Od samita do strategije: Rusija–Afrika ili kako se gradi multipolarni svet

Samit "Rusija–Afrika", koji će se održati u Moskvi 28. i 29. oktobra, biće treći skup te vrste, a odnosi su od prvog samita prošli kroz veliku transformaciju. Tokom proteklih sedam godina uspostavljeni su trajni okviri, prošireno je diplomatsko prisustvo, a trgovinska razmena je porasla.

Ovogodišnji samit pružiće priliku za procenu rezultata Akcionog plana Foruma za partnerstvo "Rusija–Afrika", usvojenog na drugom samitu. On sadrži 181 tačku koje obuhvataju politiku i bezbednost, trgovinu, investicije, poljoprivredu, energetiku, industriju, transport, digitalizaciju, nauku, obrazovanje i humanitarnu saradnju.

Pre 2022. godine, stručne diskusije su se uglavnom fokusirale na mesto Afrike među spoljnopolitičkim prioritetima Moskve. Međutim, u poslednje četiri godine, praktični značaj odnosa Rusije sa ovim kontinentom značajno je porastao.

Afričke zemlje su postale veći prioritet za Rusiju u pogledu diplomatije, poslovanja, spoljne trgovine i međunarodne koordinacije. Danas je glavni fokus na kvalitetu saradnje, piše za RT internešenel Nikolaj Golovko, ekspert Centra za afričke studije na moskovskoj Visokoj školi ekonomije.

Od samita do trajnih mehanizama

Prvi samit "Rusija–Afrika", održan u Sočiju u oktobru 2019. godine, okupio je predstavnike svih 54 afričke države, uključujući više od 40 šefova država i vlada. Njegov najznačajniji ishod bilo je uspostavljanje sveobuhvatnog pristupa Africi u okviru ruske spoljne politike. Time je postavljen okvir za redovne samite, kontinuirani rad Foruma za partnerstvo "Rusija–Afrika" i saradnju sa Afričkom unijom.

Drugi samit održan je u Sankt Peterburgu u julu 2023. godine, a prisustvovale su mu delegacije iz 49 afričkih država, od kojih su 17 predvodili šefovi država. Trogodišnji Akcioni plan, usvojen tom prilikom, obuhvatio je ključne teme kao što su finansijska poravnanja, bankarske veze, logistika, investicije, informacione tehnologije, industrija i transport.

Samit Rusija-Afrika: Konsenzus za oslobađanje od neokolonijalizma

Nakon samita, stručne diskusije su se sve više usmeravale na pitanja transporta, osiguranja, korespondentskih računa, valutnih poravnanja i projektnog finansiranja – dakle, na pitanja koja direktno utiču na poslovne aktivnosti kompanija i obim trgovine.

Saradnja je u međuvremenu postala višedimenzionalna. Proširila se i ruska diplomatska mreža. Trenutno u afričkim državama aktivno deluje 45 ruskih ambasada. U okviru Ministarstva spoljnih poslova Rusije formirano je posebno Odeljenje za partnerstvo sa Afrikom. Ovi procesi, korak po korak, smanjuju zavisnost afričke agende isključivo od susreta na nivou lidera.

Politika zasad prednjači u odnosu na ekonomiju

Rusko političko prisustvo u Africi širi se brže od ekonomskih veza. Ipak, ostvaren je opipljiv napredak u sferi trgovine: obim razmene između Rusije i Afrike porastao je sa 16,8 milijardi dolara 2019. godine – kada je održan prvi samit – na 27,1 milijardu dolara 2025. godine.

Međutim, i dalje je prisutan izražen disbalans: ruski izvoz je 2025. godine iznosio 22,7 milijardi dolara, dok je uvoz iznosio svega oko 4,4 milijarde dolara. 

Geografija ekonomskih veza takođe je neujednačena, budući da je oko 70 posto ukupnog trgovinskog prometa i dalje koncentrisano u zemljama severne Afrike. Hrana, đubriva, gorivo i metali čine značajan deo trgovinske razmene. 

Kako bi svoje prisustvo u Africi učinila efikasnijim, Rusija se fokusira na sektore u kojima poseduje neophodne tehnologije i stručno znanje, i u kojima je potražnja stabilna. To su agroindustrijski kompleks, nuklearna energija, ekstraktivna industrija, digitalizacija, informaciona bezbednost i obrazovanje.

Šta će pokazati moskovski samit?

Praktični rezultati samita mogu se proceniti prema pet parametara. Prvo, javna procena sprovođenja Akcionog plana za period 2023-2026 (uključujući i afričku stranu) otkriće aspekte funkcionisanja, odložene inicijative i projekte koji zahtevaju reviziju. Zatim dolazi novi Akcioni plan za period 2027-2029: Njegovi merljivi ciljevi i realni vremenski rokovi olakšaće rad relevantnih odeljenja. Treće je finansijska infrastruktura: izvozno kreditiranje, osiguranje od rizika, bankarska podrška i mehanizmi za radno poravnanje su važni za poslovanje.

Naš izbor

Drugi talas dekolonizacije Afrike: Jačanje osovine Sahel–Rusija

Još jedna važna tačka je produbljivanje ekonomskog prisustva: razvoj projekata, servisnih centara, preradne, energetske i digitalne infrastrukture. Na kraju, tu je i određivanje prioriteta zemalja, što znači da ograničeni resursi zahtevaju da se projekti biraju sa jasnim ekonomskim ili političkim efektom.

Samit 2026. godine će u suštini služiti kao evaluacija ruske politike u Africi tokom proteklih sedam godina. 

Sledeći trogodišnji ciklus će pokazati u kojoj meri Rusija može da iskoristi svoje snage i izgradi održive mehanizme za finansiranje, trgovinu, lokalnu proizvodnju, obuku osoblja i stalnu interakciju sa afričkim institucijama.