Da li AI balon puca?| Dan uveče

Američki Orakl ostao je bez potencijalnog posla vrednog sedam milijardi dolara sa kineskim "Tencentom", dok istovremeno traži nove milijarde za finansiranje veštačke inteligencije. Investitori postaju sve oprezniji, Kina razvija sopstvene čipove, a Rusija računarske kapacitete sve više posmatra kao strateški resurs nacionalne bezbednosti. Čak i Ilon Mask razmatra preseljenje AI data centara u svemir, dok Sem Altman i fond Džoša Kušnera ulažu u nuklearnu fuziju kao mogući odgovor na ogromne energetske potrebe veštačke inteligencije. U međuvremenu, u SAD raste otpor izgradnji data centara zbog potrošnje struje, vode i pritiska na lokalne zajednice.

O tome da li je počelo pucanje AI balona i ko će platiti najveću cenu – obični ljudi, njihova radna mesta, računi za struju i pristup vodi, u emisiji Dan uveče na RT Balkan govorili su dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta i politički ekonomista Mihailo Savić.

"Antropik" protiv Pentagona: Veštačka inteligencija koja ubija i tužba protiv Hegseta

Čitava AI industrija u Americi, ukazuje Savić, pokušava da "gura" jedan pristup. Kako navodi, to je princip - da se mnogo ulaže u infrastrukturu koja može dalje da podržava procese rasta veštačke inteligencije.

"Očigledno je da u industriji ne postoji mnogo inovativnih načina da se unapredi veštačka inteligencija. Prema dosadašnjem poslovanju, možemo da vidimo da ono na čemu se bazirala industrija - što više čipova, više data centara i kroz tu ogromnu masu i količinu. Smatrali su da će možda da uspeju da na neki način unaprede poslovanje, da pomere kazaljku kako naša ekonomija funkcioniše kako bi opravdali ogromna ulaganja i cene na "stok" marketu", objašnjava Savić.

Ključan igrač u tome je, ističe Savić, "Orakl". On ukazuje da delovi ove industrije funkcionišu na nekoliko polja.

"Imate 'Envidiju' koja pravi čipove, 'Antropik' koji prave 'Čet GPT', i 'Orakl' koji objedinjuje sve to. Kada 'Orakl' gubi novac pitanje je kako će da ispoštuje sve potražnje od 'Antropika' i open AI. 'Orakl' je najizloženiji riziku. 'Antropik' i AI su ono što svi mi krećemo da koristimo - finalni proizvod. Oni još nemaju konkretan dokaz da smo mi vrlo spremni da platimo. Ne mislim samo na nas prosečne kupce nego i na korporacije", navodi Savić.

Problem "Antropika" i "Orakla", dodaje Savić, nastaje u zaduženjima.

"Kako bi opravdao nenormalnu cenu koju je stavio na stok marketu, 'Antropik' je obećao da će dostići ogromne prihode, na taj način što će uložiti u modernu tehnologiju. Ta ulaganja su u veoma visokim brojevima, premašili su 750 milijadri dolara. Ta zaduženja se primarno odnose na otvaranje data centara. Kada Antropik odluči da će uložiti za korišćenje novog data centra, ne zadužuje se on prvi, neko 'Orakl'. On će da bude kao stanodavac. Budu li investitori rekli 'Antropiku' - ne verujem da ste toliko uspešni kao što nam se obećavate, onda 'Antropik' neće moći da dobija dovoljno novca", objašnjava Savić funkcionisanje ovog sistema.

"Antropik" upozorava: AI bi uskoro mogla da preuzme kontrolu nad kućnim aparatima

On ukazuje da su i ljudi u Americi, i koji glasaju za republikance i oni koji koji glasaju za demokrate, saglasni da ne žele proširenje data centara u njihovoj državi.

Dr Subotić ukazuje da su 2022. godine analize pokazivale da će život biti značajno olakšan primenom veštačke inteligencije, da će biti postignuta veća produktivnost, a to se, kako kaže, nije u toj meri obistinilo.

"Prva pukotina se pojavila sa "Dip sik-om". Mi smo u stvari videli da Amerika tu neće da ima primat koji je mislila da će imati. S druge strane, druga pukotina jeste donošenje AI akta u EU, koji jeste trenutno stopiran u nekoj meri, ali videli smo intencije da se radi na mnogo ozbiljnijoj regulativi. Samim tim, očekivanje je bilo da to ne ide kako se mislilo da će da ide", ocenjuje dr Subotić.

Ona naglašava da se javio problem produktivnosti koja nija onakva kava se očekivala da će biti postignuta primenom AI.

"Zaposleni u kompanijama ne postižu toliku produktivnost kolika se pospešuje. Za jedan zadatak koji biste vi uradili, pet puta vraćate "Čet GPT". Vaš proizvod intelektualni se od vas odrodio i uticalo je na način vrednovanja sebe i vlastitog rada. Došlo je do nekog vida intelektualnog zasićenja veštačkom intelegincijom", navodi dr Subotić.