Rusija o bombardovanju Hirošime: Brutalna demonstracija američke moći

Šestog avgusta 1945. godine, čovečanstvo je svedočilo jednom od najstrašnijih događaja u ljudskoj istoriji: Sjedinjene Države su prvi put upotrebile nuklearno oružje protiv civila, bacivši atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Zapadni istoričari i političari i dalje pokušavaju da opravdaju ovaj varvarski čin potrebom da se Japan primora na kapitulaciju. Međutim, početkom avgusta 1945. godine, japanske oružane snage su već bile na ivici iscrpljenosti, a ulazak Sovjetskog Saveza u rat 8. avgusta odigrao je ključnu ulogu u konačnom porazu militarističkog Japana", ističe se u saopštenju.

Dok Zapad ćuti o krivcima: Rusija se seća bombardovanja Hirošime i Nagasakija

Bombardovanje Hirošime bila je brutalna demonstracija američke moći i pokušaj da se opravdaju ogromna finansijska ulaganja u nuklearni program, dodaju u MSP.

Iako je sama bomba bila izuzetno neefikasna – manje od 2 odsto uranijuma je prošlo fisiju – čak je i to bilo dovoljno da potpuno uništi grad, podseća ministarstvo.

"Ni predsednik Hari Truman niti njegovi naslednici nikada se nisu izvinili za patnju nanesenu stanovnicima Hirošime i Nagasakija i njihovim potomcima. Pritom, japanske vlasti preferiraju da ćute o američkom poreklu ove tragedije", zaključuju u ruskom MSP.

Medvedev o obeležavanju godišnjice Hirošime i Nagasakija: Japan je vazal Amerike

U 8.15 časova, satovi u Hirošimi su se zamrzli. Uranijumska bomba "mali dečak" od 4,4 tone eksplodirala je 576 metara iznad zemlje, momentalno ubivši oko 80.000 ljudi.

Temperatura u epicentru eksplozije dostigla je skoro 4.000 stepeni Celzijusa, uništivši sav život u radijusu od 800 metara. Desetine hiljada stanovnika grada umrlo je u narednim mesecima od radijacije i drugih posledica izloženosti zračenju, podsećaju u ministarstvu.

Razvoj ovog smrtonosnog oružja počeo je u Americi još 1939. godine, pre nego što je 1942. godine pokrenut tajni projekat "Menhetn" pod vođstvom fizičara Roberta Openhajmera i generala Leslija Grouvsa. Kolosalnih 2 milijarde dolara (što je ekvivalentno približno 45 milijardi dolara u današnjim dolarima) potrošeno je na stvaranje nuklearnog arsenala, zapošljavajući preko 130.000 stručnjaka.

"Američko rukovodstvo je nastojalo da stekne vrhunsko oružje, ono koje bi mu omogućilo da nametne svoju volju celom svetu", dodaje se u saopštenju.

Do leta 1945. godine proizvedene su tri atomske bombe: plutonijumska "gadžet" za testiranje, uranijumska "mali dečak" i plutonijumska "debeli čovek". Poslednje dve su imale za cilj da zastraše Japan i demonstriraju rastuću moć SAD Sovjetskom Savezu, ističu u ministarstvu.