Svet
Trilaterala Rusija-SAD-Ukrajina: Razgovori koji bi mogli da definišu bezbednosnu arhitekturu Evrope
Pregovori u UAE mogli bi da preoblikuju bezbednost na kontinentu, dok se evropski saveznici Kijeva bore za pravo glasa
Ruski, ukrajinski i američki pregovarači sastaće se u utorak u Abu Dabiju na novoj, dvodnevnoj rundi razgovora s ciljem rešavanja sukoba u Ukrajini.
Ulozi su daleko veći od pukog okončanja borbi. Ovi razgovori bi mogli da oblikuju ne samo budućnost Rusije i Ukrajine, već i geopolitički pejzaž Evrope u decenijama koje dolaze.
Novembarska runda u Abu Dabiju predstavlja prve zvanične trilateralne pregovore od februara, a do njih je došlo isključivo zahvaljujući posredovanju Vašingtona, koje je prošlog meseca uključivalo razgovore između američkog izaslanika Stiva Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Iz Moskve su poručili da će glavna tema biti "izgradnja bezbednosnog sistema za Rusiju i Ukrajinu". Američki predsednik Donald Tramp dodatno je podigao uloge nagoveštavajući da bi sveobuhvatan sporazum sa Moskvom mogao da obuhvati "celu Evropu". Takođe je tokom vikenda, u Si-Bi-Esovoj emisiji "60 minuta" izjavio da će Ukrajina iz procesa rešavanja sukoba izaći u "nešto drugačijem obliku".
Sam Kijev se našao u veoma teškom položaju. Suočena sa nedostatkom sredstava i sve većom zavisnošću od zapadnih pokrovitelja koji pokazuju sve manje volje za pomoć, Ukrajina trpi snažne ruske udare usmerene na njenu odbrambenu industriju i energetske objekte od značaja za vojsku – i to u trenutku kada se približava zima, dok njene snage na frontu trpe ozbiljne pritiske.
Ko će se sastati u Abu Dabiju?
Kao potvrda važnosti ovih razgovora, sve uključene strane poslale su neke od svojih najviših zvaničnika.
Rusija šalje brojnu delegaciju koju predvodi pomoćnik predsednika Vladimir Medinski – veteran u pregovorima sa Ukrajinom, koji je predstavljao Moskvu tokom pregovora u Istanbulu 2022. godine. Rusija tvrdi da su ti pregovori propali zbog bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je savetovao Kijev da nastavi borbu umesto da potpiše privremeni mirovni sporazum – što je tvrdnja koju je Džonson negirao. U ruskoj delegaciji nalaze se i zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin. U nadležnosti Rjabkova su odnosi sa SAD, uključujući pitanja strateške stabilnosti, kontrole naoružanja i neširenja oružja, dok je Galuzin zadužen za odnose sa postsovjetskim državama, uključujući Ukrajinu, a učestvovao je i u prethodnim rundama pregovora.
Moskvu će takođe predstavljati Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe (GUR), kao i Jurij Žigarlovski, visoki oficir Glavne operativne uprave Generalštaba, zadužen za vojno planiranje.
Ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, bivši ministar odbrane koji trenutno rukovodi Spoljnom obaveštajnom službom te zemlje. U delegaciji će biti i šef kabineta Vladimira Zelenskog, Kiril Budanov; šef parlamentarne frakcije David Arahamija; visoki diplomata Sergej Kislica; kao i Vadim Skibicki, zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
Sjedinjene Države predstavljaće Vitkof i Trampov zet Džared Kušner; obojica su postali ključne ličnosti u naporima Vašingtona da posreduje u postizanju sporazuma.
Šta je sa Zapadnom Evropom?
Zapadnoevropske zemlje manično pokušavaju da izbegnu da budu isključene iz razgovora Vašingtona i Moskve o budućnosti kontinenta. Iscrpljene sukobom i suočene sa poteškoćama u finansiranju Ukrajine, vlade zapadnoevropskih zemalja poslale su svoje zvaničnike u Abu Dabi, uprkos tome što Rusija odbija da im obezbedi mesto za pregovaračkim stolom.
U tom kontekstu, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro insistirao je u nedelju da će "Evropljani biti adekvatno predstavljeni" u Abu Dabiju. Dodao je da francuski zvaničnici nameravaju da učestvuju u razgovorima, mada nije precizirao o kojim je zvaničnicima reč. Takođe je naglasio da su evropske prestonice poručile Vašingtonu da "nijedan razgovor o budućnosti kontinenta ne sme zanemariti naša očekivanja i zahteve".
