Povratna sprega: Kako fiskalna kriza pogoršava nemire u Francuskoj – i obrnuto | Dan uveče

Pariz gori, a vlast se krije iza policijskih kordona. Ono što je počelo kao bunt srednjoškolaca, sada postaje pobuna pola miliona ljudi.

Protesti koji Francusku tresu već mesecima nastavili nastavljaju se bez rešenja na vidiku, a tokom tokom proteklog vikenda došlo je do još jednog masovnog talasa demonstracija na ulicama Pariza i drugde.

Dugovi stižu na naplatu: Francuskoj veći ceh za kamate nego za obrazovanje

U međuvremenu, rešenje se ne nazire ni za fiskalnu krizu u kojoj se nalazi Francuska, dok je javni dug zemlje premašio 119,1 BDP-a.

Hapšenja, policijski čas, vlada bez većine i Makron bez snage. Da li Francuska ulazi u 2027. sa Marin le Pen i šta će se promeniti? O tome su za "Dan uveče" govorili  Dušan Gujaničić, sa Instituta za političke studije i Boris Petrović, filolog i ko-autor podkasta "Pop čemer i kulturni jad".

Činjenica je da je kultura protesta u Francuskoj jaka, ali ono što je počelo kao protest srednjoškolaca, pre svih gimnazijalaca, zbog lošeg stanja u školstvu - koji je bio u okvirima zakona - pretvorio se u nešto mnogo drugačije, nasilnije, kaže Gujaničić.

Umešale su se ultralevičarske grupe, anarhistički elementi, ekstremisti sa sitnim delikventima uglavnom iz predgrađa i uglavnom migrantskog porekla koji su taj protest pretvorili u nešto mnogo masovnije, heterogenije, nekontrolisanije.

Stepen nasilja u Francuskoj poslednjih deseta godina značajno je porastao, kako fizičkog tako i verbalnog i političkog. Situacija sada je potencijalno eksplozivna, rekao je on. "Ne može da sruši režim i poredak, ali može da utiče na društvo uoči 'majke svih izbora'", dodao je.

On smatra da je pogrešno probleme u Francuskoj svesti na samo ekonomski i socijalni aspekt. "Dajte hleba i socijalne pravde" je levičarsko razmišljanje. Ti problemi postoje, ali se ne može isključiti ni problem migranata, kao ni ekstremisti koji koriste postojeće probleme da se infiltriraju, a sve pod političkim kišobranom u vidu Nepokorene Francuske i Žan-Lik Melanšona.

Problem je, smatra Gujaničić, što su su institucije državnog, društvenog autoriteta urušene još od protesta 1968. i proizvod toga je ovo što se dešava na ulicama Francuske - napadi na policiju, spaljivanje zgrade opštine u Limožu, pljačka, nasilje.

Petrović, koji se javio iz Pariza, imao je drugačije viđenje protesta. Prema njegovim rečima, pogrešno je staviti fokus na migrante. Protest jeste počeo iz siromašnijih delova Pariza, ali to nema veze sa migrantima koliko sa klasnom komponentom.

Naime, francusko obrazovanje tako ustrojeno od 1968. da je klasno stratifikovano.

"Ako ste se rodili u predgrađu onemogućen vam je napredak u životu. Sistem školovanja favorizuje određene arondismane i limitira mogućnosti ako ne dolazite iz istih. To je sada eruptiralo i to ima veze sa ekonomskom situacijom u Francuskoj za koju rešenja nema na vidiku. Više od 30 godina prisutno ekonomsko opadanje koje je stabilno - sve manje novca za javne usluge, institucije..."

Drugim rečima, kaže, niz problema koji su se sabrali u jednoj reakciji - loša ekonomska situacija plus surova klasna stratifikacija.

Francuska opozicija: Makronova "nesposobnost" je kriva za nerede

Petrović navodi da je francuska klasa udaljena od francuskog naroda i da palestinske zastave na protestu nisu znak islamističkih afiniteta već protest zbog finansiranja Izraela u trenutku kada para u francuskoj kasi nema.

On je podsetio da je Francuska kao kolonijalna sila posle Drugog svetskog rata uvezla migrante kao jeftinu radnu snagu, ali ih nije integrisala u sistem, niti ih je prihvatila u društvo i da je to ono što vezuje sve ove grupe na protestima.

"Ljudi koji učestvuju na protestima nisu tu nužno da bi rušili državu nego imaju drugačiji pogled na to šta im ta država pruža i kako ih doživljava", poručio je Boris Petrović.