Šef Privredne komore EU: Proizvođači iz Unije bi do 2030. mogli odustati od takmičenja sa Kinom

Evropski proizvođači bi do kraja decenije mogli odustati od pokušaja da se takmiče sa svojim kineskim pandanima – ukoliko se nastave trenutni trendovi, a sve to uz strahovanja od masovnog gubitka radnih mesta – upozorio je čelnik Privredne komore Evropske unije u Kini.

Primenjujući logiku "ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se", Jens Eskelund kaže da evropske kompanije koje posluju u Kini sada razmišljaju o tome da bi koncept "Proizvedeno u Kini za Kinu" mogao biti zamenjen filozofijom "Proizvedeno u Kini za ceo svet".

Eskelund, koji predvodi ovo uticajno telo sa sedištem u Pekingu, rekao je da bi se evropski proizvođači do kraja decenije mogli naći na egzistencijalnoj prekretnici, pitajući se: "Koja je svrha trgovine?"

EU preti "savršena oluja": Budžet Brisela stešnjen između izbora, Ukrajine, Amerike i Kine

Dok EU zauzima oštriji stav prema Kini – u uslovima kada deficit dostiže rekordnih 1,18 milijardi evra dnevno, a u Briselu, Berlinu i Parizu jača sklonost ka protekcionizmu – Eskelund ističe da bi evropske zemlje možda morale da promene svoje politike. To bi podrazumevalo da se domaćim proizvođačima omogući da postanu deo lanaca snabdevanja kineskih kompanija, umesto da ih tretiraju kao konkurente.

Eskelund, koji je ujedno i izvršni direktor kineskog ogranka brodarske grupe "Mersk", ukazao je na izveštaj banke "Goldman Saks". Prema tom izveštaju, kineski izvoz bi do kraja decenije mogao da smanji bruto domaći proizvod (BDP) EU za 0,5 posto, dok bi BDP Nemačke mogao biti umanjen za čak 0,9 odsto.

"Postavlja se pitanje: ako kineska trgovina donosi negativnu vrednost, zašto uopšte trgovati?" rekao je ovaj danski privrednik za "Gardijan". "Ako se iznenada nađete u situaciji da trgovina stvara veliku vrednost za jednu stranu, dok je za drugu stranu uništava, zemlje će početi da se pitaju: zašto mi uopšte trgujemo?"

On je ukazao i na potencijalni katastrofalni scenario u kojem bi proizvodni sektor nestao iz evropskih zemalja, što bi dovelo do masovnog gubitka radnih mesta, kolapsa poreske osnovice, dugotrajne nezaposlenosti koja bi mogla potrajati generacijama, kao i do vrtoglavog rasta troškova socijalnih davanja.

Govoreći u Briselu, gde je održao niz uzastopnih sastanaka sa zvaničnicima Evropske komisije kako bi im preneo utiske iz Pekinga, izjavio je da se Evropa nalazi na prekretnici.

"Ako stvorimo nove zavisnosti, to bi na kraju moglo dovesti do toga da Evropa izgubi sposobnost da sama odlučuje o svojoj budućnosti", uz masovne gubitke radnih mesta i slabljenje društvenih zajednica, dodao je Eskelund.

"Lek protiv bolova": Šef EU za trgovinu sprema se za posetu Pekingu

Ta egzistencijalna pretnja već počinje da se oseća u evropskim sektorima automobilske industrije, hemijske industrije i obnovljivih izvora energije. Nemačka automobilska industrija, konkretno, suočava se sa dvostrukim udarom: smanjenjem profita u Kini i pritiskom jeftine konkurencije na domaćem tržištu, koju čine kineske kompanije.

Eskelund nije pristalica termina "kineski šok 2.0" – koji se odnosi na uticaj naglog rasta kineskog izvoza automobila, hemikalija i komponenti u EU tokom poslednjih pet godina. On ističe da to nije trebalo da bude iznenađenje, budući da su planovi Pekinga o supstituciji uvoza bili stalna tema poslednja tri petogodišnja plana, još od usvajanja strategije "Proizvedeno u Kini" 2015. godine.

"Dokaz za ovu tezu leži u činjenici da je Kina u poslednjih 30 godina bila snažno usmerena na smanjenje sopstvenih zavisnosti", dodao je on, ukazujući na istovremeni pad uvoza.

U nedavnom izveštaju Centra za evropske reforme upućen je poziv Nemačkoj da promeni svoju strategiju, s obzirom na to da najnoviji kineski petogodišnji plan (za period od 2026. do 2030. godine) dodatno naglašava koncept "samooslanjanja". "Cilj je istiskivanje uvoza u onim retkim sektorima u kojima još uvek postoji zavisnost od inostranih izvora snabdevanja", navodi CER.

Sektori identifikovani u najnovijem kineskom petogodišnjem planu obuhvataju veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo, robotiku, pametne i "zelene" tehnologije, bioproizvodnju, interfejse mozak-računar, kao i 6G komunikacije.

Solarni paneli, vetroturbine, roboti, autonomna vozila i napredni čipovi deo su nove kineske strategije za postizanje globalne dominacije.

Eskelund savetuje evropskim industrijama da se ne kriju, već da se pripreme za realizaciju kineskih planova. Kada se u Pekingu donese odluka o strategiji, podsticaji, poreske olakšice i subvencije se spuštaju na niže nivoe – od regionalnih pa sve do nivoa gradova i sela. Zvaničnici širom zemlje tačno znaju na šta treba da se usredsrede i šta im je činiti, kaže on.

Njegov savet liderima EU glasi: "Angažujte se u dijalogu sa Kinom kako biste došli do tačke u kojoj je jasno da se stvara vrednost za obe strane" – što je, prema njegovom mišljenju, nešto što Peking razume.

Iako ovo može delovati kao očigledna činjenica, Eskelund ističe da je Evropi potreban suštinski zaokret u pristupu.

Odustajanje od trgovine nije rešenje. Ako ne možete da ih pobedite, pridružite im se.

"Jedan od načina da se parira kineskim lancima snabdevanja jeste da se postane deo tog istog kineskog lanca snabdevanja", objasnio je Eskelund. "Za mnoge kompanije, profit ostvaren u Kini nije toliko važan koliko činjenica da im kineski lanci snabdevanja omogućavaju da budu konkurentne na globalnom tržištu."

To bi moglo da podrazumeva proizvodnju robe u Kini, kroz partnerstva sa domaćim kineskim firmama, i uključivanje u globalne lance snabdevanja u saradnji sa kineskim kompanijama.

"Reč je o svojevrsnoj evoluciji u odnosu na nekadašnja vremena, kada ste dolazili u Kinu da biste, unutar njenih granica, opsluživali kinesko tržište. Sada je koncept sledeći: biti u Kini – za potrebe celog sveta. Smatram da je to prilično značajan zaokret", rekao je Eskelund.