao ono što je nazvao "fantastičnim" - ekonomske sporazume sa Sijem, iako trgovinski rat nije razrešen, a povećane carine na kinesku robu ostaju zamrznute do novembra. U saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova nakon sastanka Si Đinpinga sa američkim tehnološkim mogulima, uključujući Ilona Maska i šefa proizvođača čipova "Envidija" Džensena Huanga, Si je tek naveo da su kinesko-američke trgovinske veze obostrano korisne, iako nije naveo konkretna postignuća.
Takođe, pitanje kineske kontrole retkih zemnih elemenata, inače jednog od glavnih aduta Pekinga u trgovinskom ratu protiv Amerike, nije spominjano u saopštenjima nijedne strane.
Imajući u vidu fragilno primirje između Vašingtona i Teherana, Iran je bio još jedna od ključnih tema samita.
Povrh svega, svetskoj javnosti je posebno upadljiva bila činjenica da će kineski predsednik ove nedelje ugostiti svog ruskog kolegu Vladimira Putina, svega nekoliko dana nakon Trampovog odlaska.
Na prisne odnose Pekinga i Moskve već ukazuju čestitke koje su Putin i Si razmenili uoči posete, dok je kineski lider, u svetlu 30. godišnjice strateškog partnerstva Moskve i Pekinga, istakao da su se odnosi dve zemlje neprekidno razvijali i produbljivali u protekle tri decenije.
Saša Adamović je rekao da se od Trampa očekivalo da će pokušati da ometa razvoj Kine i da će dodatno zategnuti odnose između Pekinga i Vašingtona, ali to se nije desilo.
"Dešavalo se da administracija sabotira Trampovu pokušaje da popravi odnose sa Kinom. Bajden je Kinu doživljavao kao velikog protivnika i konkurenta SAD i sve je učinio da sroza te odnose i da ometa Kinu u njenom razvoju i ti odnosi su pali na nizak nivo. Sve je učinjeno da se Kina zaustavi ili uspori u svom razvoju", kazao je Saša Adamović.
On je ukazao da Bajden nije imao potrebu da razmenjuje posete ili da se trudi da popravi odnose sa Kinom.
Branko Žujović je rekao da je samit u Pekingu jedna čvrsta potvrda multipoloranog sveta koji je nastupio i kome svedočimo. On je rekao da smo u Pekingu videli jednog potpuno drugog "pripitomljenog" Trampa, kao da se "neki njegov dvojnik našao u Pekingu", u odnosu na "čoveka koji je 'pucao' svim mogućim carinama i koji je pokušavao da suzbije kineske kompanije iz globalnih lanaca snabdevanja".
"Videli smo jednog potpuno drugačijeg Donalda Trampa, čini mi se, znatno opterećenog unutrašnjim političkim pitanjima, drastičnim padom podrške, kao i pitanjem jednog nesuvislog rata u koji Amerika i dalje srlja. Takav Donald Tramp, potpuno tih, ljubazan, dolazi u Peking, čini mi se, očekujući, neku vrstu, ne pomoći, ali bar razumevanja za poziciju u kojoj se našao. Ovo jeste potvrda multipolarnog sveta i Vašington više nije u prilici da sam vodi ratove i da odlučuje kada će ih dobiti i da ucenjuje. Koristi i dalje neke instrumente, poput sankcija Rusiji, ali dejstvo toga nije više tako ubedljivo kao pre 20 ili 30 godina", kazao je Žujović.
On je rekao da je Si Đinping poslao poruku, ne samo Trampu i SAD, već da je, pominjući Tukididovu zamku, hteo celom svetu da skrene pažnju da je Kina samouverena sila koja ne dovodi u pitanje činjenicu da će u ekonomskom smislu, prema svim statističkim pokazateljima, preuzeti primat u svetu.
"Kina je pokazala jednu sigurnost i samouverenost, sa najviše pozicije predsednika. Dodao bih tome i isticanje ostrva Tajvan, kao crvene linije u kineskoj spoljnoj politici", rekao je Žujović.
Live
