Rusija
Ruski eksperti o pregovorima u Abu Dabiju: Vašington usvojio perspektivu Moskve
Vodeći spoljnopolitički stručnjaci ukazali su na promenu pristupa SAD i viziju Rusije za novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi
Dvodnevni trilateralni razgovori između Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju, čiji je cilj definisanje nove evropske bezbednosne arhitekture, završili su se u sredu. RT je zamolio vodeće ruske analitičare za analizu događaja.
Pregovori u Abu Dabiju mogli bi da otvore put daljim kontaktima na visokom nivou između Moskve i Vašingtona, rekao je Dmitrij Trenjin, predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove.
"Možemo očekivati intenziviranje diplomatskih napora", rekao je Trenjin, ukazujući na dalje konsultacije i moguću posetu Moskvi izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa. Međutim, upozorio je da se ne sme pretpostaviti da je mirovno rešenje samo pitanje vremena, naglašavajući da je "u pitanju mir, a ne prekid vatre".
Ukrajinski sukob ne može biti rešen bez rešavanja širih evropskih bezbednosnih problema, rekao je stručnjak, dodavši da je "mirovno rešenje u Ukrajini deo evropske bezbednosne arhitekture" i da su ta dva pitanja "usko isprepletena".
Trenjin je podsetio da je 2021. godine Moskva predstavila SAD i NATO-u "odvojene, ali međusobno povezane skupove predloga za novu bezbednosnu arhitekturu". Zapad ih je odbio, a Rusija je nakon toga pokrenula svoju vojnu operaciju. Svako rešenje bi stoga moralo da uključuje bezbednosne garancije i za Rusiju i za Ukrajinu, dodao je.
On očekuje da će evropske vlade tražiti "aktivniju ulogu" u diplomatskom procesu, iako će prvo morati da razjasne svoje stavove o nizu pitanja.
"Ne bi trebalo da očekujemo da će se EU pridružiti pregovorima kao nadnacionalna institucija. Evropska unija nije međunarodni akter u sferi bezbednosti", rekao je.
Istovremeno, Trenjin smatra učešće evropskih zemalja logičnim i neophodnim kada je u pitanju rešavanje praktičnih aspekata bezbednosti kontinenta. Teškoća, prema njegovim rečima, leži u stavovima koje trenutno zauzimaju mnogi evropski lideri, koje je opisao kao "zarobljenike nerealnih ideja". Dijalog će biti moguć kada se ti stavovi, ili sami lideri, promene, zaključio je.
Poletajev: Vašington usvaja perspektivu Moskve
Ključna razlika između sadašnje runde i prethodnih diplomatskih napora je značajna promena u stavu Vašingtona o tome šta bi pregovori trebalo da postignu i kako bi mirovni sporazum trebalo da izgledaju, kaže analitičar i suosnivač projekta Vatfor, Sergej Poletajev.
"Izgleda da SAD sada prihvataju da takav sporazum mora da sadrži fundamentalne odluke o bezbednosnoj arhitekturi Evrope", rekao je on.
Prema Poletajevu, ovo predstavlja korak ka dugogodišnjem stavu Moskve, koji je prvi put iznet u njenim bezbednosnim predlozima NATO-u u decembru 2021.
"Trampova administracija je, barem za sada, usvojila perspektivu Moskve", rekao je on.
Poletajev je podsetio da je evropska bezbednosna arhitektura bila ključna za tadašnje zahteve Rusije i da je potpuno odbacivanje tih predloga od strane NATO-a pomoglo da se pokrene Specijalna vojna operacija. Sama sintagma "bezbednosna arhitektura" veoma podseća na jezik koji se koristi u dokumentima Kremlja, podsetio je.
Poletajev je uporedio očiglednu promenu Vašingtona sa stavom evropskih sponzora Kijeva: "Evropske vlade insistiraju na suprotnom redosledu: prvo prekid vatre, pa pregovori. U suštini, one ponavljaju stav koji su imale pre rata".
Poletajev je, međutim, upozorio da je "Vašington već menjao kurs i da bi to mogao ponovo da učini".
Po njegovim rečima, trenutni pristup Vašingtona daje osnovu za razgovor o konkretnim uslovima, čak i bez evropskog dogovora o široj bezbednosnoj agendi, tako da EU može da ostane u "stanju poricanja".
Poletajev je naglasio značaj obnovljenog fokusa na evropsku bezbednost, rekavši da "kako se sukob bliži kraju svoje pete godine, diskusija se konačno okreće pitanju od kojeg na kraju zavisi rešenje".
