Povlačenje SAD iz Iraka: Šta čeka Bliski istok? | Dan uveče

Posle više od dve decenije od američke invazije na Irak u okviru onoga što je Vašington nazivao "ratom protiv terora", Vojska Sjedinjenih Država saopštila je da je povlačenje američkih trupa iz ove bliskoistočne zemlje završeno.

Od Buša starijeg do Trampa: Rizici, lekcije i nasleđe američkog mešanja na Bliskom istoku

Usled američkog povlačenja, koje je dogovoreno 2024. godine pod predsednikom Džozefom Bajdenom, tri godine nakon što su se američke trupe povukle i iz Avganistana, premijer Iraka Ali el-Zaidi objavio da će se prvi oktobar od sada u Iraku slaviti kao Dan suverenosti. Nakon invazije u okviru koje je srušen Sadam Husein, snage Sjedinjenih Država su se prvobitno povukle iz Iraka 2011. da bi se vratile svega tri godine kasnije, pod izgovorom borbe protiv ISIS-a u okviru misije po imenu Nepokolebljiva odlučnost, koja je danas proglašena završenom.

Ipak, "tiha" okupacija Iraka od strane SAD se nastavila i nakon formalnog kraja okupacije 2011. godine, najpre u okviru američke kontrole finansija zemlje, u okviru mehanizma koji je podrazumevao da se sav novac od prodaje iračke nafte uplaćuje na račune u njujorškoj podružnici američkih Federalnih rezervi, koje su kontrolisale transfer novca natrag u Irak, a koji bi finansirao Bagdad.  Povrh toga, kako bi mogli da troše sopstveni novac, irački zvaničnici su morali da šalju zahtev u Vašington, gde bi detaljno obrazložili na šta će novac biti potrošen.

U kontekstu tekućeg sukoba na Bliskom istoku, zapadni mediji i analitičari ocenjuju da je američko povlačenje iz Iraka i pobeda za Iran, nakon što je rat koji je Vašington pokrenuo protiv Teherana i tokom kojeg je oštećeno više američkih baza u regionu, već doveo u pitanje američko prisustvo na Bliskom istoku. Irak se pokazao značajnim i za tekući sukob jemenskog pokreta Ansar Alah, poznatijeg kao Huti, i Saudijske Arabije, a iz Bagdada je potvrđeno da su napadi koji su ciljali saudijske gasovode ranije ovog meseca lansirani upravo sa iračke teritorije.

Lea Kumer, novinar i dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka rekla je za "Dan uveče" da povlačenje američke vojske može da se posmatra iz više uglova. 

Naš izbor

Poslednji američki džoker: Tramp je uhvaćen u iransku zamku

"Povrataka iz Avganistana bio je haotičan i na brzinu, ovo je pripremano duže i organizovanije. Taj dogovor koji je napravljen između Iraka i SAD napravljen je pre nego je sukob sa Iranom počeo. Smatralo se da te trupe nisu tamo potrebne i došao je trenutak da se to desi. Iračani navodno slave, jer je to ipak okupacija, proglašena je proslava od četiri dana, institucije neće raditi. Euforija je normalna sada, a kako će izgledati kasnije – videćemo. Irak je u fokusu čitav vek jer ima naftu", istakla je Kumerova.

Podsetila je da je posle stvaranja Izraela taj deo sveta postao još nestabilniji i to traje i danas. 

"Prvi rat protiv Iraka desio se 1991. godine i tada Buš stariji nije hteo da okupira Irak. Njegov sin, Buš mlađi je ušao u Irak, skinuli su tada Sadama Huseina", podsetila je i dodala da je posle pada Huseina nastao haos. 

Tramp o odlasku američkih snaga iz Iraka: Odradili smo posao i otišli kući

Kako je rekla, Amerikanci su kasnije izašli iz Iraka, ali su se kasnije vratili na poziv iračke vlade. 

Istakla je da Irak nema kontrolu nad velikim delom svoje teritorije. 

Milan Jolović, pukovnik u penziji je rekao da vidi sličnosti napada na Irak 2003. godine i napada na Iran 2026. godine. Govoreći o napadu na Irak naveo je da je agenda bila da Bagdad poseduje oružje za masovno ugroženja i da daje podršku terorističkim snagama, a ta agenda je sada vezana za Iran. 

"Način na koji su SAD zauzele Iran – invazijom, sada ne bi mogao da se sprovede. Huseinu su presudili i streljali ga. Tada su Sadam Husein i Irak bili protivteža Iranu. Znamo da su Irak i Iran vodili osmogodišnji rat. SAD su ulaskom u Irak i svrgavanjem Sadama Hueseina stvorili prostor za Iran da ostvaruje svoj uticaj preko šiitske većine u Iraku. Remeti se ta ravnoteža na Bliskom istoku, Iran ostvaruje uticaj sa Siriju i Liban", naveo je Jolović. 

Kako je podvukao dolaskom SAD dolazi do velikog sukova Sunita i Šita, te Iran preko šiitske milicije ostvaruje uticaj na Irak i pravi probleme.