Čedo Miljević u "Relativizaciji": Redovi pred Hramom Svetog Save pokazali da su Srbi narod vernika

Dani u kojima je više od pola miliona ljudi prošlo kroz Hram Svetog Save da bi se poklonilo Pojasu Presvete Bogorodice pokazali su dve Srbije: jednu koja satima, u miru i tišini, stoji u redu pred svetinjom, i drugu koja je taj red dočekala podsmehom, uvredama i besom.

Za dr Čeda Miljevića, čuvenog beogradskog psihijatra, predsednika Udruženja psihijatara Srbije i vršioca dužnosti direktora Instituta za mentalno zdravlje, taj događaj nije ni politički skup, ni masovna zabluda, ni "kolektivna deluzija", kako su ga pojedini nazivali, već čist duhovni događaj.

"Šta bi trebalo i šta bi bilo dobro – da se narod ne okreće tome i da živimo od danas do sutra, bez da tražimo smisao? Ne razumem zašto je to loše čak i da se tako gleda. Vređanje, nipodaštavanje... Odgovor na to je dao jedan mučenik iz Jasenovca, a to su one biblijske reči: 'samo vi radite svoj posao'. Zaista mislim da svako od nas treba da radi svoj posao, i mi koji smo verujući i oni koji nisu. Mislim da se to videlo poslednjih desetak dana. Da li je problem što ljudi čekaju u miru i tišini u redu? Da li je to problem? Ako je problem da neko čeka u redu, miru i tišini, mislim da ovi kojima je to problem imaju ozbiljnih problem", kazao je dr Miljević Ljiljani Smajlović u emisiji "Relativizacija", koja se emituje četvrtkom u 21 čas na televiziji RT Balkan.

On je ocenio da je pokušaj da se redovi pred Hramom Svetog Save predstave kao nešto nazadno, opasno ili zgodno za političku zloupotrebu – zapravo pokušaj da se ono što je uzvišeno, vertikala koja nas, kako kaže, vodi ka Bogu spusti u blato svakodnevne političke mržnje.

Naš izbor

Gužva ispred Hrama: Šta nam govori reka ljudi koji dolaze da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice

"Ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, jasno je da su oni ateisti i to je u redu. Nije u redu mržnja koju isijavaju, ali mržnja uvek reaguje na ljubav. To je kao da joj mašete crvenom tkaninom. Ovi ljudi ne smetaju nikome, nisu propagatori nikakve političke opcije, to nije politički skup. Za mene je ovo isključivo duhovni događaj, a kako ga neko tumači to je na njemu. Da li može da ima potencijalnu politički težinu, a šta danas u savremenom svetu ne može da se tumači politički?", rekao je dr Miljević.

Zato dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd, naglašava, ne može da se objasniti ni organizacijom, ni pozivom sveštenstva, ni bilo kakvom mobilizacijom.

"Za vernike je ovo sila Božja, ništa više i ništa manje od toga. Ne dejstvo Srpske pravoslavne crkve, ne dejstvo naših vladika, episkopa, mitropolita i sveštenstva, već direktno dejstvo sile Božje, odnosno Bogomajke. To narod prepoznaje, to narod oseća", kaže.

Gledaocima televizije RT Balkan dr Miljević je ispričao da je i sam dva puta pokušao da celiva Pojas, te da je u drugom pokušaju uspeo. Prvi put je došao u pet ujutru, ali ga je zatekao red koji je sezao do polovine Braničevske ulice.

"U redu su bile porodice sa bebama u kolicima i po mojoj proceni imali su da čekaju još najmanje tri, ako ne i četiri sata. Kako to objasniti? Tako što ih je pozvao neki vladika, sveštenik? Uz svo uvažavanje sveštenstva, ja to ne mogu da prihvatim. To je Božji poziv, blagodat Božja i dejstvo sile Božje", naveo je dr Miljević.

Dodaje i da ga je broj ljudi pred Hramom Svetog Save pozitivno iznenadio, naročito zato što živimo u društvu u kome je, kako kaže, "nivo pritiska ka ateizmu jako značajan". Za njega to je dokaz da su Srbi, ipak, verujuć narod.

Ali upravo je taj red, u kome su ljudi čekali mirno i tiho, izazvao žestoku reakciju dela javnosti. Oni koji su došli da se poklone svetinji nazivani su glupima, zatucanima, s uma sišavšima, a govorilo se o i "kolektivnoj deluziji", "fetišizmu" i davanju natprirodnih svojstava predmetima.

