Lavrov: Ne želimo rat s Evropom, ako ga bude, biće drugačiji i kratak

Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta ponovio da ne želimo i ne planiramo rat sa Evropom, ali, ako do njega dođe, mi smo spremni – to će biti drugačiji i veoma kratak rat, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Rat Zapada protiv Rusije stavio je tačku na evroatlantizam, Evropska unija se ubrzano transformiše u agresivni militaristički blok", ističe Lavrov.

Zapad želi da OEBS pretvori u instrument ideološkog opsluživanja sopstvenih interesa, interesa NATO-a, kao i interesa Evropske unije, koja ubrzano evoluira iz integracione socijalno-ekonomske organizacije u agresivni militaristički blok antiruske i antibeloruske usmerenosti, izjavio je Lavrov na IV Međunarodnoj konferenciji o evroazijskoj bezbednosti u Minsku.

Moskva upozorava: Rusija i NATO sve bliže direktnom vojnom sukobu

Napomenuo je da se dugi niz godina, između ostalog i uz aktivno učešće Rusije, pokušavalo se da se obezbedi poštovanje ovog postulata u okviru koncepta ne evroazijske, već evroatlantske bezbednosti.

"I ti pokušaji, kao što svi znamo, doživeli su neuspeh. Zapad se pokazao nespremnim za saradnju na poštenim i ravnopravnim osnovama", povukao je Lavrov.

Dodao je da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko podsetio na period osnivanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ali su članice NATO-a i Evropske unije odbile da ispunjavaju obaveze koje su preuzele u okviru upravo te OEBS, i to na najvišem nivou.

"Godine 1999. u Istanbulu, a zatim 2010. godine u Astani, na najvišem nivou jasno je rečeno da je bezbednost nedeljiva, da nijedna članica OEBS-a neće jačati sopstvenu bezbednost na račun slabljenja bezbednosti drugih i da nijedna organizacija, niti grupa zemalja, neće pretendovati na dominaciju u evroatlantskom prostoru. To je zapisano. Crno na belo", povukao je.

Naglasio je da, kada je, uprkos svim tim garancijama, Zapad počeo da se širi na istok, pre svega kada je NATO počeo da se širi na istok, otvoreno proglašavajući cilj obuzdavanja Ruske Federacije, i na kraju pokrenuo rat protiv Rusije rukama kijevskog režima, koji je doveden na vlast kao rezultat protivustavnog prevrata, to je stavilo tačku na evroatlantizam kao mogućnost ujedinjavanja svih na nekoj jedinstvenoj konceptualnoj platformi.

I u tom kontekstu, kada je reč o OEBS-u, veoma teško je da se odredi kakva bi uloga mogla da bude dodeljena OEBS-u u radu na evroazijskoj bezbednosti.

"Ponekad se čuje pitanje: može li taj OEBS da bude deo sevevroazijskog procesa? Međutim, sadašnje stanje bečke organizacije otvoreno je žalosno, a to je rezultat upravo te konfrontacione logike i blokovskog načina razmišljanja naših zapadnih zemalja. Naveo sam malopre primer njihovog odnosa prema OEBS-u i sopstvenim obavezama. Oni su svakako želeli, a verovatno i dalje žele, da OEBS pretvore u instrument ideološkog opsluživanja sopstvenih interesa, interesa NATO-a, kao i interesa Evropske unije, koja ubrzano evoluira iz integracione socijalno-ekonomske organizacije u agresivni militaristički blok antiruske i antibeloruske usmerenosti", ukazao je šef ruske diplomatije.

Takođe je naglasio da su iskrene i otvorene diskusije danas važne kao nikada do sada, posebno imajući u vidu da među svetskom većinom objektivno postoji potreba za novim modelom svetskog poretka.

"U okviru tog modela mora se obezbediti stvarna ravnopravnost suverenih država kao fundamentalni uslov za bezbedan i postepen razvoj svih naroda. To se ne dopada svima i vodi se ozbiljna borba za pravo da se određuje na kojim principima će počivati novi svetski poredak", napomenuo je.

Na inicijativu skandinavskih zvaničnika: Putin razgovarao sa liderima Finske i Norveške

Kako je dodao, ovaj model svetskog poretka se može uočiti u Evroaziji, najvećem kontinentu, koja ima jedinstvenu istoriju, i u kojoj nalazi nekoliko civilizacija starih više hiljada godina.

"Njihov razvoj se dugi niz godina odvijao kroz međusobno obogaćivanje, iako su, naravno, ratovale jedna protiv druge, ali su se na kraju ipak međusobno obogaćivale.

Rusija podržava uspostavljanje pravednijeg uređenja međunarodnih odnosa na multipolarnim osnovama. "Ono mora da odražava kulturnu i civilizacijsku raznolikost savremenog sveta i njegovih naroda, kao i da priznaje pravo svakog naroda da sam određuje svoju sudbinu", poručio je Lavrov.

Ukazao je na to da, imajući taj cilj kao orijentir, Rusija dosledno radi na unapređenju inicijative za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva, koju je predsednik Rusije Vladimir Putin izneo još pre deset godina, na prvom samitu Rusija–ASEAN.

"Reč je o uspostavljanju veza između integracionih organizacija na evroazijskom kontinentu. Taj proces je već u toku, uz učešće Evroazijskog ekonomskog saveza, Šangajske organizacije za saradnju i Asocijacije nacija Jugoistočne Azije.

Između svih ovih struktura zaključeni su memorandumi o saradnji, a radi se na usklađivanju programa, uklanjanju dupliranja projekata koje ove organizacije planiraju u praksi, kao i na obezbeđivanju onoga što nazivamo racionalnom podelom rada", objasnio je šef ruske diplomatije.

Uskoro opširnije...