Svet
Istorijski poraz: Bliži li se kraj karijere nemačkom kancelaru Mercu? | Dan uveče
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić ocenjuje da je nemački kancelar Fridrih Merc uspeo da "kupi vreme" i da sačuva poziciju time što je prihvatio rezultate izbora, a naučni saradnik u Institutu za političke studije dr Dušan Dostanić ukazuje da je učinak Merca na mestu kancelara i više nego upitan dok AfD beleži stalni rast
Nova runda pokrajinskih izbora u Nemačkoj donela je novu katastrofu za Fridriha Merca i njegovu vladajuću partiju CDU, toliko da je nemački kancelar bio primoran da ovoga puta nazove stvari pravim imenom.
Na izborima u saveznoj državi Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Demohrišćani su osvojili tek 4,9 odsto glasova i nisu uspeli da pređu cenzus prvi put od osnivanja Federalne Republike 1949. godine, što je Fridrih Merc nazvao "katastrofom" koja se ne može ignorisati.
Antisistemska Alternativa za Nemačku, koja između ostalog zagovara i obnavljanje odnosa s Rusijom, ostvarila je još jednu pobedu nakon trijumfa u Saksoniji-Anhaltu, i ovoga puta završivši na prvom mestu sa osvojenih 38,2 odsto glasova, ispred Socijaldemokratske stranke koju je podržalo 35,5 odsto birača. U Berlinu, Demohrišćani su ostvarili nešto bolji rezultat, završivši na drugom mestu sa osvojenih 18,8 odsto glasova. Ispred njih, međutim, je bila Levica, sa 25,7 odsto glasova, dok je AfD završio na trećem mestu sa 16,3 odsto glasova.
Uprkos katastrofalnim rezultatima, nemački kancelar još ne pokazuje naznake da razmatra povlačenje sa funkcije. S druge strane, nemačka javnost predviđa drugačiju budućnost za bivšeg bankara "Blekroka" i nekadašnjeg suparnika Angele Merkel. Prema istraživanju JuGova objavljenom uoči regionalnih izbora u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu, 48 odsto Nemaca očekuje da Merc napusti funkciju pre kraja godine, dok svega 31 odsto veruje da bi mogao da ostane u kancelarskoj stolici.
Još u avgustu, svega 13 odsto državljana Nemačke je reklo u ispitivanju Forse da su zadovoljni radom kancelara, dok je 85 odsto reklo da nije.
Do dramatičnog pada popularnosti Demohrišćana i Fridriha Merca dolazi usled dugotrajne ekonomske slabosti, zastoja u reformama i kritika onoga što je viđeno kao Mercov prekomerni fokus na spoljnu i odbrambenu politiku. Nemačka je pretrpela tri uzastopne godine ekonomske stagnacije pre nego što je BDP u drugom kvartalu 2026. godine porastao za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Uprkos skromnom rastu, investicije su nastavile da padaju.
Dok je paket ekonomskih reformi koje je Mercova koalicija usvojila nakon mukotrpnog pregovaranja, a koji uključuje mere štednje i rezove u socijalnoj zaštiti, naišao na oštre kritike javnosti, Merc ostaje na proratnom i rusofobnom kursu, i zalaže se za izdvajanje još novca za naoružavanje i stvaranje onoga što je kancelar nazvao najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi.
O tome kakvi su izgledi stranke CDU, kao i kakva je budućnost i pozicija kancelara Merca, u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili su bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić i naučni saradnik u Institutu za političke studije dr Dušan Dostanić.
Merc je na mesto kancelara, podseća Dostanić, došao uz obećanje da će prepoloviti podršku AfD-u.
"Nije obećao samo da će zaustaviti rast AfD-a nego da će deo birača koji su glasali za CDU i koji su otišli AfD-u, vratiti. Ne samo da se to nije dogodilo, nego CDU beleži istorijske poraze. Sada je stranka pala na saveznom nivou dosta nisko, a uspela je ono što je malo ljudi da napravi - da sa pozicije vladajuće stranke u državi, u jednoj pokrajini ostane ispod cenzusa, i da izgubi vlast u Berlinu", ističe Dostanić.
On ukazuje da je učinak Merca na mestu kancelara i više nego upitan, dok AfD beleži stalni rast.
"Prvo se govorila da je AfD mala stranka, jedan fenomen koji se dugo neće zadržati a onda došlo do toga da je pojedinačno najjača stranka. Još malo, pa će svaki treći Nemac će glasati za AfD", navodi Dostanić.
Govoreći s druge strane o CDU, Dostanić ističe da se malo šta "hrišćanski" može naći u njoj, a i da je "demokratski" deo na staklenim nogama.
"Postavlja se pitanje koji je profil te stranke, da li je svuda u Evropi taj demohrišćanski ideološki profil dospeo u krizu. Merc je došao kao neko ko je došao da vrati poverenje u stranku. Obećavao je da će da zaustavi rast levice, da će se odmaći od nasleđa Angele Merkel, da će stabilizovati ekonomsku situaciju, a ništa se od toga nije dogodilo", ocenjuje Dostanić.
Za Jeremića je rezultat izbora, posledica ekonomskih i socijalnih teškoća u kojima se Nemačka našla.
"Ovo je refleksija u biračkom telu. AfD je pak, uspela da se pozicionira kao stranka koja govori u ime nezadovoljnih onima u vrhu vlasti, koja traži da se promeni pozicija Nemačke i da Nemačka krene drugim putem. Za razliku od drugih protestnih stranaka, ona ima svoj program koja se u nekim poljima značajno razlikuju od drugih stranaka. Za sada nailazi na veliko razumevanje birača. Osećaju da je to stranka koja govori u njihovo ime i za njih", smatra Jeremić.
Kako bi spasao svoju trenutnu poziciju, Merc je, ističe Jeremić, učinio gest kojim je odložio diskusiju o njegovoj "glavi".
"Pet minuta po proglašenju rezultata, on je saopštio da prihvata rezultate. Prekinuo je diskusiju i ukazao on ostaje čvrsto uprkos svemu na pozicijama reformi koja Nemačka treba da sprovede. Tim je dobio na vremenu, sprečio da se odmah razvije diskusija oko njegovog položaja kao kancelara", smatra Jeremić.
On ističe da u CDU postoje dve glavne grupe, jedna sastavljena od osam šefova pokrajinskih vlada, koja je snažno jezgro, i druga – poslanici frakcije u Bundestagu.
"Sastanak na kom će Merc biti suočen sa 150 poslanika koji će mu postavljati neprijatna pitanja o budućnosti stranke, treba da se dogodi sutra. Na tom sastanku će se videti da li će Merc imati snage da ostane kancelar. Mislim da će on ostati kancelar iako će to suočavanje sa poslanicima biti neprijatno iskustvo, jer nema efikasnog i brzog rešenja", zaključuje Jeremić.
Live
