General koji bi mogao da smeni Netanjahua: Ko je Gadi Ajzenkot?

Bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot dobio je mandat za formiranje nove vlade, čime je dovedena u pitanje politička budućnost premijera Benjamina Netanjahua, nakon izbora održanih u senci višegodišnjih ratova, političkih skandala i dubokih podela u izraelskom društvu.

Iako je obećao smenu Netanjahua, obnovu poverenja u državne institucije i odgovorniju vlast, Ajzenkotovi stavovi o ključnim bezbednosnim pitanjima ne razlikuju se suštinski od politike aktuelnog premijera, piše RT.

Ajzenkot (66) rođen je u Tiberijadi, u porodici jevrejskih imigranata iz Maroka, a odrastao je u Eilatu. Vojsci se pridružio 1978. godine, a tokom četiri decenije službe napredovao je do položaja načelnika Generalštaba, koji je obavljao od 2015. do 2019. godine.

Izrael: Izlaznost na izborima najveća od 1973. godine, najviše glasalih među zatvorenicima

Kao visoki vojni komandant zastupao je takozvanu "doktrinu Dahija", prema kojoj bi Izrael na napade iz Libana odgovarao "nesrazmernom silom", nanoseći "ogromnu štetu i razaranja". A u politiku je ušao 2022. godine. Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. pridružio se Netanjahuovoj vanrednoj vladi i kao posmatrač učestvovao u radu ratnog kabineta.

Tokom sukoba u Gazi poginuo je njegov sin Gal, kao i dvojica njegovih nećaka.

Vladu je napustio u junu 2024. godine, kritikujući Netanjahua zbog načina vođenja rata i odsustva jasnog plana za posleratnu Gazu, ali nije odustao od podrške vojnim operacijama protiv Hamasa.

Promene vlasti, ali ne i politike prema Palestincima?

Ajzenkot je 2025. osnovao centrističku stranku Jašar (Pravo), nastojeći da okupi birače centra i desnog centra koji žele Netanjahuovu smenu, ali istovremeno podržavaju čvrstu bezbednosnu politiku.

Obećao je nezavisnu istragu o propustima koji su prethodili napadu Hamasa 7. oktobra, zaštitu nezavisnosti pravosuđa, smanjenje troškova života i proširenje obaveznog vojnog ili civilnog roka. Međutim, kada je reč o palestinskom pitanju, njegovi stavovi u velikoj meri podudaraju se sa Netanjahuovim – protivi se uspostavljanju nezavisne palestinske države i zalaže se da Izrael zadrži vrhovnu bezbednosnu kontrolu nad teritorijom između reke Jordan i Sredozemnog mora. Zahteva razoružavanje Hamasa i njegovo uklanjanje sa vlasti u Gazi, obećavajući da će u roku od 18 meseci od stupanja na dužnost zameniti njegovu upravu, bilo uz podršku Vašingtona, bilo vojnom silom.

Iako načelno podržava jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, protivi se nelegalno podignutim jevrejskim naseljima i nasilju doseljenika. Kritikovao je i širenje naselja istočno od Jerusalima, koje bi dodatno podelilo palestinske teritorije.

Netanjahu ili Ajzenkot: Ko god pobedi, Palestinci neće dobiti svoju državu

Razlike između dvojice političara izraženije su u odnosu prema Iranu. Dok je Netanjahu tokom kampanje obećavao nastavak vojne ofanzive i svrgavanje vlasti u Teheranu, Ajzenkot je doveo u pitanje opravdanost nove vojne kampanje, tvrdeći da Izrael nije ostvario ni ciljeve prethodnog rata.

Može li Ajzenkot da formira vladu?

Izraelski predsednik Isak Hercog poverio je u nedelju Ajzenkotu mandat za sastav nove vlade, nakon što su ga podržale stranke koje predstavljaju 67 poslanika.

Ipak, njegov osnovni opozicioni blok raspolaže sa samo 48 od ukupno 120 mesta u Knesetu, dok je za parlamentarnu većinu potreban najmanje 61 poslanik. Dodatna podrška dolazi od arapskih stranaka, spremnih da pomognu u smeni Netanjahua, ali Ajzenkotovi uslovi za saradnju, uključujući priznavanje Izraela kao jevrejske države, otežavaju postizanje dogovora.

Mogućnost predstavljaju i ultraortodoksne stranke, tradicionalni Netanjahuovi saveznici, ali bi njihova podrška verovatno zahtevala ustupke u pogledu obaveznog služenja vojnog roka.

Netanjahu, čiji Likud i dalje ima najviše poslaničkih mesta od svih pojedinačnih stranaka, pozvao je Ajzenkota da se pridruži širokoj vladi nacionalnog jedinstva, upozoravajući da bi vlada koja zavisi od podrške arapskih stranaka ugrozila opstanak Izraela.

Ajzenkot ima 28 dana da formira vladu, uz mogućnost produženja roka za još dve nedelje. Ukoliko ne uspe, predsednik Hercog mogao bi da poveri mandat drugom kandidatu, uključujući Netanjahua, dok bi produžena politička blokada mogla da dovede do novih izbora.

Novi saziv Kneseta trebalo bi da položi zakletvu u utorak 10. novembra.