NATO bez Amerike: Da li Evropa ostaje sama pred novom trkom u naoružavanju

Razdvajanje američke i evropskih armija unutar NATO-a više nije akademska rasprava, već proces koji je već počeo na terenu. Vašington otkazuje raspoređivanja trupa, odlaže isporuke oružja saveznicima i sve jasnije šalje poruku da Evropa više ne može beskonačno da računa na američki vojni kišobran.

 Poslednji signal stigao je početkom maja, kada su SAD otkazale rotaciju 4.000 vojnika u Poljsku, samo nedelju dana nakon odluke o povlačenju 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Istovremeno, američki ministar odbrane Pit Hegset stopirao je i raspoređivanje jedinice za rakete dugog dometa u Nemačkoj.

Iako u NATO-u formalno niko ne govori o razvodu, evropske prestonice sve teže ignorišu činjenicu da se posleratni model američke zaštite polako raspada.

Od Hladnog rata do "Amerika na prvom mestu"

Američke snage su neprekidno prisutne u Evropi još od Drugog svetskog rata. Do 2025. godine u Evropi je bilo stacionirano oko 80.000 američkih vojnika u sistemu "povezane odbrane".

NATO dao oglas za propagandistu u Beogradu: Pošto obraz, Srbine?

Međutim, i administracija Džozefa Bajdena i administracija Donalda Trampa sve su otvorenije pokazivale da je američki fokus pomeren sa Evrope. Tramp uporno optužuje Evropu da živi pod američkom zaštitom, dok istovremeno nedovoljno izdvaja za sopstvenu odbranu. Danas, pored Kine, koja je glavna dugoročna briga Pentagona" i rata sa Iranom u Vašingtonu sve više preovladava stav da Evropa postaje sporedno geopolitičko poprište.

Američko-izraelski rat protiv Irana dodatno je iscrpeo američke zalihe raketa, municije i sistema PVO. Zbog toga su više evropskih saveznika već dobili upozorenja da će isporuke ključnog oružja kroz program "Program vojne prodaje inostranstvu" kasniti.

Istovremeno, Pentagon i Kinu i Pacifik vidi kao glavni dugoročni front, što znači da svaka američka brigada u Evropi postaje luksuz koji Vašington sve manje želi da plaća.

Evropa želi vojsku, ali ne i zajedničku komandu

Suočena sa mogućnošću da ostane bez američke zaštite, Evropa sve glasnije govori o stvaranju sopstvenih odbrambenih kapaciteta. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus nedavno je pozvao na "veliki prasak u odbrani" i formiranje stalnih evropskih snaga od 100.000 vojnika, nezavisnih od NATO-a i SAD.

Međutim, ta ideja otvara ogromne političke i pravne probleme. Zajednička evropska armija zahtevala bi prenos dela suvereniteta nacionalnih država na Brisel, što je za mnoge članice neprihvatljivo. Francuski predsednik Emanuel Makron godinama insistira na "strateškoj autonomiji" Evrope, ali istovremeno ne želi da francuski nuklearni arsenal stavi pod zajedničku evropsku komandu.

S druge strane, nemački kancelar Fridrih Merc pokrenuo je najveće vojno ulaganje u modernoj istoriji Nemačke i najavio da će Bundesver postati "najjača konvencionalna armija u Evropi". Upravo ta kombinacija, francuski nuklearni ambiciozni planovi i nemačko masovno naoružavanje, kod mnogih evropskih država budi stare strahove.

Militarizacija kao novi ekonomski model

Evropske članice NATO-a su 2025. za odbranu potrošile oko 559 milijardi dolara. Španija je povećala vojne izdatke za 50 odsto, a Nemačka za 24 procenata. Zvanično, razlog je "ruska pretnja", iako Moskva odbacuje tvrdnje da planira napad na NATO.

Nemci ubrzano krenuli sa militarizacijom: Skoro 200.000 mladih dobilo upitnik za vojni rok

Međutim, unutar Evrope sve više analitičara ukazuje da militarizacija postaje i novi ekonomski motor u trenutku kada industrijski rast usporava, a evropske ekonomije gube konkurentnost. Ipak, uprkos ogromnim ulaganjima, Evropa ostaje duboko zavisna od SAD - od špijunskih satelita i transportne avijacije do raketa dugog dometa i podmorničkih kapaciteta.

Prema procenama nemačkih vojnih stručnjaka, istinska evropska vojna autonomija koštala bi najmanje 59 milijardi dolara godišnje tokom naredne decenije.

Moskva: Evropa ponovo maršira na istok

U Moskvi rast evropske vojne potrošnje i ideja pretvaranja EU u vojni blok doživljavaju se kao direktna pretnja. Ruski zvaničnici tvrde da evropske elite koriste rusofobiju kako bi opravdale militarizaciju i skrenule pažnju sa unutrašnjih problema - ekonomske krize, migracija i pada životnog standarda.

Moskva upozorava da bi pretvaranje EU u vojni savez bez američke kontrole moglo dodatno da naruši već krhku bezbednosnu ravnotežu u Evropi.

Dok Vašington sve više gleda ka Pacifiku, Evropa ubrzano ulazi u novu eru neizvesnosti — i prvi put posle decenija ozbiljno razmatra kako bi izgledala bezbednost kontinenta bez Amerike.