Svet
Posle Trampovog govora u UN: Da li mu svet sve otvorenije prkosi?
Posle obraćanja američkog predsednika u Generalnoj skupštini UN osećalo se nezadovoljstvo, pa čak i prkos pojedinih lidera koji se, po svemu sudeći, pripremaju za svet nakon poretka predvođenog SAD, piše jedan od medija kojeg je američki predsednik proterao iz Bele kuće
Predsednik SAD Donald Tramp ponovo je juče u utorak bio u centru pažnje u Ujedinjenim nacijama dok su svetski lideri nastojali da ostanu u njegovoj milosti, piše "Politiko", kojeg je Tramp nedavno proterao iz Bele kuće jer nije bio zadovoljan njihovim izveštavanjem.
Ali se iza toga osećalo nezadovoljstvo, pa čak i prkos pojedinih lidera koji se, po svemu sudeći, pripremaju za svet nakon poretka predvođenog SAD.
Nakon što je Tramp zapretio da će uništiti delove Irana, neki saveznici su oglasili uzbunu.
"Zabrinuo sam se kada sam čuo lidera jedne velike sile kako kaže da razmatra uništenje jedne zemlje. Mislim, to je očigledno ogromno kršenje čitavog principa UN", rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide.
Kanadski premijer Mark Karni, jedan od glavnih Trampovih kritičara na svetskoj sceni, nije se sastao sa američkim predsednikom. Umesto toga, zalagao se za manje oslanjanje na tradicionalnu američku moć, čak i dok nastoji da privuče nove investitore, uključujući Kinu — pri čemu mu američki trgovinski rat služi kao jedan od glavnih argumenata.
"To nije željeni multilateralizam koji brani samo status kvo, niti hladni realizam sile koji u potpunosti ruši status kvo", rekao je Karni novinarima na marginama zasedanja UN, prenosi "Politiko".
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Norveška i Finska pozvale su na zadržavanje ljudske kontrole nad veštačkom inteligencijom, prikupivši potpise gotovo dve desetine svetskih lidera, uključujući predstavnike Nemačke, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kanade. Inicijativa je usledila nakon što je Tramp odbacio globalni nadzor nad veštačkom inteligencijom.
Delegacija Kube napustila je salu tokom Trampovog govora, nakon što je predsednik rekao da njegova administracija "nastoji da sprovede suštinsku promenu" na Kubi.
Kod kuće se Tramp suočava sa nepovoljnim rezultatima anketa i sve većim kritikama – uključujući i kritike članova sopstvene stranke. I dok je i dalje privlačio najveću pažnju u UN – govorio novinarima da su njegovi izaslanici razgovarali sa iranskom delegacijom, održavao sastanke sa saveznicima iz Zaliva i dobijao pohvale iz Latinske Amerike – kritičari su delovali samouverenije.
Čak su i neki Trampovi uspesi bili ublaženi. Nakon pretnji da će osvojiti Grenland, Danci su, čini se, pokušali da umire Trampa dogovorom.
Glavni događaj Trampovog dana bilo je potpisivanje sporazuma između SAD, Grenlanda i Danske kojim se bilo kojoj državi koja nije članica NATO-a zabranjuje da na ostrvu otvori bazu ili da eksploatiše kritične minerale ili retke zemne elemente bez saglasnosti sve tri potpisnice. Trampova administracija je ubrzo istakla da će SAD izgraditi dve nove baze na ostrvu.
Neke nove inicijative Trampove administracije dobile su pohvale, uključujući njegovu inicijativu "Štit Amerike" za borbu protiv kriminala u Latinskoj Americi.
"Pozdravljamo vaše liderstvo i vašu inicijativu, predsedniče Tramp. Ovde smo da podržimo ovu grupu, ali i da dobijemo informacije i podršku od svih vas", rekla je predsednica Perua Keiko Fudžimori na skupu te grupe.
Nozima Davletova, savetnica šefa administracije predsednika Uzbekistana, rekla je da njena zemlja pozdravlja bliže odnose sa Vašingtonom. Ukazala je na predstojeću posetu državnog sekretara Marka Rubija Uzbekistanu, planiranu za oktobar. SAD i Uzbekistan su takođe u junu potpisali trgovinski sporazum, nakon sporazuma o kritičnim mineralima iz februara.
"Ovo je jedini period u istoriji SAD u kojem su Sjedinjene Države proaktivno pristupile Uzbekistanu. U prošlosti Sjedinjene Države nisu mogle čak ni da pokažu Uzbekistan na mapi", rekla je Davletova.
Tramp je stigao u UN u trenutku kada je pomorski saobraćaj i dalje poremećen i u Ormuskom moreuzu i u moreuzu Bab el-Mandeb, nakon američko-izraelskih udara na Iran.
Velika Britanija, koja je u julu obavestila Vašington da neće poslati ratne brodove dok ne bude uspostavljen čvrst i funkcionalan prekid vatre između SAD i Irana, navodno je stavila do znanja da "želi da bude deo rešenja".
"I dalje smo spremni da odigramo svoju ulogu na Bliskom istoku u smislu pomoći da se zaustavi sukob i otvori moreuz, i očigledno se slažemo sa vama da Iran nikada ne sme postati nuklearna sila", rekao je premijer Endi Bernam tokom sastanka sa Trampom.
Tramp je odgovorio da Bernam "shvata stvar" i "razume šta treba da uradi".
Live
