Lavrov o sabotaži Severnog toka: Ako prekinete istragu - odgovorićemo, to je naša imovina

Ministar spoljnih poslova Ruske federacije Sergej Lavrov ocenio je, gostujući u emisiji "Velika igra" Prvog ruskog kanala, da su Sjedinjene Američke Države vrlo verovatno imale ulogu u sabotaži Severnog toka. 

On je odbio da direktno odgovori na pitanje da li smatra da su za napad krive SAD, ali je dodao da je potrebno sprovesti objektivnu istragu koja bi pokazala šta se tačno desilo i ponovio da Zapad odbija da ustupi Rusiji bilo kakve informacije o dosadašnjoj istrazi.

Ipak, ocenio je da je "vrlo verovatno da je američka vlada imala ulogu u napadu". 

Prema njegovim rečima, ćutanje zapadnih kolega pokazuje i njihovu zbunjenost jer više ne znaju šta da odgovore, posebno od kako su se pojavili podaci koje je izneo Simor Herš.

"Ukoliko Zapad odluči da blokira dalju objektivnu istragu napada na Severni tok, Rusija će vrlo dobro razmisliti o tome kako da odgovori na taj direktan napad zapadnih sila na njenu imovinu", poručio je šef ruske diplomatije i dodao: "Ne želim nikome da pretim. Ne želim ništa da nagoveštavam. Ali samo znam da ovaj teroristički napad neće ostati neistražen".

Ministar je prokomentarisao medijske napise o navodnom učešću Ukrajine u napade na gasovod, za koje je rekao da su glupi, ali da čak i da su istiniti, interesantno je da u Evropi ne misle da će prosečan čitalac pitati zašto se onda toliko pomaže Kijevu, kada su rashodi EU porasli za oko 300 odsto od kako se napad desio.

Nema nade za pregovore sa Kijevom

Ministar se dotakao i teme mirnih pregovora sa Ukrajinom. On je rekao da u Moskvi ne vide nikakve naznake da bi do toga moglo doći u skorije vreme, o čemu su ruski zvaničnici, ali i neki zapadni političar govorili u poslednje vreme.

Lavrov je kazao da je jako teško poverovati u to da je moguće da na Zapadu niko ne obraća pažnju na to da je Kijev zapravo taj koji sve vreme odbija pregovore. 

Podsetio je da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prošle godine doneo zakon koji zabranjuje pregovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. "Na ovo je potrebno obratiti pažnju", rekao je. Ipak, kada to čuju, zapadnjaci ne znaju šta da odgovore. 

Šta nas čeka posle ukrajinskog konflikta?

Na pitanje novinara šta nas čeka nakon završetka ukrajinskog konflikta, Lavrov je rekao da smatra da će uslediti jedan sasvim nov period u kojem će carovati multipolarnost. On je dodao da misli da taj proces neće trajati kratko, već da će dolazak do multipolarnosti trajati dosta dugo.

"Stvaranje mnogopolarnosti u svetu biće jedna nova istorijska epoha. U to sam ubeđen", ocenio je šef ruske diplomatije. 

Ministar je kazao da je Zapad postao agresivan jer oseća da se situacija u svetu menja, te da zbog toga još više pribegava različitim pritiscima, posebno kada je reč o konkurenciji.

"Zapad je zaista rešio da se bori na život ili smrt".

Situacija u Tbilisiju liči na kijevski Majdan

Protesti u Gruziji liče na kijevski Majdan, ocenio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Godinama unazad jaka Rusija je postala problem Zapadu, zbog čega, kako je kazao, zapadni lideri i njihove službe pokušavaju da izazovu nove nemire u blizini Rusije, što uključuje i nedavna dešavanja u Gruziji.

Zapad je posebno fokusiran na one vlade koje su, pre svega, zainteresovane za ekonomski napredak, kao i na one lidere koji podsećaju na bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, ocenio je šef ruske diplomatije. 

Prema njegovim rečima, "nema nikakve dileme da je predlog zakona o stranim agentima bio samo povod da se, zapravo, započne sa nasilnom smenom vlasti", ocenio je Lavrov.