Babaroga "pravoslavne džamahirije"

Dr Miljević je stava da verujući ljudi na to ne treba da odgovaraju istom merom.

"Mi treba da se trudimo da na podsmeh, mržnju i ogorčenost ne odgovaramo na isti način. Treba da odgovaramo hrišćanskom i bratskom ljubavlju", poručio je.

Ali je za njega bes koji je ovaj događaj izazvao kod dela javnosti zapravo je simptom mnogo šireg problema.

"Mi u ovoj zemlji živimo u grotlu mržnje, kažem to kao građanin, ne kao psihijatar. Mislim da to svi osećamo. Bio bih iznenađen da neko kaže da to ne oseća. To je jedno užasno stanje i normalno je da se ljudi zbog toga ne osećaju sigurno i da im je pogled u budućnost prilično tmuran", kazao je on.

Ocenjuje da politička mržnja u Srbiji neće nestati sama od sebe, niti da će biti prevaziđena samo izborima, jer su Srbi narod koji se lako deli – i to do nivoa duboke netrpeljivosti.

"Srbi su se delili na karađorđevićevce i obrenovićevce do nivoa mržnje, pa smo ušli u bratoubilački rat do istrebljenja, pa smo se podelili na četnike i partizane i to je ostalo do danas. Mi se i kao navijači delimo do mržnje", ukazuje dr Miljević.

Kao primer je naveo činjenicu da je u Beogradu danas opasno da deca nose šalove pojedinih klubova, jer mogu da nalete na suparničku navijačku grupu.

"Ljudi misle drugačije, imaju različite političke, navijačke opcije, ali to ne bi trebalo da je razlog za netrpeljivost i mržnju. Jedni druge proglašavaju za izdajnike, bandite, teroriste, a sutra i prekosutra ćemo svi opet živeti jedni sa drugima, treba da radimo jedni sa drugima i ukazujemo pomoć jedni drugima. Da li treba da dođemo globalno u situaciju koja vlada na našim stadionima, da ne možete da odete s decom na derbi jer ne znate u koju ćete grupu upasti i da li će se dešavati nemiri? A vidite u Americi da je utakmica veliki, porodični događaj, ljudi idu i navijaju jedni sa drugima za potpuno različite timove. Ima nešto dobro i na tom trulom Zapadu što bi trebalo da prihvatimo. Tolerancija je velika stvar. Plašim se da nas niko suštinski ne uči toleranciji, a ona se uči od malih nogu. Ne vidim da se neko time bavi i to je za mene veliki problem i kao psihijatra i čoveka i kao vernika", upozorava.

Posebno opasnim smatra to što se političke razlike sve češće predstavljaju kao razlika između dobra i zla. U tome vidi zloupotrebu i "produbljivanje mržnje do krajnjih granica".

Naš izbor

Ko je učenik Matematičke gimnazije koji će nositi Časni krst na litiji u Beogradu

Kao psihijatar, dodao je da vera i duhovnost ljudima mogu da pomognu da drugačije nose patnju, jer im daju osećaj smisla.

"Među ljudima koji teže duhovnosti, koji veruju u nešto na bilo koji način, manja je stopa depresije, a to bih povezao sa osećajem smisla. Postoji cela grupa noogenih neuroza koje nastaju usled gubitka smisla o životu. Ljudi koji su verujući ili duhovni imaju drugačiji osećaj smisla u životu, drugačije podnose patnju. Svi mi doživljavamo razne traume tokom života. Verujući ljudi, hrišćani, treba da se sete spasiteljevih reči – ko izdrži do kraja, spasiće se. To je velika mudrost. Nećemo kroz ovaj život proći kao kroz cvetno polje sa čašom martinija u ruci. Mučićemo se, patiti, ali treba izdržati do spasenja. Verujući ljudi to imaju u glavi i drugačije doživljavaju patnju – smiruje nas Gospod. Takođe, veliki problem savremene civilizacije je usamljenost, otuđenost, a verujući ljudi su povezani, oni koji idu na liturgiju se vremenom povežu. U našoj pravoslavnoj crkvi imate trpezu ljubavi, ljudi sede, pričaju, druže se nakon liturgije. Možda to nekome deluje smešno, primitivno, ali imaju kontakt, nisu usamljeni. To je velika stvar", ističe sagovornik Ljiljane Smajlović.