Svet
Cena pohlepe: Da li se AI otima kontroli ili tehno moguli prave sebi reklamu? | Dan uveče
Govoreći na televiziji RT Balkan, dr Vanja Subotić rekla je da je sastanak Trampa i Sija doneo sve suprotno od susreta Regana i Gorbačova o nuklearnom naoružanju, dok je Mihailo Savić naveo da u Kini veštačka inteligencija služi za integraciju industrije i robotike, a u SAD se pretežno koristi za dobijanje vladinih, najčešće vojnih projekata
Veštačka intelignecija našla se u centru javnosti otkako se američkim tehnološkim liderima naizgled iznenada probudila savest ranije ovog meseca, kada su direktor "Antropika" Dario Amodei, šef OpenAI Sem Altman i drugi pozvali na koordinisano "usporavanje" razvoja ove tehnologije, kao i na dodatnu regulaciju.
Dok je administracija američkog predsednika Donalda Trampa odbacila ove navode uz ocenu da je Sjedinjenim Američkim Državama prioritet pobeda nad Kinom u trci veštačke inteligencije, pristup i upravljanje ovom tehnologijom je bila jedna od ključnih tema razgovora Trampa i Si Đinpinga tokom nedavne posete kineskog predsednika Vašingtonu.
Veštačka inteligencija i propratne tehnologije su se pokazale jednom od ključnih tački trvenja između dve sile u drugom Trampovom mandatu. Vašington je prošle godine ograničio izvoz naprednih čipova u Kinu, da bi kasnije dozvolio nastavak određenih isporuka.
Sa druge strane, Peking je uveo kontrolu izvoza nekoliko vrsta retkih zemnih elemenata koji se koriste u proizvodnji čipova, a zatim suspendovao neka od ograničenja nakon sastanka dvojice lidera u Južnoj Koreji prošlog oktobra.
Tokom Sijeve posete, Vašington i Peking su dogovorili uspostavljanje direktne veze za bezbednosne incidente u vezi s veštačkom inteligencijom, kao i pokretanje formalnog dijaloga o koristima i rizicima veštačke inteligencije.
Dok "Aksios" piše da vodeće američke kompanije istražuju desetine hiljada bezbednosnih incidenata u vezi s autonomnim agentima veštačke inteligencije, kritičari sumnjaju u iskrenost reči Darija Amodeija, Sema Altmana i drugih.
O svemu ovome, kao i o pravim namerama tehnoloških mogula, njihovim sledećim koracima i kritikama sa kojima se suočavaju, u emisiji "Dan uveče", razgovarali su dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta i politički ekonomista Mihailo Savić.
Vanja Subotić je istakla da je sastanak dvojice lidera bio dosta drugačiji od onog između Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova, početkom oktobra 1986. godine, na kojem je glavna tema bila ograničavanje nuklearnog naoružanja.
"Veštačka inteligencija se sa tim povezuje u smislu efekata koje bi mogla da ima na društvo. Međutim, imajući u vidu koliko smo kao društvo i politički shvatili nuklearno naoružanje, ovaj sastanak između Trampa i Sija svedoči suprotno u smislu nepostizanja nekog konkretnog dogovora ili zapravo konkretnih koraka ka obezbeđivanju sveta od veštačke inteligencije", počela je dr Vanja Subotić.
Savić se nadovezao rečima da se dve najveće sile, u bipolarnom svetu koji teži da postane multipolarni, ponovo takmičenje oko najveće i najvažnije tehnologije, ali da je "tužno da ovaj sastanak ne može da postavi neke relevantnosti, kao neki sastanci koji su nas bezbednije sproveli kroz Hladni rat".
"Ono što smo konkretno dobili od ovog sastanka jeste da je otvorena neka linija, kojom oni mogu da prijavljuju jedni drugima incidente, ukoliko to žele", objasnio je Savić.
Dodao je da, nažalost, ne postoji kontrola država nad ovim procesima.
"Postoji neki general, koji je komandovao nad projektom 'Menhetn'. Danas nema tog generala, država nije uključena u razvoj ove tehnologije – u SAD to rade privatne korporacije koje do sada, kada one žele, nama prijavljuju koje su najveće opasnosti", istakao je politički ekonomista.
Savić je naglasio da se dve zemlje ne takmiče u istim stvarima, već da imaju potpuno drugačiji pristup. S jedne strane, Amerikanci ulažu ogroman novac u razvitak veštačke inteligencije, dok Kinezi slične rezultate postižu za mnogo manje novca.
"U Americi veštačka inteligencija pokušava navodno da pomogne firmama, a zapravo se takmiči koliko može vladinih projekata da dobije, pogotovo u svojstvu vojske i policije. Kineska veštačka inteligencija se primarno bavi približavanju same industrije i integracije sa robotikom", kazao je Mihailo Savić.
Naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta je baš zbog toga podvukla da kineski pristup ne treba karakterisati kao kašnjenje, iako je Liang Venfeng, vlasnik kompanije "Dipsik", izjavio da njihov program u odnosu na američke kasni otprilike dve godine.
Ona smatra da je kašnjenje samo u hardverskom smislu jer postoji ograničenje izvoza grafičkih kartica.
"Ono što vidimo na takozvanim benčmarkovima, odnosno testovima kapaciteta ovih modela, ti modeli su u potpunosti ujednačeni", navela je sagovornica RT Balkan.
Ta trka za osvajanje prednosti u polju veštačke inteligencije, kako kaže, percipira se kao igra "nulte sume" – jedan mora da odnese sve, drugi mora da izgubi sve.
"Kina je više orijentisana zapravo na taj model razvoja koji podrazumeva određeni vid digitalnog suvereniteta i suvereniteta u vidu resursa", zaključila je dr Vanja Subotić.
Live