Dodao je i da je reakcija evropskih zvaničnika o dešavanjima u Tbilisiju licemerna, dok je činjenica da u SAD različito reaguju na ono što se dešava u Moldaviji i Gruziji - smešna.

"U Gruziji se radi o tome da opozicija ne samo da može, već i treba da radi sve što želi, dok se u Moldaviji protesti protiv vlasti osuđuju. A to je sve zbog toga što opozicija u Gruziji zastupa zapadne interese, dok opozicija u Moldaviji odražava nečije druge interese. U toj zemlji, interesi Zapada poklapaju se sa interesima vlade i predsednice Maje Sandu", pojasnio je Lavrov.

Ministar se osvrnuo na dešavanja u Ukrajini, koja su kasnije dovela do početka Specijalne vojne operacije.

Podsetio je na dešavanja iz 2004. godine, kada su odnosi sa EU, kako je kazao, bili dobri. Uprkos tome, evropski zvaničnici još tada su zahtevali od Kijeva da se odluči da li je Ukrajina sa Evropom ili Rusijom, precizirao je Lavrov.

Kao posledica svega toga, 2013. Ukrajina je započela pregovore sa Briselom, bez detaljnijeg obaveštavanja Rusije, kao jednog od tada najbitnijeg ekonomskog partnera, podsetio je diplomata, ukazujući da su različiti problemi sa Kijevom počeli još pre 2022. godine.

Kina je sledeći protivnik Zapada

Ministar je, takođe, akcentovao da je sledeći protivnik Zapada Narodna Republika Kina, o čemu su njegove kolege već na neki način javno govorile.

"Sankcioni pritisak na Peking u budućnosti će samo nastaviti da raste", ocenio je Lavrov i dodao da je za sada ipak najviše "na tapetu" Ruska Federacija.

Ipak, neprijateljske akcije Zapada protiv Moskve idu dotle da se tamo maltene trude da oduzmu Rusiji pravo da postoji.

"Ne samo da su objavili sankcije protiv nas, već su odlučili da razviju posebnu strategiju kojom bi se Rusija sprečila da zaobiđe sankcije. To je već pokušaj da se Rusiji zabrani da bude samostalna država", izjavio je ministar.

Sa druge strane, kineska strana, kako je kazao, više puta potvrdila je da je zainteresovana za nastavak dobre saradnje sa Moskvom. 

Zapad pokušava da zavadi Kinu i Indiju

Indija se vodi, pre svega, svojim nacionalnim interesima, ali na nju, baš kao i na Kinu, Zapad vrši pritisak, ocenio je Lavrov.

Zapadne kolege pokušavaju da zavade Kinu i Indiju, ali u Nju Delhiju to dobro vide, kao što razumeju i da NATO pokušava da postane dominantna sila i u Azijsko-tihookeanskom regionu.

Rusija, sa druge strane, želi da ove dve velesile imaju dobre odnose jer će svi imati koristi od dobrog dijaloga Kine i Indije, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije.

Sa Blinkenom samo o Novom START-u i Ukrajini

Odgovarajući na pitanje o susretu sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, Lavrov je potvrdio da se susret dogodio na samitu G20 i dodao da su razgovarali o strateškoj stabilnosti u kontekstu odluke Rusije da suspenduje svoje učešće u sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja "Novi START". Bilo je reči i o ukrajinskom konfliktu, precizirao je Lavrov i pojasnio da se nije govorilo ni o čemu drugom osim o te dve teme. 

"Razgovor je trajao deset minuta, a sve što sam čuo već sam imao priliku i ranije da čujem od američkih kolega. Razgovor je bio konstruktivan, bez emocija, rukovali smo se, to je bio jedan sasvim običan civilizovani razgovor", opisao je ministar.

"Ipak, činjenica da je sve to izazvalo veliku medijsku pažnju samo pokazuje koliko su sada na niskom nivou odnosi Rusije i Amerike", dodao je.