Poruke iz Abu Dabija: Stvaraju li Moskva i Vašington novu bezbednosnu arhitekturu Evrope | Dan uveče
O trilateralnim pregovorima Rusije, SAD i Ukrajine za "Dan uveče" na RT Balkan govore Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica "Sputnjik Srbija", i karijerni diplomata Zoran Milivojević
Mogu li pregovori u Abu Dabiju označiti početak stvarnog političkog rešenja? Moskva insistira na tome da trajni mir nije moguć bez otklanjanja osnovnih uzroka sukoba i uvažavanja bezbednosnih interesa Rusije. Dok Vašington traži diplomatski izlaz, ostaje pitanje da li je Kijev spreman na kompromis i koliko evropske prestonice doprinose, a koliko otežavaju mirovni proces.
Rusija smatra da je rat u Ukrajini ogolio slabosti postojećeg evropskog bezbednosnog sistema i da je potreban nov, sveobuhvatan i pravedan poredak. Po prvi put, Amerika se slaže s time.
"Svi su poslali zaista kompetentne ljude", kaže Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica "Sputnjik Srbija". Dodaje da istoričar Vladimir Medinski predvodi rusku delegaciju još od prvih pregovora 2022, što je samo po sebi signal da se stavovi i zahtevi Rusije nisu promenili.
Po njenim rečima, posebno je zanimljivo da američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner, kao i komandant NATO Aleksus Grinkevič, svi imaju korene u ruskoj imperiji.
"Jako mi se dopada optimistički ton koji smo čuli sa obe strane", napomenula je Milinčić. Ranije je uvek nešto curilo sa američke strane, dok je Rusija ćutala, a sada je kod svih primetan neki optimizam.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra dobrim znakom što ovi pregovori počinju od narušene bezbednosne arhitekture u Evropi, što je koren ukrajinske krize.
"Da bi neki pregovori imali smisla, moraju da počnu od nečega što odražava realpolitiku i realne mogućnosti", kaže Milivojević.
On je podsetio da je Rusija u više navrata slala predloge o kolektivnoj bezbednosti SAD i NATO-u, koje su oni odbili. Moskvi je onda samo preostalo da ukrajinsko pitanje rešava "onako kako može i mora".
Po njemu, kod Amerikanaca je sazrela spoznaja da je ovaj rat izgubljen, dok u Evropi još nije. Ukrajina je u ozbiljnom problemu i nije jasno koliko dugo može da izdrži, dok je EU takođe u problemu zbog pogrešne ratne politike.
Evropa je ta koja trenutno koči mirovni proces, na štetu sopstvenih interesa, tvrdi Milivojević.
"Cela ta ratna opcija je postala nemoguća misija", veli on, ali lideri u Parizu, Londonu i Berlinu nemaju "B varijantu" da ostanu na vlasti.
Milinčić smatra da je sada jasno zašto Rusija relativno sporo napreduje na frontu u Donbasu: ovo je rat iznurivanja ne sa Ukrajinom, već sa Zapadom! Bilo je potrebno ovoliko vremena da Ukrajina, EU i SAD shvate da su oni gubitnici u ovom ratu, kaže ona.
Po njenim rečima, mnogi na Zapadu bi voleli da nastave da ratuju, ali su svesni da ne mogu. Kijev ne prihvata da se odrekne teritorije, ali će na kraju morati. Snovi Vladimira Zelenskog o bezbednosnim garancijama po "članu 5" NATO su nerealni, dodala je, jer Amerika nema nameru da ih ponudi, a "NATO bez Amerike nije NATO". Pritom Rusija kaže da neće dozvoliti strane trupe na tlu Ukrajine.
Milinčić takođe smatra da će Zelenski morati da ode pre nego što bilo šta bude potpisano, jer "nije nadležan", istekao mu je mandat, a SAD insistiraju na novim izborima u Ukrajini.
Podsetila je da je Medinski kao model buduće bezbednosne arhitekture naveo pregovore u Jalti i Potsdamu, kada je podeljena Nemačka i ustanovljen poredak koji je manje-više trajao do 1999.
Milivojević smatra da Kijev više nema manevarskog prostora, jer sada i Amerika vrši pritisak na Zelenskog a EU više ne može da ga finansira. Sklapanje mira će biti i kraj NATO, smatra on, zato što je taj blok "samo tvrda moć koja obezbeđuje zapadnu koheziju u Evropi" zarad rata protiv Rusije.
"Onaj ko globalno razmišlja… razume da je svet definitivno multipolaran" i da u njemu mora da se razgovara sa Rusijom i Kinom, naveo je Milivojević. Amerikancima je sada jasno da je Rusija "u svakom pogledu jača", da imaju problem sa ratom u Iranu, i da moraju da postignu neki dogovor. Tu Evrope nema, jer nije više bitna; sada "tvrdu moć" imaju Rusija, SAD i Kina, dodao je.
Zapad nije uspeo da sankcijama obori Rusiju na kolena, jer se ona ispostavila kao samoodrživa i politički stabilna, a dve trećine sveta se nisu pridružile embargu. Sukob je afirmisao Kolektivni jug i doveo u pitanje Kolektivni zapad, kaže Milivojević, tako da je sve ovo samo priznavanje geopolitičke realnosti.
Live
