Dvadeset godina BRIKS-a: Multipolarni svet se rađa na Jugu i na Istoku| Dan uveče

U indijskoj prestonici Nju Delhiju, tokom vikenda je održan 18. samit BRIKS-a, kojem su prisustvovali predstavnici svih deset zemalja članica, kao i veliki broj gostiju iz čitavog sveta. Tokom samita je obeležena i 20. godišnjica pokretanja tog formata, do kog je došlo tokom sastanka ministara spoljnih poslova Rusije, Kine, Indije i Brazila na marginama zasedanja generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2006. godine.

Domaćin ovogodišnjeg samita je premijer Indije Narendra Modi, a među učesnicima nalaze se predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, kao i lideri Južne Afrike, Irana, Indonezije, Egipta, Etiopije, ali i mnogih drugih država.

BRIKS postavio temelj multipolarnosti: Kako je za 20 godina uspeo da promeni svetski poredak

Učesnici samita su u zajedničkoj deklaraciji prepoznali Globalni jug kao pokretačku snagu i pozvali na ukidanje jednostranih sankcija koje krše međunarodno pravo.

U deklaraciji se ističe i da zemlje u razvoju moraju da se aktiviraju u dijalogu radi izgradnje sistema pravičnog globalnog upravljanja, a članice organizacije su istakle da će pružiti podršku Ujedinjenim nacijama u ispunjavanju njihovog mandata.

Osim toga, članice su izrazile zabrinutost zbog trenda naglog rasta globalne vojne potrošnje, kao i zbog sve većih rizika od nuklearnih pretnji i sukoba.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u Nju Delhiju poručio da unipolarni sistem međunarodnih odnosa postaje prošlost, kao i da se odnos snaga pomera u korist novih centara rasta na globalnom Jugu i Istoku.

On je dodao da formiranje multipolarnog sveta ne protiče bez poteškoća, jer se suočava se sa suprotstavljanjem onih koji su navikli da razmišljaju u kolonijalnim kategorijama.

Putin: Rusija ne preti Evropi, ali ulazak evropskih trupa u Ukrajinu značio bi rat

O zaključcima i porukama koje su poslate sa samita BRIKS-a, sve snažnijem uticaju Globalnog juga i promenama u  odnosima snaga u svetu, za "Dan uveče" govorili su novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović i profesor Dejan Mihailović sa Tehničkog instituta Monterej u Meksiku.

Borislav Korkodelović je ocenio da svet postaje multipolaran i da je reč o procesu koji će trajati godinama.

"Činjenica je da smena jednog hegemona ne dolazi momentalno, u jednom trenutku, već to traje niz godina, pa i decenija. Tako je bilo i sa Velikom Britanijom, koja je od nekih poznih godina kraljice Viktorije pa sve do krize u Sueckom kanalu 1956. godine, a neki kažu i do povlačenja Velike Britanije istočno od Sueca 1971. godine, kada je dala nezavisnost nizu zalivskih arapskih zemalja, prolazila kroz proces prelaska sa jednog hegemona na drugog – na SAD", rekao je Korkodelović.

On smatra da je to ipak bio bezbolan, "pa čak i uslovno prirodan proces", jer se radilo o rođacima, odnosno o stvarima unutar jedne šire porodice, tako da, prema njegovim rečima, nije bilo lomnih situacija i ratova.

"Ovde je situacija mnogo drugačija. Ovde se radi o prelasku na multipolarni svet i to je nešto što će trajati još niz samita, ne samo BRIKS-a, već i ŠOS-a, niza regionalnih organizacija u Africi i Latinskoj Americi. Ali, to je sigurno da povratka na jednu tvrdu hegemonističku poziciju, kakvu su imale SAD od raspada SSSR-a pa do nedavno – nema", naglasio je Korkodelović.

On je napomenuo da je rat SAD i Izraela protiv Irana jedna od prelomnih tačaka tog procesa.

"Mnogi misle da je to čak bio i rat SAD i takozvane koalicije voljnih protiv Iraka 2003. godine, tako da se tu vidi koliko taj proces u stvari traje", rekao je Korkodelović.

Profesor Dejan Mihailović ocenio je da je poruka Vladimira Putina da BRIKS nije usmeren ni protiv koga upućena ostatku sveta. On je naglasio da je predsednik Ruske Federacije to glasno izgovorio upravo zato što je i sam svestan tri fenomena koja danas dominiraju svetskom scenom.

"To je prvo, velika i duboka svetska kriza kapitalizma kao svetskog sistema. To je strukturna kriza, to znači da je to kriza univerzalnog karaktera, globalnog dometa i praktično neograničenog vremenskog trajanja", ističe Mihailović.

On se slaže sa Korkodelovićem da danas živimo krizu modela tranzicije hegemonije i da je takozvani kolektivni Zapad zapao u tešku i duboku krizu, posebno na civilizacijskom nivou.

"Radi se o krizi civilizacijskog karaktera, odnosno civilizacijske matrice Zapada, koja je poslednjih 500 godina mogla da se nosi sa ostatkom sveta i bude neka vrsta ideje vodilje. Međutim, i to je sada dovedeno u pitanje", ocenio je Mihailović.

Kao treći fenomen naveo je pojavu i stasavanje samog BRIKS-a.

"Činjenica je da je kroz BRIKS pronađen jedan novi put integracija na globalnom nivou, koji se do stasavanja BRIKS-a odvijao isključivo kroz regionalno povezivanje ili kroz globalne trendove. Mi sada u BRIKS-u prvi put imamo neku vrstu međuregionalnog povezivanja, a to, samim proširivanjem BRIKS-a, sa deset novih zemalja koje su prisustvovale samitu i dobile status partnera, pokazuje da se svet trenutno transformiše u neku vrstu entropijskog prostora", rekao je profesor.

Putin u Indiji: Konture novog svetskog poretka formiraju se unutar BRIKS-a

Napomenuo je da on to ne bi nazvao multipolarnim svetom.

"Ne postoji jedan jedini centar moći. Živimo u policentričnom svetu i u procesu preraspodele geopolitičke i geostrateške moći, gde je vrlo upitno tretirati današnju situaciju u svetu kroz magični trougao, kroz odnose SAD, Rusije i Kine", ocenio je profesor.

Dodao je da smatra da je mnogo prihvatljivije, pogodnije i, kako kaže, na izvestan način korisnije da se u tu sliku uključe i regionalne sile, kao i Evropska unija, "kakva god da je ona danas", koja se, prema njegovim rečima, nalazi u "velikoj dekadenciji".

Mihailović naglašava da je Putinova poruka jasna – svet se menja i mi treba da se prilagodimo tim promenama, a da pritom, ukoliko želimo da živimo u svetu koji će biti podnošljiv za najveći deo čovečanstva, nastavimo da se prilagođavamo određenim pravilima i određenom međunarodnom poretku koji sve više podseća na neku vrstu globalnog nereda.

"Ali, činjenica je da čovečanstvo preživljava ne zbog toga što države i pojedinci imaju interese, nego zbog toga što postoje zajednički principi i ideali", zaključio je profesor Dejan Mihailović.