Rusija
Lavrov u Savetu bezbednosti UN: Evropa na svakom koraku huškala Ukrajinu na rat
Šef ruske diplomatije podsetio je na sporazum kojim je trebalo da se izbegne puč u Kijevu, na dogovore iz Minska, kao i istanbulski sporazum koji je poremetio Boris Džonson
Ukrajina je imala niz prilika da izbegne sukob i sačuva svoje granice, ali su pučisti iz Kijeva na svakom koraku slušali savete iz Evrope i odbijali mirno rešenje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov se obratio na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Ukrajini, gde je prethodno niz predstavnika Zapada insistiralo na "suverenitetu i teritorijalnom integritetu" Ukrajine, osporavajući Rusiji pravo kako na Krim tako i na Donbas.
Po njegovim rečima, Rusija je spremna na pregovore kako bi se postigao trajan i pravedan mir u Ukrajini, kako je u više navrata potvrdio predsednik Vladimir Putin.
"Međutim, poučeni gorkim iskustvom, nećemo zaustavljati Specijalnu vojnu operaciju dok traju pregovori u bilo kom formatu", rekao je Lavrov, dodavši da evropske zemlje traže pauzu kako bi obezbedile predah za kijevski režim i dodatno ga naoružale.
U svom izlaganju, Lavrov je podsetio na tok događaja u Ukrajini, počev od pobune na kijevskom Majdanu 2013. zbog ultimatuma EU o slobodnoj trgovini. Na svakom koraku, podsetio je, evropske zemlje su gurale Ukrajinu u sukob i nudile sporazume koje nisu imale nameru da sprovedu.
Podsetio je na dogovor o novim izborima koji su Nemačka, Francuska i Poljska potpisale u februaru 2014. sa tadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovičem, a koji su pogazili pučisti svega par dana kasnije.
"Da su evropejci sproveli sporazum iz februara 2014, to bi sačuvalo suverenitet Ukrajine u granicama iz 1991", podsetio je Lavrov.
Kada je nova ukrajinska vlast zabranila ruski jezik i poslala vojsku na disidente u Donbasu i na Krimu, rezultat je bio referendum na Krimu o povratku u Rusiju. Nemačka i Francuska su potom posredovale u Minskim sporazumima, koje je parafirao i Savet bezbednosti UN, a prema kojima je Kijev morao samo da garantuje ljudska prava ruskojezičnog stanovništva i obezbedi lokalnu samoupravu u Donjecku i Lugansku.
Da se to desilo, Ukrajina bi sačuvala svoje granice, osim Krima koji je gotova stvar, napomenuo je ruski šef diplomatije. Međutim, francuski i nemački lideri su posle otvoreno priznali da je Minsk bio samo kupovina vremena za naoružavanje Kijeva.
Suočeni sa planovima kijevskog režima za vojnu ofanzivu na Donbas, Rusija je bila prinuđena da pokrene SVO. Posle sedam dana, Ukrajina je tražila primirje i pristala na većinu ruskih uslova u Istanbulu, podsetio je Lavrov.
"Dokument je delegacija Ukrajine parafirala, ali njegovu sudbinu svi dobro znaju", rekao je ruski šef diplomatije, i naveo ulogu tadašnjeg britanskog premijera u sabotaži sporazuma.
Lavrov je podcrtao razliku između Sjedinjenih Američkih Država i EU u odnosu prema sukobu. SAD, kako je rekao, i sada žele mir u Ukrajini, dok je Evropa pokrenula "desant na Vašington" da bi sabotirala rezultate rusko-američkog samita u Enkoridžu, i u tome nažalost uspela.
Brisel danas govori kako Ukrajina predstavlja "evropske vrednosti", rekao je Lavrov, a to u praksi znači zabranu ruskog jezika i kanonske Pravoslavne crkve, kao i izgradnju "panteona" nacističkim zločincima na svetom tlu Kijevsko-pečerske lavre.
Šef ruske diplomatije podsetio je Savet bezbednosti da osim suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji su uslovljeni deklaracijom UN iz 1970, postoji i pravo na samoopredeljenje, koje ne sme da se primenjuje selektivno. Ljudska prava Rusa i ruskojezičnog stanovništva ne mogu da budu predmet pregovora, ona su obaveza po Povelji UN.
"Nigde u svetu, osim Ukrajine, nije zabranjen jedan jezik – jedan od službenih jezika UN", naglasio je Lavrov.
On je podsetio i na licemerje rukovodstva UN, koje je izjavilo da za Grenland važi pravo na samoopredeljenje, ali za Krim i Donbas ne. Moskva sada željno očekuje stav UN po pitanje Škotske, Velsa i Severne Irske, izjavio je Lavrov.
Live