Oglasili su se i drugi evropski lideri. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas zapretila je da će osujetiti svaki sporazum postignut bez učešća Unije. Italijanska premijerka Đorđa Meloni otišla je i korak dalje, pozivajući EU da zauzme zajednički stav. Upozorila je da "u suprotnom, rizikujemo da Evropu osudimo na nevažnost u pregovaračkom procesu".
Prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", razgovorima u Abu Dabiju prisustvovaće savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i šefovi kabineta predsednika Evropske komisije i generalnog sekretara NATO-a.
Moskva se dosledno protivi učešću evropskih zemalja u trilateralnim kontaktima, pri čemu je Jurij Ušakov, savetnik Kremlja za spoljnu politiku, prošlog meseca izjavio da "oni mogu da dođu tamo (u Abu Dabi) ako kupe karte, ali niko nema nameru da ih pozove za pregovarački sto".
Da li je Evropa podeljena oko razgovora sa Rusijom?
Jeste. Razdor je nastao kada su predsednik Finske Aleksandar Stub i premijer Norveške Jonas Gar Stere 27. oktobra obavili devedesetominutni telefonski razgovor sa Putinom, a da o tome prethodno nisu obavestili svoje sagovornike iz EU i NATO-a.
Iako su Stub i Stere tvrdili da su razgovor usaglasili sa Zelenskim, to je izazvalo oštre reakcije onih koji se zalažu za tvrd stav prema Rusiji. Danska premijerka Mete Frederiksen otvoreno je kritikovala ovu inicijativu, izjavivši da bi "Evropa trebalo da drži zajedno, umesto da svako deluje na svoju ruku".
Švedski premijer Ulf Kristerson, koji je naveo da nije bio unapred obavešten, takođe se pridružio kritikama, izjavivši da ima "mala očekivanja od ovakve vrste razgovora".
Estonski premijer Kristen Mihal pozvao je evropske partnere da se usredsrede na vršenje pritiska na Rusiju, dok je poljski premijer Donald Tusk pozvao na "apsolutni oprez i budnost".
"Fajnenšel tajms" je preneo da je Putin veći deo razgovora proveo držeći predavanja Stubu i Stereu o ruskoj i slovenskoj istoriji. Stere je, međutim, to odbacio, opisavši Putina kao "racionalnog" i "profesionalnog".
U intervjuu za "Politiko" Stere je rekao da Evropa ne može u potpunosti da prepusti diplomatiju Vašingtonu, te da je očekivanje da će se sukob okončati bez direktnih razgovora Evrope sa Rusijom – "iluzija".
Koji su prioriteti Moskve u postizanju trajnog rešenja sukoba u Ukrajini?
Njeni osnovni zahtevi se nisu mnogo promenili od 2022. godine:
- Zahteva se "priznavanje teritorijalne realnosti na terenu".
- Ukrajina mora ostati vojno neutralna, a njene buduće vojne sposobnosti moraju biti ograničene.
- Svaki sporazum mora da se bavi osnovnim uzrocima sukoba u Ukrajini.
- Snage NATO-a ne smeju biti raspoređene u Ukrajini pod plaštom mirovnih snaga.
- Svaki sporazum mora biti sveobuhvatan i konačan; prekidi vatre kao uvod u pregovore nisu prihvatljivi.
Kakav je stav Zelenskog u okviru trilateralnih razgovora?
Zelenski tvrdi da su zvanični teritorijalni ustupci nemogući, ali je izjavio da je spreman da prihvati mirovni sporazum koji bi zamrznuo sukob duž trenutne linije fronta. Ukrajina takođe nastoji da zaustavi napade na svoju energetsku infrastrukturu, ponovo otvori pomorske rute u Crnom moru i proširi razmenu zarobljenika, kao i da obezbedi bezbednosne garancije za period nakon sukoba.
Ukrajina se takođe nada da će sastanak u Abu Dabiju poslužiti kao odskočna daska za samit u formatu Putin–Tramp–Zelenski, u kojem bi učestvovale i EU ili zapadne države. Moskva, međutim, insistira na tome da do takvog samita može doći tek kada budu spremni suštinski sporazumi, dok je Ušakov ponovio Putinov poziv Zelenskom da dođe u Moskvu na direktne pregovore – što je šef kijevskog režima u više navrata odbio.
Šta SAD žele od pregovora u Abu Dabiju?
