Rusija
Pozicija Moskve i mesto Evrope u budućnosti: Putinove poruke sa sastanka sa Trampovim izaslanicima
Od Konstantinovke do razgovora o trajnom miru, a ne primirju – šta je sve Putin rekao izaslanicima predsednika SAD koji su boravili danas u Moskvi
Za Rusiju postoji samo jedna linija razgraničenja sa Ukrajinom, a to je državna granica, istakao je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivenom Vitkofa i zetom američkog lidera Džaredom Kušnerom.
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je sastanak sa američkim izaslanicima u Moskvi, kojem su prethodili dvodnevni trilateralni pregovori između Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju.
Sastanku su prisustvovali i pomoćnici ruskog predsednika Vladimir Medinski i Jurij Ušakov, kao i specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev.
Koje poruke je ruski predsednik poslao tokom današnjeg razgovora?
Humanitarne misije
Putin je otvorio razgovore zamolivši američke izaslanike da prenesu njegovu zahvalnost predsedniku Donaldu Trampu na organizovanju kontakta između Rusije i Ukrajine, ističući napredak u humanitarnim pitanjima. Vitkof je rekao da predstojeća razmena zatvorenika pokazuje napredak.
Nadovezujući se na ove humanitarne napore, Putin je predložio misiju evakuacije civila iz Konstantinovke, po uzoru na nedavnu operaciju u mestu Aljoški, koju bi organizovali ruski i ukrajinski komesari za ljudska prava.
Putin je rekao da ruske snage kontrolišu Konstantinovku i da mogu da obezbede bezbednost misije, ali da će im biti potrebno pet dana da očiste mine u tom području. Ako Kijev i dalje bude tvrdio da kontroliše grad, trebalo bi da garantuje bezbednost sa svoje strane, dodao je.
Putin o uslovima sporazuma i pitanju Evrope
Govoreći o uslovima mirovnog sporazuma, Putin je rekao da želi trajan mir u Ukrajini, a ne primirje. Dodao je da Rusija priznaje samo jednu liniju razdvajanja sa Ukrajinom – državnu granicu – u kontekstu razgovora sa ukrajinske strane o nekakvim "sivim zonama".
Takođe je odbacio moguće raspoređivanje stranih trupa u Ukrajinu i upozorio da bi se one smatrale legitimnim vojnim ciljevima.
U diskusiji je takođe bilo reči o ulozi evropskih sponzora Kijeva u mirovnom procesu. Vitkof je rekao da evropski predstavnici nisu bili za pregovaračkim stolom u Abu Dabiju, ali da su bili obavešteni o razgovorima.
Kušner je rekao da su evropske vlade izrazile želju da učestvuju u pregovorima i okončaju sukob, dodajući da je Vašington počeo da razgovara sa njima o bezbednosnim aranžmanima na kontinentu.
Evropski predstavnici ostali su van trilateralnih sastanaka, konsultujući se odvojeno sa američkim i ukrajinskim timom. Kušner je tvrdio da Evropljani moraju biti uključeni u proces, sugerišući da bi trebalo da izaberu jednog predstavnika.
Ušakov je u četvrtak rekao da se Evropa još uvek nije dogovorila o odgovarajućem pregovaraču. Moskva je izjavila da je spremna da razmotri konkretne evropske mirovne predloge, ali nije dobila nijedan.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je nakon razgovora novinarima rekao da ruski predsednik Vladimir Putin je posebno skrenuo pažnju specijalnim izaslanicima na to da Kijev pokreće pitanje takozvanih sivih zona.
Ušakov je rekao da je predsednik Rusije ponovo podržao ideju američke strane da se do rešenja bezbednosnih pitanja Rusije i Ukrajine dođe kroz formiranje budućeg evropskog bezbednosnog sistema za period nakon završetka sukoba.
Američki izaslanici su stigli u Moskvu u četvrtak ujutru, a na aerodromu Vnukovo ih je dočekao Dmitrijev. Upitan o njihovom raspoloženju, opisao ga je kao pozitivno.
Poseta dolazi nakon prvih formalnih trilateralnih pregovora od februara. Šef ruske delegacije Vladimir Medinski rekao je da je evropska bezbednost bila centralna tema razgovora u Abu Dabiju i da su strane pronašle zajednički jezik po nekim pitanjima, dok su razlike ostale po drugima.
O trupama i teritoriji
Medinski je takođe objavio principijelni sporazum o obimnoj razmeni zatvorenika, koji su potvrdili Kušner i ukrajinski pregovarač Rustem Umerov. Američki izaslanik je rekao da će brojke biti konačne u četvrtak.
Teritorija ostaje glavna prepreka. Medinski je za RT rekao da će "svaki centimetar naše zemlje biti vraćen Rusiji, na ovaj ili onaj način". Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je, međutim, odbacio ideju o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa. Kušner je opisao teritorijalno pitanje kao najteže.
Ušakov je pak rekao da je na sastanku posebno ukazano na to da se uporno insistira na raspoređivanju stranih vojnih kontingenata iz takozvane "koalicije voljnih" na teritoriji Ukrajine nakon završetka sukoba.
"Međutim, upravo je to recept za beskonačni rat", ističe Ušakov.
Posle otvorenog dela razgovora, sastanak je zatvoren za javnost. Posle više od četiri sata sastanaka, američki izaslanici napustili su Kremlj.
Pre sastanka u četvrtak, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da će Putin objasniti stav Rusije američkim izaslanicima, nakon čega će zadatak Vašingtona biti da urazumi svoje evropske partnere.
Nakon ovako sadržajnog razgovora u Kremlju, američki pregovarači su, kao što je poznato, otputovali u Dablin, gde će se sastati sa Zelenskim i predstavnicima evropskih prestonica.
"Nadamo se da će im poruke iz Moskve biti pažljivo i detaljno prenete. Ostaćemo u kontaktu sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom i razgovaraćemo o situaciji još pre sastanka Vladimira Putina i Donalda Trampa u Kini", zaključio je Ušakov.
Najavljen sastanak s Trampom sledeće nedelje
Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se sledeće nedelje s američkim kolegom u Kini, na samitu APEK-a u Šenženu.
"Razume se, i mi i Amerikanci pridajemo veliki značaj predstojećem trilateralnom sastanku na najvišem nivou u Šenženu, koji organizuju kineski domaćini samita APEK-a. Trenutno se intenzivno radi na pripremi njegovog sadržaja", rekao je danas Ušakov.
Kako ističe, "nadamo se da će ovaj prvi sastanak u takvom formatu imati pozitivan uticaj na celokupnu međunarodnu situaciju".
Live