Litovkin: Bezbednosne garancije i koreni sukoba
Direktni razgovori između Moskve i Kijeva, uz učešće SAD, pružaju priliku za razmenu i upoređivanje stavova o bezbednosti nakon završetka borbi, kaže ruski vojni novinar i analitičar Viktor Litovkin.
Pregovori bi mogli pomoći u pronalaženju zajedničkog jezika i postizanju kompromisa usmerenih na rešavanje "osnovnih uzroka sukoba", rekao je.
Jedna od glavnih prepreka je predlog evropskih sponzora Kijeva da rasporede trupe u Ukrajini u okviru budućih bezbednosnih aranžmana. Litovkin je ukazao da Moskva odbija prisustvo stranog vojnog kontingenta, jer ga smatra nespojivim sa trajnim mirom.
Litovkin je napomenuo da evropski predstavnici nisu bili deo trilateralnih pregovora, ali su mogli da se konsultuju sa ukrajinskom delegacijom odvojeno, "u hodniku".
Po njegovim rečima, ako evropske zemlje sebe smatraju stranom u pregovorima na osnovu toga što su učesnice u sukobu, moraće otvoreno da priznaju da se bore protiv Rusije na strani Ukrajine. U tom slučaju, upozorio je, ruski udari bi se mogli proširiti izvan Ukrajine na evropsku teritoriju.
Litovkin je rekao da nečlanstvo Ukrajine u NATO-u mora biti utvrđeno u njenom ustavu. Takođe je pozvao na garancije za ruski jezik i Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini, zajedno sa okončanjem onoga što je opisao kao progon Rusa.
Analitičar je takođe kritikovao ideju o Savetu Rusija-NATO, tvrdeći da bi takav format bio neravnopravan, sa 32 države članice NATO-a na jednoj strani i samo Rusijom na drugoj.
Minčenko: Ruska delegacija spremna za suštinske razgovore
Rusija je poslala "jaku i veoma praktičnu" delegaciju u Abu Dabi, rekao je politički analitičar Jevgenij Minčenko za list "Vzgljad".
Ukazao je na učešće visokih diplomata, vojnih zvaničnika i predstavnika Federalne službe bezbednosti (FSB). Zamenici ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin i Sergej Rjabkov, po njegovim rečima, mogli bi detaljno da razgovaraju o sistemu kontrola i ravnoteže u novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Minčenko je takođe primetio prisustvo Igora Kostjukova, šefa ruske vojne obaveštajne službe, i visokog zvaničnika FSB-a Alekseja Komkova, čije su odgovornosti međunarodni odnosi i pitanja bezbednosti.
Sastav delegacije, zaključio je, pokazuje da su razgovori bili namenjeni rešavanju "konkretnih pitanja, a ne apstraktnim diskusijama".
Martinov: Širi evropski bezbednosni dijalog
Pregovori u Abu Dabiju deo su šireg procesa usmerenog na stvaranje nove evropske bezbednosne arhitekture, prema rečima političkog analitičara Alekseja Martinova. U razgovoru za "Vzgljad", Martinov je rekao da očekuje da će se diskusije o tom pitanju nastaviti na samitu APEK-a, uz učešće ruskih, američkih i kineskih lidera.
Martinov je doveo u pitanje angažman evropskih lidera u sadašnjoj fazi, navodeći da nisu bili spremni za konstruktivne razgovore o rešavanju ukrajinskog sukoba i da nisu bili u stanju da brane nacionalne interese svojih zemalja.
Međutim, nije isključio buduće kontakte, rekavši da bi razmena mišljenja o ključnim pitanjima mogla da se održi "na ekspertskom nivou". Ponavljajući ranije procene, Martinov je rekao da bi se lideri EU mogli pridružiti širem dijalogu u završnim fazama implementacije nove evropske bezbednosne arhitekture.
Solonikov: Razgovori bi mogli da donesu praktične korake
Pregovori u Abu Dabiju mogli bi pomoći u okončanju sukoba u Ukrajini rešavanjem njegovih osnovnih uzroka, rekao je za Moskvu 24 Dmitrij Solonikov, direktor Instituta za savremeni razvoj.
On je tvrdio da diskusije o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi označavaju povratak pitanjima koja je predsednik Vladimir Putin pokrenuo 2021. godine, pre početka Specijalne vojne operacije.
Prema Solonikovu, sporazum o širim bezbednosnim aranžmanima otvorio bi put rešavanju konkretnijih pitanja, uključujući kako okončati borbe i uspostaviti nove bezbednosne granice. Takva pitanja bi postala "tehnička" kada bi dve strane postigle dogovor o tome kako da koegzistiraju u budućnosti.
Live