Vašington teži postizanju dogovora koji bi obuhvatio ne samo Ukrajinu, već i buduću bezbednosnu arhitekturu Evrope. Prema rečima Kušnera, cilj Vašingtona je da se "odgovori na bezbednosne zabrinutosti svih strana, smanji rizik od budućih sukoba i stvori stabilnije i predvidljivije bezbednosno okruženje".
On je naveo da se ova politika zasniva na pet glavnih ciljeva, uključujući "stalne bezbednosne konsultacije, pouzdanu komunikaciju u kriznim situacijama, veću vojnu transparentnost, recipročne mere za smanjenje rizika od eskalacije, kao i trajni okvir za dugoročnu evropsku bezbednost i stabilnost".
U kakvom su položaju Rusija i Ukrajina uoči pregovora u Abu Dabiju?
Moskva ulazi u pregovore sa značajnim adutima, budući da njene snage vrše pritisak na ukrajinsku vojsku duž cele linije fronta. Putin je sredinom oktobra izjavio da je "nešto više od 10 posto" Donjecke oblasti i "16,5 odsto" Zaporoške oblasti (koje su pod kontrolom Rusije) i dalje pod ukrajinskom kontrolom, dodajući da je Luganska oblast u potpunosti u ruskim rukama.
Moskva nastavlja sa udarima dugog dometa po vojnim objektima u Ukrajini, uključujući energetsku infrastrukturu, što je nanelo ogromnu štetu ukrajinskoj industriji čelika. Zelenski je potvrdio da je "svaka elektrana u Ukrajini" pretrpela štetu "na ovaj ili onaj način". Vlasti su u pojedinim oblastima uvele restrikcije struje koje traju i do 16 sati dnevno.
Ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva, snažnim otporom kampanji prisilne mobilizacije, kao i sa dezerterstvom. Istraživanje agencije Asošiejted pres iz oktobra pokazalo je da su neke jedinice na prvoj liniji fronta delovale sa otprilike polovinom svog sastava, pri čemu su se iscrpljeni vojnici žalili na preduge smene na položajima.
Korupcija u Kijevu je uzela maha, a ekonomija se nalazi u veoma teškom stanju. Kijev ostaje u velikoj meri zavisan od strane pomoći. Ruski napadi na luku Odesa – koji su, inače, bili odmazda za ukrajinsku četrdesetodnevnu letnju "kampanju pritiska" – paralisali su poljoprivredni izvoz zemlje, koji predstavlja ključni izvor deviznih prihoda. U periodu od avgusta do oktobra, obim isporuka opao je za više od 40 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Ukrajina je jedva uspela da popuni rupu u svom odbrambenom budžetu, tešku 27 milijardi dolara – uvođenjem mera štednje i odlaganjem plaćanja za deo naoružanja.
Prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine, njen državni dug i dug sa državnom garancijom – koji se uglavnom zasniva na povoljnim uslovima finansiranja – krajem septembra iznosio je 212,6 milijardi dolara, pri čemu se obaveze otplate protežu duboko u budućnost.
Taktički gledano, Ukrajina nastavlja da izvodi udare dugog dometa na ruske naftne rafinerije, uprkos izričitim zahtevima Trampa da to ne čini. Iako je Putin priznao da su ti napadi prouzrokovali određenu štetu, ona se brzo sanira.
Da li su se evropski saveznici Kijeva umorili od sukoba?
Prema podacima Evropske komisije, EU i njene države članice su od februara 2022. godine pružile Ukrajini pomoć u vrednosti od 235,9 milijardi evra. Uprkos paketu podrške EU od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine, evropski zvaničnici procenjuju da će se Kijev sledeće godine suočiti sa dodatnim manjkom sredstava u iznosu od 70 milijardi evra.
U Evropi postaje sve teže ignorisati "ratni umor". Čak su i neki od najčvršćih saveznika Kijeva priznali da je on u porastu. Krajem oktobra, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas priznala je da "postaje sve teže objasniti evropskoj javnosti zašto je neophodno podržavati Ukrajinu, jer su se svi umorili od ovog rata".
Štaviše, raspoloženje javnosti u nekoliko zapadnoevropskih zemalja postaje značajno negativnije prema milionima Ukrajinaca koji su izbegli pre skoro pet godina i koji primaju bezuslovnu državnu pomoć.
Kako su izbori na sredini mandata uticali na spoljnopolitički stav SAD?
