Ucene iz Berlina nisu u modi: Mađarska, Češka, Bugarska i Slovačka rekle "ne"| Dan uveče

Nemački kancelar Fridrih Merc poslao je pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti. Poruka je jasna, ako se sve članice, bez izuzetka, ne obavežu da finansiraju Ukrajinu, Berlin preti da će blokirati novi sedmogodišnji budžet Unije. Kijevu će sledeće godine nedostajati bar 70 milijardi evra, a Merc hoće da račun plate svi.

Odgovor iz Bratislave stigao je za nekoliko sati. Robert Fico to naziva udžbeničkim primerom ucene i poručuje Berlinu: "Kao što Merc ima veto, imamo ga i mi." Uz njega je stao Andrej Babiš: "Češka nije u podređenom položaju, Češka je suverena država".

Fico u klinču sa Mercom: Niko mene neće ucenjivati, Slovačka neće dati ni centa za kredit Kijevu

Ni Budimpešta ne popušta. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je Mercu u Berlinu da budžet ne treba vezivati za Ukrajinu i da Mađarska ne može da preuzme nove milijarde duga za Kijev. Iz Sofije stiže slična poruka, Rumen Radev kaže da Bugarska prvo mora da reši sopstveni deficit.

Gotovo je sigurno da ovo mora da postane trend, jer se u suprotnom nameće pitanje, može li ovakva Evropa da preživi? Samit u Dablinu završen je bez odluke. Pravi obračun sledi krajem novembra u Briselu. Pitanje je samo da li će Evropa platiti rat ili platiti cenu sopstvenih pogrešnih odluka.

O ovoj temi u emisiji "Dan uveče" govorili su Željko Ninković, general u penziji i Zoran Jeremić, diplomata i bivši ambasador u Nemačkoj.

General Ninković smatra da je besmisleno ono što pokušava da nametne Fridrih Merc, da sve zemlje članice finansiraju Ukrajinu. 

"Razumem zemlje koje to ne žele, posebno ove koje imaju deficite u svojim budžetima. Zašto bi preuzele na sebe finansiranje rata? Tražiti od njih da se dugoročno opredele za nešto tako, principijelno nije dobro", naveo je Ninković.

Smatra da Merc pokušava da "drži glavu iznad vode", preko jednog militarističkog projekta, te očekuje da će protiv toga biti sve više zemalja.

Govoreći o stanju na frontu on je rekao Rusija napreduje, da se stalno oslobađaju nova naselja i da sukob u Ukrajini ide prema svom kraju. Smatra da će dešavanja u Kijevu ili Odesi biti prelomni momenat za donošenje odluke.

"Onog momenta kada ukrajinske snage ne budu imale dopremanje preko Dnjepra, to će biti nepremostiv problem", pojasnio je on i dodao da se ruši moral vojske kada se isprazne zalihe, i tada se očekuje potpuni slom Ukrajine.

Merc preti blokadom budžeta EU ako članice odbiju da finansiraju Ukrajinu

Zoran Jeremić smatra da Berlin pokušava da "prevali" na ostale zemlje članice problem u kom se Nemačka nalazi. Smatra da Merc pokušava da nametne politiku da Nemačka postane najveća sila u Evropi.

"To je moguće samo ako se nastavi rat u Ukrajini. Zato im je potrebno da sve zemlje nastave finansiranje tog rata. One koji im se suprotstave, pokušavaju da disciplinuju", rekao je on.

Kako kaže, zemlje koje više izdvajaju u budžet EU smatraju da mogu da odlučuju i da mogu da ucenjuju one članice koje više novca primaju iz budžeta EU nego što daju.

Ukazao je na tendenciju da se odluke unutar EU donose prostom većinom, a ne konsezusom svih zemalja članica.

"Austrija, Nemačka i Francuska pokušavaju da legalizuju sistem da oni koji ulažu više novca imaju veći uticaj u donošenju odluka. Pregovori koji se vode oko Ukrajine govore da se sukob bliži kraju. Evropa pokušava da uskoči u taj voz, želi da to bude sa jakim kartama, a to je pomoć Ukrajini", pojasnio je on.

Kako kaže čak i u izjavama lidera pojedinih evropskih zemalja vidi se da su shvatili da sukob sa Rusijom može skupo da ih košta, te da se vidi jasan zaokret u spoljnoj politici.

Navodi da nemački kancelar Fridrih Merc, ali i francuski predsednik Emanuel Makron ne mogu da se pohvale dobrim rejtingom unutar svojih zemalja, da se nezadovoljstvo stanovništva ispoljava na ulicama Evrope.

"Ekonomska snaga EU opada, a na to stanovništvo nije naviklo. Manje zemlje nemaju nikakav interes da jačaju vojne snage. Velike imaju. Malim zemljama ne odgovara da postaju pešadija evropske vojske u borbi protiv Rusije i zato je sve zastupljeniji stav da se sa Rusijom mora pronaći rešenje", rekao je on.