Hladni rat nekad i sad: Berlinski zid je pao, ali se istorija nije zaustavila | Dan uveče

Devetog novembra 1989 godine, vlada DR Nemačke saopštila je da njeni građani mogu slobodno posećivati Saveznu Republiku Nemačku i Zapadni Berlin, a na krilima te najave pao je i čuveni Berlinski zid, koji je od izgradnje 1961. godine simbolisao hladnoratovsku podelu sveta.

Pad Berlinskog zida pre 37 godina označio je kraj jedne epohe, ali i početak velikih obećanja o svetu bez podela, sukoba i ideoloških granica. Zapad je proglasio pobedu, a liberalna demokratija i slobodno tržište predstavljeni su kao jedini mogući put u budućnost. Šta je Istok dobio od obećane neoliberalne utopije i da li se pred našim očima ruši poredak nastao nakon pada Berlinskog zida, tema je kojoj se bavi večerašnja emisija "Dan uveče" na RT Balkan.

"To je inače Gebelsov pojam, postavljanje tog zida između istoka i zapada", kaže prof. dr Slobodan Reljić, sociolog i novinar.

U Evropi posle 1945. de fakto nema suverenih država, a Berlinski zid je bio simbolična granica sovjetske i američke okupacije. Američki mislilac Frensis Fukujama je 1989. shvatio kao hegelijanski "kraj istorije" i trijumf neoliberalizma, kaže Reljić, ali je njegov kolega Imanuel Valerstin (autor Posle liberalizma) odmah spoznao da su Istok i Zapad održavali jedni druge, i da padom jednog počinje sunovrat drugog. 

"Slavite sopstvenu propast", pisao je Valerstin i naveo da je liberalna era trajala od francuske revolucije 1789. do 1989. godine. Zarade su u SAD poslednji put porasle 1972. godine, podsetio je Reljić, tako da je Zapad "na krvi istočne Evrope je produžio svoj život na 10-15 godina".

Godišnjica pada Berlinskog zida: Lomovi u istočnoj i srednjoj Evropi i promene granica

Novinar Darko Delić smatra da je 1989. bila pre svega duhovni fenomen, jer fizika zavisi od metafizike.

"Pad Berlinskog zida je doneo poslednje zlatno doba Evrope", kaže Delić, opisujući ga kao "poslednji trzaj čovečanstva koje je verovalo da ima neku budućnost" u kulturološkom, sportskom i medijskom smislu. 

Na Zapadu je nastajalo internet i rejv kultura, kao odraz ideje "što bi se svađali kad možemo da se volimo", navodi Delić. Od raspada Sovjetskog saveza i Jugoslavije do protesta u Kini, na Istoku je to iskustvo bilo drugačije.

Berlinski zid je, kaže Delić, bio simbol jedne ideje koja je verovala da može da se siđe sa točka kapitalizma, da bi na kraju dojučerašnji komunisti postali mesije kapitalističkih reformi.

"Hladni rat traje i dan danas, postao je topli", kaže Delić.

Na Reljićevu konstataciju da je kultura Zapada "kultura osvajanja" i nasilja, u kojoj sve završava u oružju, Delić je istakao da je ideja Istoka da sa takvim nečim može da miroljubivo koegzistira u stvari bila sumanuta.

Čak i u SR Jugoslaviji, gde je socijalizam zvanično opstao do 2000, Zapad je dobio mentalni rat, podseća Delić. Govorilo se o pretvaranju Srbije u Švajcarsku ili Švedsku, a ne Kubu ili Severnu Koreju, dok je ljudima bilo bitno da imaju izbor između pet čokolada.

Reljić je podsetio da je ta proizvodnja potražnje u stvari način na koji je Zapad rušio i srušio Istok, predstavljajući kao slobodu nešto što je "još gore ropstvo".

"Sloboda je samo manipulativno sredstvo onih koji vladaju svetom", poručio je Reljić.