U pogrešnom smeru: Kako je EU sama sebe isključila iz pregovora o budućnosti sveta | Dan uveče

Dok se najavljuju novi pregovori Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju, otvara se pitanje da li je konačni mirovni sporazum na pomolu. Istovremeno, pojedine evropske zemlje obnavljaju dijalog sa Moskvom, dok se sve glasnije postavlja pitanje političke uloge Brisela. I dok diplomatija traži put ka miru, Velika Britanija i Francuska predvode vojne pripreme za moguće raspoređivanje multinacionalnih snaga u Ukrajini nakon prekida sukoba. Da li se evropski kontinent približava miru ili novoj fazi militarizacije?

O tome kako je EU ispala iz igre i mogućnosti da bude za pregovaračkim stolom, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su pukovnik u penziji Ljubinko Đurković i novinar Igor Mekina.

Deset dana koji bi mogli da uzdrmaju svet: Četiri izborna procesa na četiri strane sveta

Dok se predstavnici Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država pripremaju za novu rundu pregovora u Abu Dabiju, zakazanih za 10. i 11. novembar, lideri vodećih evropskih zemalja nastavljaju da lutaju – dok ističu da bez Evrope nema rešenja ukrajinskog sukoba, vodeće prestonice na starom kontinentu nastavljaju sa naoružavanjem Kijeva.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je da će Evropljani biti prisutni u Abu Dabiju, kao i da će učestvovati u diskusijama.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije je nedvosmisleno istakla da Evropljanima nije mesto za pregovaračkim stolom, podsećajući da će se sledeće nedelje u Poljskoj održati prve vežbe takozvanih "multinacionalnih snaga za Ukrajinu", čije je formiranje najavljeno nakon sastanka "koalicije voljnih" u Kijevu. Zaharova je ponovila da je razmeštanje NATO trupa u Ukrajini potpuno neprihvatljivo.

Dok američki zvaničnici nastavljaju da predvode napore za okončanje sukoba u Ukrajini, predstavnici Evropske unije – a pre svih komesarke za spoljnu i bezbednosne politike Kaje Kalas – potpuno su isključeni iz glavnih geopolitičkih procesa.

To je podstaklo nemački list "Berliner cajtung" da se zapita: Čime se Kalasova bavi ovih dana? Oni su zapazili da je nekadašnja estonska premijerka, čiji bi posao trebalo da bude vođenje evropske diplomatije, potpuno skrajnuta u svim ključnim diplomatskim procesima.

"Nestanak Kalasove" postao je posebno izražen nakon telefonskog razgovora ruskog predsednika Putina sa liderima Norveške i Finske krajem oktobra. Kalasova ne samo da nije bila uključena u taj razgovor – već deluje malo verovatno da bi bilo ko Moskvi, ali i u Pekingu ili Vašingtonu, uopšte razgovarao sa evropskom komesarkom o bilo kom ozbiljnom pitanju.

Na inicijativu skandinavskih zvaničnika: Putin razgovarao sa liderima Finske i Norveške

"Berliner cajtung" zaključuje da imenovanje Kalasove na tu funkciju predstavlja jednu od najvećih grešaka koju je Unija ikada napravila, kao i da je cena toga gubitak geopolitičkog značaja EU.

Ljubinko Đurković je istakao da je EU izgubila kredibilitet globalnog pregovarača i sile koja bi mogla da utiče da globalnu promenu mape sveta.

"Imali su mnogo grešaka koje su ih doveli do toga da su izgubili poziciju da se njihova reč uvažava. Mnoge regionalne sile više ne vide EU kao nekog uticajnog faktora. Evropski zvaničnici pokušavaju da zadrže homogenost EU. Ali, polako se pojedine zemlje izdvajaju zato što su videle da je opstanak EU u pitanju", navodi Đurković i ističe da se određene zemlje EU favorizuju.

EU se, kako ukazuje Đurković, slomila kao potencijalna demokratska sila, jer su dali bezuslovnu podršku Ukrajini u sukobu sa Rusijom. Đurković naglašava da EU moraju da shvate da su isključene iz globalnih procesa i da ne mogu da budu u istoj prostoriji gde se donosi odluka ne samo o sudbini Ukrajine, nego i Evrope.

Nemaju ni pregovarača ni poziciju, ali imaju Kaju: Nema pregovora sa Rusijom i SAD o bezbednosti

"Oni mogu da se nalaze u nekoj susednoj prostoriji. Mogu samo da kroz ključaonicu učestvuju u sagledavanju šta velike sile hoće od Evrope. Amerika iz neke predusretljivosti daje neku nadu EU da će biti konsultovani, ali ni u jednom trenutku ne može da se zaključi da će Evropa biti za stolom kada se bude odlučivalo", navodi Đurković.

Mekina smatra da za promenu unutar EU treba sačekati da snage poput AfD-a i sličnih partija, dobiju više zamaha i onda da dovede do drugačijeg sastava Evropske komisije.

"Osnovni problem Kaje Kalas i ostalih je što se oni ne bave svojim poslom", objašnjava Mekina navodeći da "bez promena u zemljama članicama EU, nema ni promena politike".

Problem je, navodi Mekina, to što su političari u Evropi prihvatili interpretacije koje dolaze iz SAD i nisu imali svoja gledišta.

"To su uzeli zdravo za gotovo. Da su napravili svoju analizu, bili bi sposobni da kažu Americi ne, onda bi kriza išla u potpuno drugom pravcu", ukazao je Igor Mekina u emisiji "Dan uveče".