Rusija neće dozvoliti Zapadu da "gura pod tepih" napad na Severni tok

Rusija neće dozvoliti Zapadu da "gura pod tepih" eksplozije na Severnom toku, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Razumljivo je zašto zapadne zemlje i dalje ignorišu pozive na transparentnu, objektivnu, profesionalnu i depolitizovanu istragu, kako bi se identifikovao i kaznio počinilac. Rusija neće dozvoliti još jednu manipulaciju pod motom "sve guramo pod tepih". To će Zapadu biti vrlo neugodno, jer ono što se desilo sa Severnim tokom 1 i 2 je zločin, teroristički akt koji je ideološki i politički motivisan. A u trenutku kada je Zapad iscrpeo sve opcije ekonomskog i političkog pritiska i nije uspeo da sprovede u delo zadatak – uništenje ovog projekta – onda su prešli na plan B i fizički uništili infrastrukturu koja pripada građanima", rekla je Zaharova.

Prema njenim rečima, ne radi se samo o napadu na međunarodnu transportnu infrastrukturu, već i o izuzetno opasnom presedanu koji zahteva oštru reakciju cele svetske zajednice.

"Zbog toga ćemo tražiti pravdu, razjasniti pozadinu ovog teškog zločina", naglasila je Zaharova.

Moskva poziva Kijev da prestane da podstiče sukob

Rusija očekuje da će u bliskoj budućnosti biti usvojena rezolucija Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) i UN i poziva Ukrajinu da prestane sa podsticanjem sukoba, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Pozivamo Ukrajinu da prestane sa podsticanjem sukoba, pozivamo na depolitizaciju dijaloga o pitanjima koja se tiču čitavog sveta, a to su ekonomija, humanitarna sfera i hrana. Očekujemo da će rezolucija UN-a i BSEC-a uskoro biti usvojena", izjavila je Zaharova.

Ona je naglasila da tradicionalna rezolucija o saradnji između BSEC i UN nije mogla biti usvojena zbog jednostrane blokade koju je Ukrajina vršila iz političkih razloga.

"Nečuveno je što je kijevska delegacija objavila svoju neosporno štetnu odluku samo nekoliko minuta pre nego što je dokument proglašen usaglašenim", dodala je portparolka Ministarstva.

Prema njenim rečima, značajno je što nijedna druga strana, uključujući EU i zemlje Istočnog partnerstva, nije podržala destruktivnu poziciju Kijeva.

S tim u vezi, podsetila je na inicijativu Kijeva da se sazove samit UN o miru u Ukrajini. "Evo o čemu se radi: s jedne strane pozivaju na sastanak u UN u ime mira, a s druge strane, blokiraju potpuno usaglašen dokument na kome je radila čitava pregovaračka grupa".

Inicijativa kijevskog režima da se održi "samit mira" je suluda ideja i još jedan PR trik Vašingtona koji u poslednje vreme pokušava da režim u Kijevu predstavi u liku mirotvorca, objasnila je Zaharova i dodala da bi, prema planu kijevskih lidera, samit trebalo da doprinese sprovođenju hirova ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koje se on drznuo da nazove "planom za mir".

Ruski nije dobila spiskove žrtava provokacija u Buči

"Naši zahtevi da dostavimo spiskove mrtvih u Buči i dalje ostaju bez odgovora, a podsećam da smo apelovali na generalnog sekretara UN", rekla je ona.

Prema rečima Zaharove, tokom ukrajinske krize jasno se manifestuje zločinačka priroda ukrajinske i zapadne propagande koja se zasniva na svetlim i istovremeno nepouzdanim tezama i materijalima koji se lansiraju u informativni prostor.

"Brojne informacije o navodnim ruskim ratnim zločinima koji izazivaju humanitarnu krizu nisu propraćeni nikakvim fotografijama ili video dokazima, već se podmeću materijali sa drugih mesta i iz druge istorijske ere", dodala je ona.

Zaharova je podsetila da su se snimci i fotografije koje prikazuju ulice Buče, Izjuma, železničku stanicu u Kramatorsku, uništeno dramsko pozorište i porodilište u Mariupolju pokazali kao lažni i izrežirani, a još se ispostavilo da su delo onih koji su povezani sa kijevskim režimom.

"Nakon što su medijski ispromovisane, ove provokacije su jednostavno zaboravljene. Ostale su reči, ali materijali istrage - sve je to zaboravljeno. Najavljene istrage su potpuno obustavljene pošto su činjenice ukazivale da je kijevski režim organizator ovih zločina", rekao je diplomata.

Ministarstvo odbrane Rusije je 3. aprila odbacilo optužbe kijevskog režima za ubijanje civila u Buči, jer, kako navode, Oružane snage Rusije su u potpunosti napustile Buču 30. marta, a "dokazi zločina" pojavili su se tek četvrtog dana, kada su u grad stigli zaposleni u Službi bezbednosti Ukrajine.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je zauzvrat nazvao situaciju u Buči "lažnim napadom". Šef ruskog diplomatskog resora je napomenuo da Moskva na situaciju u Buči gleda kao na provokaciju koja ugrožava međunarodni mir i bezbednost.