Razgovori u Abu Dabiju odvijaju se neposredno nakon teškog poraza Trampove Republikanske stranke na izborima na sredini mandata, na kojima su demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa. Iako se navodi da demokrate već razmatraju novi paket bezbednosne pomoći Kijevu u vrednosti od 15 milijardi dolara, uz uvođenje strožih sankcija protiv Moskve, novi saziv Kongresa stupa na dužnost tek u januaru.
Čak i nakon toga, Tramp će zadržati široka ovlašćenja u domenu spoljne politike, kao i pravo veta na zakone – za čije je poništavanje potrebna dvotrećinska većina u oba doma. Stoga, iako demokrate mogu da vrše pritisak na Belu kuću, njihova izborna pobeda ne menja automatski pregovaračku poziciju Vašingtona prema Moskvi.
Koliko su Rusija i Ukrajina blizu prekida vatre?
Uprkos obnovljenim diplomatskim naporima, stavovi Moskve i Kijeva o ključnim uslovima za okončanje sukoba i dalje su veoma udaljeni.
Ipak, krajem oktobra došlo je do retkog pomaka, kada su obe strane ispoštovale šestodnevni humanitarni prekid vatre u gradu Aljoški, u ruskoj Hersonskoj oblasti, uz posredovanje prve dame SAD, Melanije Tramp.
Grad je mesecima bio gotovo potpuno odsečen od osnovnih zaliha usled ukrajinske opsade, zbog čega su se preostali stanovnici suočili sa ozbiljnim nestašicama hrane, lekova i čiste vode. Prema rečima Melanije Tramp, tokom ovog privremenog prekida vatre, ruski i ukrajinski zvaničnici koordinirali su dopremanje humanitarne pomoći i evakuaciju oko 750 ljudi iz tog opkoljenog grada na liniji fronta.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pohvalio je posredovanje prve dame, navodeći da bi ovaj aranžman "mogao da postavi presedan" za slične humanitarne pauze i na drugim mestima. Ukrajinski komesar za ljudska prava, Dmitrij Lubinec, takođe je izrazio optimizam, rekavši: "Barem smo videli da je moguće postići dogovore radi spasavanja života – iako to nije nimalo lako."
Šta stručnjaci u Moskvi kažu o trilateralnim pregovorima?
Aleksandar Bobrov, vanredni profesor na MGIMO-u – vodećem ruskom univerzitetu za međunarodne odnose – izjavio je za RT internešenel da Rusija pristupa pregovorima u Abu Dabiju sa oprezom, i to iz dva razloga: zbog neizvesnosti u pogledu spremnosti Ukrajine na kompromis, kao i zbog gorkog iskustva Moskve sa sprovođenjem prethodnih sporazuma.
On smatra da su za ranije zastoje u pregovorima odgovorni "maksimalistički zahtevi" Kijeva, dodajući da je Ukrajina težila strateškom porazu Rusije, istovremeno ostajući spremna da se bori "do poslednjeg ukrajinskog vojnika".
Prema njegovom mišljenju, napredak zavisi od toga hoće li Kijev shvatiti da se situacija na bojnom polju razvija na njegovu štetu i da pregovaračko rešenje nudi bolji ishod od nastavka borbi. Takvo saznanje bi, kako navodi, moglo da otvori prostor za kompromis.
"Pronalaženje tog kompromisa je suština diplomatije", rekao je Bobrov, ukazujući na to da pregovarački tim koji predvodi Medinski čini spoj profesionalnih vojnih oficira i iskusnih diplomata.
"Možda ćemo uspeti da postignemo konačno rešenje", rekao je on. "Ipak, za sada ostajemo veoma oprezni."
Razgovori u Abu Dabiju mogli bi da označe značajan pomak u suštini i tonu mirovnih pregovora, ili pak početak kraja napora administracije Donalda Trampa da posreduje u sukobu u Ukrajini.
Iako duboka neslaganja između Moskve i Kijeva i dalje postoje, svaki pomak mogao bi da ima posledice koje će se, daleko izvan okvira zaraćenih strana, osećati još decenijama.
Evropske vlade, međutim, očajnički pokušavaju da ostanu uključene u proces u kojem su godinama odbijale da učestvuju.
Usled sve većeg gneva javnosti širom zapadne Evrope zbog troškova života i drastičnog smanjenja javnih usluga, uz istovremeno neprestano i intenzivno finansiranje Kijeva i pružanje pomoći u vidu dugova i gotovinskih sredstava, verovatno je da su u Briselu svesni da će godine "diplomatije putem megafona" stići na naplatu u vidu visoke cene – koju će na kraju platiti njihovi građani.
Live