SAD koriste civilne satelite za podršku Ukrajini

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici iz NATO-a testiraju inovativni sistem komande i kontrole u ​​Ukrajini, koristeći civilne satelite kako bi pomogli Kijevu u borbi, rekla je Zaharova.

"Aktivno smo u okviru Komiteta UN o mirovnom korišćenju svemira (KOPUOS) pokušavali da skrenemo pažnju međunarodne zajednice na novi trend koji je nastao u svetlu specijalne vojne operacije. Naime, SAD i NATO koriste civilne komercijalne satelite i odgovarajuću infrastrukturu za podršku Oružanim snagama Ukrajine", rekla je ona.

Podsetila je da osnovni ugovor o svemiru iz 1967. godine predviđa korišćenje svemira u blizini Zemlje isključivo u svrhe mira.

"U momentu pravog oružanog sukoba u Ukrajini, Vašington testira inovativni sistem komande i kontrole vojske zasnovan na kvazi-civilnim svemirskim tehnologijama koje je moguće upotrebiti na bilo koju tačku sveta, a većina država jednostavno nije u stanju da se suprotstavi takvom pristupu", rekla je ona.

Zaharova je napomenula da to ugrožava najvažnije društvene i ekonomske procese, i konstatovala sve veću zabrinutost zbog onoga što se dešava među zemljama u razvoju, uključujući i partnere BRIKS-a.

Zaharova: Zemlje ODKB bi bile spremne da pošalju posmatračku misiju u Jermeniju

Zemlje članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) spremne su da pošalju posmatračku misiju u Jermeniju ako bi to Jerevan zahtevao, izjavila je Zaharova komentarišući izjavu sekretara Saveta bezbednosti Jermenije Armena Grigorjana da je sada "stvorena prilika da Rusija stane uz Jermeniju i brani njen suverenitet".

"Ne želim da analiziram šta je tačno Grigorjan imao na umu. Ako je reč o obavezama u okviru ODKB-a, onda ako je Jerevan zainteresovan, sve ostale zemlje članice organizacije bile bi spremne da pošalju posmatračku misiju u Jermeniju", rekla je Zaharova.

"Ako je imao u vidu rusku pomoć u normalizaciji jermensko-azerbejdžanskih odnosa, onda se Rusija ovde oslanja na čitav niz tripartitnih sporazuma na najvišem nivou, koji predstavljaju pouzdanu osnovu za unapređenje procesa rešavanja odnosa između Bakua i Jerevana. Naravno, svesni smo da smo saveznici i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom. Stoga, kao posrednik, uvek zauzimamo poziciju koja nam omogućava da efikasno obavljamo tu funkciju. Nadam se da ljudi u Jermeniji znaju za to", dodala je portparolka Ministarstva.

Kritika ruskog mirovnog kontingenta u kontekstu situacije u Lačinskom koridoru je neprihvatljiva, Moskva radi na poboljšanju situacije, rekla je Zaharova.

"Smatram da je kritika ruskog mirovnog kontingenta, u ovoj situaciji neprihvatljiva. Više puta smo govorili da ruski mirovnjaci čine sve što je moguće da se situacija na terenu reši. Nikakvi javni napadi ne pomažu, već čine situaciju još gorom. Radimo na poboljšanju ove situacije", rekao je diplomata.

Letonija uvodi ideološke upitnike za Ruse

Rusija najoštrije osuđuje praksu uvođenja upitnika ideološkog sadržaja u Letoniji za ruske državljane, koji se prijavljuju za državljanstvo ili boravišnu dozvolu u ovoj zemlji, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Zaharova je rekla da, prema informacijama dobijenim od Rusa, Odeljenje za državljanstvo i migracije Ministarstva unutrašnjih poslova Letonije, je razvilo novu proširenu verziju upitnika za ruske državljane koji podnose zahtev za dobijanje i obnavljanje boravišne dozvole, sa iskreno provokativnim pitanjima.

"Od kandidata se traži, na primer, da izraze stav o teritorijalnoj pripadnosti ili o rušenju sovjetskih spomenika, od njih traže da pruže informacije o rođacima u Rusiji, prirodi i svrsi putovanja u susedne zemlje, o krugu ljudi sa kojima se druže", navela je portparolka Ministarstva.

"Najoštrije osuđujemo ovakve diskriminatorske radnje. Postoje očigledna kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, principa jednakosti svih pred zakonom, privatnosti, slobode izražavanja političkih stavova", dodala je.

Zaharova je naglasila da je u svojoj napadnoj rusofobiji zvanična Riga odavno prešla sve crvene linije u pogledu prava predstavnika nacionalnih manjina koje žive u ovoj zemlji, uključujući Ruse i one koji govore ruski.